Branislav Rankić: Dame i gospodo novinari, sada je potpuno jasno da će izgradnja amfiteatra imati svoj epilog na sudu, pogotovu posle onoga što je emitovala Televizija Bor 12. ovog meseca, u smislu dokumenata kojima raspolaže za izgradnju amfiteatra. Ja ću vas podsetiti da je 20. avgusta počela prepiska v.d. direktora ŠRIF-a sa predsednikom opštine i ta prepiska, sama po sebi je neuobičajena, ali bez obzira na neuobičajenost, to je, izgleda, bar ono što je prikazala Televizija Bor, potpuno promašeno. Dakle, v.d. direktora Televizije se obraća predsedniku opštine uz Predlog za finansijsku pomoć. Zatim se na Televiziji Bor prikazuje rešenje koje potpisuje predsednik opštine, i to po sasvim drugom dopisu – dakle, nigde se ne pominje dopis od 20. avgusta, nego se pominje dopis od 17. septembra, i to potpuno drugi broj u odnosu na onaj koji je poslat. Ja sam zato pripremio ovde diskove sa potpunim snimkom toga što je bilo na televiziji i podeliću vam, pa ćete se vi uveriti, a pripremio sam vam i izvode iz Zakona o javnim nabavkama. Predsednik, dakle, odgovara rešenjem na koje nema pravo – pročitajte član 65 Statuta opštine Bor i Zakon o lokalnoj samoupravi, gde se govori o nadležnostima predsednika opštine, i videćete da predsednik ne može da izdaje rešenja u smislu konačnih rešenja za neku gradnju ili nešto slično. Dakle, predsednik krši Zakon o lokalnoj samoupravi, krši i Zakon o budžetskom sistemu, a i budžet opštine Bor jer on u Planu javnih nabavki nema sredstva za to. Da stvar bude još gora, to rešenje se odnosi isključivo na uređenje diskoteke i platoa, apsolutno nigde se ne pominje izgradnja amfiteatra. Na osnovu toga, isti dan, v.d. direktora pokreće postupak javne nabavke, na šta uopšte nema pravo. E, ovde dolazi do pravog kršenja zakona zbog čega epilog priče mora biti na sudu. On se poziva na čl. 24, stav 1, tačka 4, Zakona o javnim nabavkama, pri pokretanju javne nabavke – ja sam ovde iskopirao u više primeraka i vama označio pojedine članove Zakona o javnim nabavkama gde ćete videti da čl. 24 ovog zakona kaže da naručilac može sprovesti pregovarački postupak bez objavljivanja javnog poziva. Dakle, to je upravo sproveo direktor obzirom da se radi o nabavci velike vrednosti, koja, dakle, prevazilazi 2 miliona i 700 hiljada dinara. Mesec dana pre bilo kakve odluke o određivanju izvođača radova, mora da se objavi na Portalu javnih nabavki i u Službenom glasniku odluka o pokretanju javne nabavke i ostaje mesec dana vremena za pribavljanje ponuda. On to radi bez javnog poziva u pregovaračkom postupku, a čl. 24, stav 1, tačka 4, na koju se on oslanja kao mogućnost da pokrene takav postupak, glasi da naručilac može sprovoditi pregovarački postupak bez objavljivanja javnog poziva, ima tu 11-12 tačaka, ali ova pod 4 na koju se on poziva kaže: „Ako zbog izuzetne hitnosti, prouzrokovane vanrednim okolnostima“ – ja ne znam da su u opštini Bor proglašene vanredne okolnosti, vi ako znate, recite – „ili nepredviđenim događajima čije nastupanje ni u kom slučaju ne zavisi od volje naručioca. . .“ Koji su to događaji koji mogu da nastupe, a ne zavise od volje ŠRIF-a, „ . . . naručilac nije mogao da nastupi u rokovima određenim za otvoreni ili restriktivni postupak.