Lidija Dimitrijević: Uvaženi predstavnici medija, dame i gospodo, zahvaljujem što ste se odazvali pozivu za današnju konfernciju koju je sazvao Gradski odbor Srpske radikalne stanke. Ovu konferenciju održavamo povodom 9. februara – Međunarodnog dana obrazovanja. Moje ime je Lidija Dimitrijević.
Poznato je da se Srpska radikalna stranka u svom radu pridržava onoga što je definisao Programom stranke. Što se tiče obrazovanja, našim programom je definisano da:
“Pravo na obrazovanje predstavlja pravo građana da stiču obrazovanje, počev od osnovnog do najvišeg, i na taj način obezbede puni razvoj svoje ličnosti, ali i doprinose podizanju opšteg nivoa državne zajednice kojoj pripadaju. Građani moraju da imaju pravo i mogućnost da, pod jednakim uslovima utvrđenim zakonom, stiču znanja i stručnu spremu na svim nivoima obrazovanja, u svim vrstama škola i drugim ustanovama za obrazovanje.
Državni univerzitet mora svima da bude dostupan pod jednakim uslovima, s tim što bi prema izvršenoj pozitivnoj selekciji, najbolji studenti (sa prosekom iznad 8,50) bili oslobođeni plaćanja troškova svog školovanja. Na ovaj način, poštujući ravnopravnost građana, podstiču se rad i kvalitet pojedinca koji je i iz materijalnih razloga zainteresovan za pružanje najboljih rezultata.” Citirala sam šta piše u našem programu i za šta se mi srpski radikali zalažemo.
Međutim, svedoci smo svi zajedno, da stanje u srpskom obrazovanju nije na zadovoljavajućem nivou i da ovo društvo i oni koji su preuzeli odgovornost za vršenje vlasti ne vode dovoljno računa da obrazovanje bude podjednako dostupno svima.
Nejednakost se u najmanjoj meri ogleda u osnovnom obrazovanju, a u najvećoj u oblasti visokog obrazovanja. Osnovno obrazovanje je obavezno i besplatno, pa sva deca krenu u školu. Međutim, nisu sve škole podjedanko opremljene, mnoge ne ispunjavaju osnovne higijenske i tehničke uslove, a o savremenim nastavnim sredstvima i da ne govorimo. Dovoljno je za one koji znaju u kakvom su stanju naše škole u Leskovcu da naprave poređenje između pojedinih gradskih škola i, recimo, osnovne škole u Navalinu, Donjoj Lokošnici i drugim mestima u okruženju.
Takođe, veliki problem koji je evidentan u osnovnim školama na teritoriji grada Leskovca jeste i obrazovanje romske dece. Zbog loše materijalne situacije, čak i školovanje u osnovnim školama predstavlja problem, pa mnoga deca ne idu redovno na nastavu.
Što se tiče visokog obrazovanja, to je oblast u kojoj je najizraženija nejednaka dostupnost. Zbog sve viših iznosa školarina, visoko obrazovanje sve više postaje privilegija dece iz bogatih porodica, dok sa druge strane, mnoga deca zbog loše ekonomske situacije u porodici ne mogu da studiraju.
Ovu priliku želim da iskoristim da kažem da srednjoškolsko obrazovanje u Srbiji iz godine u godinu dobija sve izraženije novo obeležje – nasilje u školama. I pred ovim problemom odgovorni ne bi smeli da zatvaraju oči, kako to sada čine.
Rezultat (ovakve) slike obrazovanja u Srbiji, imali smo prilike da vidimo
prilikom testiranja koje sprovodi OECD – Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj. Naime, na Međunarodnom programu procene učeničkih sposobnosti (takozvani PISA test), Srbija je u 2009. godini zauzela 43. mesto, a ukupno je učestvovalo 74 zemlje.
Na prethodnom testu, 2006. godine, Srbija je bila na 41. mestu. Ovaj pad, morao je da bude razlog da odgovorni preduzmu mere da unaprede sistem obrazovanja.Umesto toga, jedino čime su se bavili bilo je traženje opravdanja za postignute rezultate, pa su opravdanje pronašli u tome što je ovaj put bio veći broj zemalja učesnica.
Samo da napomenem, da su rezultati pomenutog programa pokazali da je broj funkcionalno nepismenih učenika u našoj zemlji i dalje ogroman, i to 33 odsto u oblasti čitanja, više od 34 u oblasti nauke, do čak 40 odsto u matematici. To znači da u proseku jedna trećina srpskih đaka, uzrasta od 15 godina, nije usvojila znanja i veštine koji su im neophodni za nastavak školovanja i profesionalni razvoj, odnosno da svoje znanje ne znaju da primene u praksi.
I još jedan podatak koji je dao OECD: u Srbiji ima 1,35 miliona nepismenih, a među obrazovanim stanovništvom najviše je onih sa srednjom školom, dok je sa visokim obrazovanjem svega 6,5 odsto građana.
Predstavnicima vlasti sve ovo nije dovoljno alarmantno da treba da se ozbiljno prihvate posla i počnu da rešavaju nagomilane probleme u oblasti obrazovanja. Čitava srpska javnost poslednjih dana, u stvari već 2 nedelje, uznemirena je zbog štrajka prosvetnih radnika. Njih je vlast bukvalno “naterala” da pribegnu takvim merama, a šteta će biti neprocenjiva, naročito za učenike završnih razreda, kako osmake u osnovnim školama, tako i za srednjoškolce koji završavaju četvrti razred. Ta deca, umesto da sada najviše uče i rade jer treba da polažu prijemne ispite, ili idu na časove od 30 minuta ili uopšte ne idu, pod psihičkim su opterećenjem jer je atmosfera u kojoj se radi izuzetno napeta.
A sa druge strane, nezadovoljni situacijom, štrajkove najavljuju i započinju i zaposleni u drugim oblastima. Ali o tome ćemo možda na nekoj drugoj konferenciji.
Na Međunarodni dan obrazovanja, u ime Srpske radikalne stranke želim da poručim svim učenicima i studentima da vredno uče, jer oni jesu deo sadašnjosti ali i neko ko u budućnosti treba da kreira svet oko sebe i da ga učini boljim no što sada jeste.
Eto, ja sam toliko imala da kažem danas.
Na kraju samo da podsetim da Srpska radikalna stranka trenutno sprovodi akciju prikupljanja potpisa za Peticiju za oslobađanje dr. Vojislava Šešelja, koju građani mogu potpisati svakog dana na našem punktu ispred Robne kuće i u prostorijama Gradskog odbora Srpske radikalne stranke. Takođe, vrši i pripreme za odlazak na veliki skup povodom osme godišnjice odlaska dr. Šešelja u Hag. Skup je zakazan za 19. februar u 12 sati u Sava centru u Beogradu, a polazak je ispred prostorija Srpske radikalne stranke.
0 KOMENTARA
TVOJ KOMENTAR