“ Dakle, koji su to događaji bili tako važni da nije mogao da se raspiše javni poziv koji će trajati mesec dana? I to je kršenje samo jednog člana. Usput je prekršen čl. 9 Zakona o javnim nabavkama, gde je povređeno načelo konkurencije među ponuđačima, zbog toga što je neopravdano upotrebljen pregovarački postupak. Zatim je prekršen čl. 10 istog zakona, u kome se kaže da se mora objaviti taj poziv u skladu sa čl. 69, pa je prekršne čl. 27 Zakona o javnim nabavkama. Evo šta kaže čl. 27: „Naručilac može da pokrene postupak javne nabavke ako je nabavka predviđena u Godišnjem planu nabavki", što ŠRIF svakako nije imao, kao ni Opština Bor , „i ako su za tu nabavku prediđena sredstva u budžetu Republike Srbije, teritorijalne autonomije, lokalne samouprave ili u finansijskom planu naručioca.“ U budžetu lokalne samouprave nije bilo. Jeste li videli da je mesec i po dana posle toga, 10. novembra, donet rebalans budžeta gde su ta sredstva opredeljena, dakle, u momentu raspisivanja javne nabavke nisu bila, u finansijskom planu naručioca, ŠRIF-a, takođe nije bilo tih sredstava. Prekršen je čl. 69 Zakona o javnim nabavkama, gde je bilo obavezno da se objavi na mesec dana, to sam vam rekao. Prekršen je čl. 97 koji kaže: „Naručilac je dužan da svojim aktom koji uređuje sistematizaciju radnih mesta odredi radno mesto u okviru kojeg će se obavljati i poslovi u oblasti javnih nabavki. Radno mesto nekoga ko će se baviti poslovima javnih nabavki u ŠRIF-u ne postoji. I sad se postavlja pravo pitanje – zašto je iz ovih poslova isključena Direkcija za izgradnju Bora? Zato što su ove nabavke isključivo u režiji G 17+. A to znači da nije važan zakon, oni će se naći i dogovoriti i sprovesti javnu nabavku. Vidite koliki je to apsurd. Dakle, 6. oktobra već je određen izvođač i polazi se u radove, a 21. oktobra v.d. direktora ŠRIF-a traži od Odeljenja za urbanizam dozvole za početak radova. I ne dobija dozvolu, naravno, nego dobija obaveštenje od strane Odeljenja za urbanizam i građevinske poslove, gde ih oni upućuju da, pre svega, što se tiče uređenja prostora diskoteke i platoa, da je to moguće urediti, ali u tom slučaju je potrebno da se nabavi saglasnost nadležnog Zavoda za zaštitu spomenika kulture iz Niša, pod čijom je zaštitom zgrada Doma kulture. I oni to daju u formi mišljenja, a kad pogledate disk, na onome što je objavila Televizija Bor, oni kažu: „Po dobijanju odobrenja i dozvole iz Opštine Bor, oni kreću u javne nabavke. Dakle, 20. oktobra, isti dan kad dobiju rešenje predsednika opštine kreću u javne nabavke, 6. oktobra potpisuju javne nabavke, 21. oktobra dobijaju obaveštenje od Odeljenja za urbanizam i vidite koja je to laž. Kaže: „Po dobijanju svih odobrenja", a naravno da se ne radi o odobrenju, polazi se u javne nabavke. Dana 21. Oktobra oni šalju dopis Odeljenju za urbanizam, 24. Oktobra Odeljenje za urbanizam odgovara,a na kraju, videli ste da je tek 10. novembra održana Sednica SO Bor na kojoj je usvojen rebalans budžeta kojim se određuju ta sredstva koja prethodno nisu bila ovde. I ako je, na kraju krajeva, sve ovo u skladu sa zakonom i ako je sve to čisto, a ja vam kažem da će krivične prijave i postupak pred sudom pokazati da je došlo do grube zloupotrebe Zakona o javnim nabavkama, jer javlja se jedan broj privrednika iz Bora koji se bave tom vrstom posla, dakle, građevinom, koji hoće da se obrate Upravi za javne nabavke Republike Srbije i da se žale na postupak koji je sproveden, jer nisu imali nikakvo saznanje o tome da se priprema jedna takva nabavka koja košta 8 miliona 800 hiljada dinara. Ja neću da budem ni maliciozan ni zlonameran, ali je pravo čudo kako to da ponudu dostavi baš firma koja je radila Dvorac kneza Aleksandra, a projekat izrade Dvorca kneza Aleksandra Karađorđevića u Brestovačkoj banji radio je sadašnji v.d. direktor ŠRIF-a. Pa, kako to baš nijedna borska firma, nego neka firma iz Beograda koja je radila dvorac šalje i ovde ponudu? I ako je sve to u skladu sa zakonom, zašto mi ne dobijamo odgovore, a rok je istekao u prošli petak, od lokalne samouprave, od načelnika Opštinske uprave, zašto ne dobijemo odgovore ko, po kom projektu, na koji način, po kom javnom pozivu, uz čiju dozvolu, radi poslove na izgradnji amfiteatra. Dakle, o tome ćuti lokalna samouprava, a bila je obavezna da odgovori. Verovatno imaju neku zabranu jer da nije toga, oni bi davno odgovorili. Oni su nama veoma efikasno odgovorili kad smo tražili, u skladu sa Zakonom o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, da nam daju ukupna zaduženja Opštine Bor, na dan 30. septembar 2010. godine, posle devetomesečnog izveštaja o izvršenju budžeta i sada mogu reći zašto. Ja sam to namerno tražio jer sam znao da će mi to dati zato što to ne mogu da kriju budući da mora ići pred odbornike kada se usvaja devetomesečni izveštaj. A meni je to trebalo baš zbog ovoga, da pokažem vama da kad nemaju šta da kriju, oni mi lako odgovore. Ali kad imaju šta da kriju, oni ne smeju da odgovore, neko im ne da. A zašto? E, pa sad, pitajte Ljubinku Jelić, na nju je naslovljeno, gde su dozvole, gde su ostali papiri u vezi s izgradnjom amfiteatra. Dakle, ja ću sačekati sa svim kako sam ovde pripremio vama, a vama sam pripremio celokupan izveštaj onako kako ga je emitovala Televizija Bor, pa vi novinari ako imate strpljenja i ako želite, to jest ako vam urednici dozvoljavaju da se bavite jednom vrstom istraživačkog novinarstva, samo proverite datume i proverite brojeve pod kojima je šta uknjiženo i poslato i proverite odgovore, gde se kaže da su dobili Saglasnost ili da su dobili Odobrenje, a naslov dokumenta koji su dobili je Mišljenje ili Rešenje i uporedite sve to sa Zakonom o javnim nabavkama i Statutom Opštine Bor, čl. 65, na koji se poziva predsednik u svom rešenju na koje nema pravo. Svima sam vam pripremio i naznačio markerom šta je važno i koji su članovi Zakona o javnim nabavkama kršeni, ja vam dajem izvode iz tog zakona, pa ćete vi, ako budete želeli, to da okačite. Nadam se da će i Borska inicijativa, koja veoma afirmativno piše o sadašnjoj vlasti, čak i o sednici Skupštine opštine na kojoj uopšte nije bilo opozicije, kako je to probijen led sa strane opozicije, a vidim da su prethodnih nekoliko godina bili revnosni u sakupljanju raznih dokumenata, evo im dokumenta, mogu doći lako do njih preko vaših sajtova, pa da vidim da li će sajt Borska inicijativa da se uključi u isterivanje pravde kada je u pitanju izgradnja amfiteatra. Prošli put sam vam rekao da će to biti najveća afera u Boru otkako se vodi višestranačka politika u Boru i videćete da će zaista tako i da bude.
Evo, ja sam imao toliko. Ukoliko imate neka pitanja, izvolite.
Novinar: Gospodine Rankiću, koliko sam ja razumeo, vi ste rekli da ista firma koja je radila dvorac, sada radi amfiteatar.
Rankić: Ne radi, ali je konkurisala, jedna od tri.
Novinar: Znači, jedna od tri koje su se prijavile.
Rankić: Da. Ali baš je zanimljivo kako. Da nijedna borska firma, a uzmite neke od njih, evo, recimo – „Drvozan“, „Graditelj“ kojih sve ima koje se bave građevinom, da niko ne zna o tome ništa. Apsolutno niko o tome ništa ne zna.
Novinar: Hteo sam da vas pitam u kontekstu svega toga pošto sam ja sa gospodinom Novovićem išao na sud. Slična je situacija na konferenciji za novinare Srpske radikalne stranke, kada ste rekli da vas ne zanima ko izvodi radove na dvorcu u Brestovačkoj banji. Dokle ja to treba da idem da bih se bavio istraživačkim novinarstvom? Da li ste Vi dosledni u principima?
Rankić: Naravno, nidokle ne morate da idete, to je vaš izbor, nikada nisam rekao da me to ne zanima, mogao sam samo reći da ne znam da li iza toga stoji firma Raje Novovića, a što se tiče „Vertikoma“, firme iz Beograda, ja sam vam rekao tada na konferenciji, sećam se svega doslovce, obrazloženje koje je meni dao Vladan Novović kao neko ko je vodio taj projekat, da je to firma koja je imala najbolje reference jer je radila neku sanaciju na crkvi Svetog Marka u Beogradu i između ostalog je specijalizovana za radove na tim vrstama objekata, sakralnim, verskim i nekim drugim. I to je bilo odlučujuće jer je to što je bilo sprovođeno, sprovođeno sa Evropskom bankom za razvoj, tako da je Opština bila samo partner u tome i zato nisam ni uticao, niti me je s te strane zanimalo ko će izvoditi radove. Mene ni ovde ne zanima ko izvodi radove. Nemam ništa protiv toga. Ja vam kažem da su se neke borske firme, obzirom da su čule tokom poslednjih sedam dana da je pokrenuto pitanje amfiteatra, obraćale meni, sa ciljem kome mogu da se žale. Ja sam rekao, koliko poznajem zakon, mogu da se žale Upravi za javne nabavke u Beogradu. Da li će da se žale još ne znam. A inače, što se tiče toga ko radi, uopšte me ne zanima. Čak me ne zanima ni cena iako je, objektivno gledano, cena prilično visoka, ne znam kako će to na kraju izgledati. Visoka je u smislu da ima mnogo prečih stvari. Ako govore kako i dalje prokišnjava krov obdaništa i kako deca imaju fiskulturu u salama koje prokišnjavaju, onda je neprimereno da se na početku zime tako nešto gradi. Ali, mene ništa od toga ne zanima. Mene zanima samo zašto je kršen Zakon o javnim nabavkama i zašto se krše neki drugi zakoni. Uopšte me ne zanima ko će da radi i po kojoj ceni. To je njihovo pravo. Ni prioriteti čak. Ja vam zato nisam ni govorio o prioritetima. Pravo onoga ko dobije poverenje građana jeste da radi onako kako on misli da treba, ali je osnovni uslov da se pridržava zakona. Ja protestujem samo tamo gde oni krše zakon, a zakon je evidentno kršen, Zakon o javnim nabavkama u mnogo članova, Zakon o budžetskom sistemu Republike Srbije u više članova, Odluka o budžetu Opštine Bor u više članova, i Statut Opštine Bor. Ja ne bih imao ništa protiv i da je dobila ta firma koja je radila dvorac. Mislim da oni kvalitetno rade. Ja nemam problem sa tim ko radi. Imam problem zašto to rade protivzakonito. Evo, pogledajte samo primer, recimo, dopis koji šalje vršilac dužnosti direktora predsedniku opštine. Reč je o dopisu od 20. avgusta pod brojem 688-1/10. Dana 20. septembra predsednik opštine odgovara vršiocu dužnosti direktora JP „ŠRIF“ Vladanu Novoviću i kaže da odgovara po zahtevu od 17. 9. 2010. Dakle, ne po ovom koji je on pisao, nego po zahtevu od 17. 9. 2010, broj 795-1/10. I taj odgovor je u formi rešenja. Na Televiziji Bor nije prikazano koji je to zahtev poslat direktoru 17. septembra. Pokazano je samo šta je poslato 20. avgusta. Da vidimo šta je to direktor poslao predsedniku opštine 17. septembra. Je li ponovio isti zahtev možda? Dakle, vidite da on njemu odgovara po nečemu drugom, i to u formi rešenja. Isti dan, 20. avgusta, direktor pokreće postupak javne nabavke, i to postupak bez objavljivanja javnog poziva, pregovarački postupak. A on se može sprovesti samo u nekoliko slučajeva. Jedan je ako je ugroženo zdravlje ljudi, drugi ako je postupak jednom sproveden pa nije bilo prijavljenih, zatim ako su ugroženi zdravlje i životi ljudi ili se radi o umetničkim delima, pa nema više onih koji to mogu da rade. On se poziva na to i krši zakon prvi put, a posle krši i dalje. Kad je već raspisao i 6. oktobra odredio izvođača, bilo bi zanimljivo da znate i ko su bili članovi komisije. Bilo bi dobro da pitate v.d. direktora Televizije koga je odredio, kada je sprovodio javni poziv, da budu članovi komisije. Znate, ako to nisu bili građevinski inženjeri, ako je to komisija iz ŠRIF-a, ako nije iz Direkcije za izgradnju, onda je to tek začuđujuće. Ja poštujem svakoga i svačije znanje, ali članovi komisije koja odlučuje o tome gde će se sliti 77 000, odnosno 78 000 evra iz budžeta, trebalo bi da budu oni koji se razumeju u to. Elem, on 6. oktobra potpisuje ugovor i kreće u radove, a 21. oktobra se obraća Odeljenju za urbanizam, verovatno kada mu je neko rekao – Pa, ne može to tako, postoje neka pravila, morate da imate neka odobrenja iz Opštine, obraća se zahtevom da mu daju odobrenje, a Odeljenje za urbanizam mu odgovara Mišljenjem, a to mišljenje citira član 144 Zakona o planiranju i izgradnji, gde se kaže da se za prostije objekte, prilazne staze, platoe i dečja igrališta ne izdaju dozvole. Ako je amfiteatar prilazna staza, dečje igralište ili plato, onda vi sami razmislite da li za to treba dozvola ili ne. I govore da za sve druge radove koji se tiču objekta, moraju da se obrate Zavodu za zaštitu spomenika kulture iz Niša. Nema toga. To što je objavljeno u Službenom glasniku, to je obaveza da se objavi kad se sprovodi postupak bez javnog poziva. A da je bilo sreće, bio bi sproveden javni poziv, pa bi bilo objavljeno u Službenom glasniku i na Portalu javnih nabavki, pa bi to mesec dana stajalo i prikupljale se ponude. Jedini skraćen postupak u tom slučaju može biti na 22 dana, najkraće da traje. Ali, to znači, ako je već jednom sproveden postupak, čega nije bilo. Ovde vam je potpuno jasno – 24. oktobra Marija Velkova, načelnik Odeljenja za urbanizam, odgovara, i to u formi mišljenja, dakle to što sam vam sad rekao, a na Televiziji Bor prikazuju to i kažu: „Tek po dobijanju odobrenja i dozvola iz Odeljenja za urbanizam, oni kreću u radove.“ Posle toga Vladan Novović izjavljuje da su radovi krenuli polovinom meseca. Oni dobijaju Mišljenje 24. oktobra. E, vidite, da je ćutao, da ništa nije govorio, možda bi se ovo i završilo. Znate, svakakva čuda traju dva-tri dana u Srbiji. Pa, ja bih sazvao današnju konferenciju, rekao bih javne nabavke, vi biste rekli – ovaj je dosadan sa amfiteatrom, nema od toga ništa, pričao je i prošli put. Ali, šta ću im ja kad hoće da se peru, a krše zakon. To je nemoguće. I ovaj će slučaj imati epilog na sudu. Pogotovu zato što jedino ovlašćeno javno preduzeće u Boru koje može da se bavi time je Direkcija za izgradnju Bora. A tek će doći na red ko je i kako naručivao radove na krpljenju udarnih rupa, kako i ko je naručivao i odakle se finansirao, da li postoji u planu finansijskih nabavki, u Direkciji ili u drugim preduzećima, u Opštini ili ne, da li je u pitanju obeležavanje horizontalne signalizacije, i tako dalje. Polako. Mi smo počeli, 100 dana smo čekali, sad ćemo da vidimo šta će biti. Evo, toliko.
Novinar: Kako će završiti na sudu?
Rankić: Pa, ja ću pokrenuti krivične prijave, rekao sam da ću pokrenuti krivične prijave. Doduše, ja sam mislio da pokrenem po imenu i prezimenu, ali neću. Pokrenuću tako da se samo ja potpišem, a pokrenuću protiv N.N. lica, pa neka tužilac odredi ko je kriv jer ja neću da utvrđujem krivicu. Ja ću predati opštinskom javnom tužiocu i policiji svoja saznanja o kršenju zakona, a šta će oni da rade, ja stvarno ne znam. Da sam ja na njihovom mestu, ja bih radio.
Novinar: Jeste li vi kada ste radili plato ispred Doma kulture i fontanu sve ovo ispoštovali?
Rankić: Da, da.
Ukoliko nema više pitanja, hvala.
0 KOMENTARA
TVOJ KOMENTAR