Branislav Rankić: Dame i gospodo novinari, evo došli smo do kraja 2014. godine, godine koja je obeležena time da je najveći broj građana Srbije došao do bede, do velike socijalne i ekonomske krize i da je ova godina bila dobra samo pripadnicima režima, onima koji su imali enormno visoke plate i onima koji su mogli da koriste državne privilegije, godina koja će se pamtiti po tome što je potpuno blokirano pravosuđe, što škole rade sa skraćenim časovima, što je veliki broj zaposlenih u štrajku i godina koja će se pamtiti po tome što su svi ti štrajkovi razjedinjeni, što imaju štrajkbrehere i što vlast sve to uspeva da kontroliše. Imamo po prvi put i najavu od strane Vlade da će sledeća godina biti još gora i to takođe ne izaziva revolt kod građana već se prihvata s ravnodušnošću, što nije dobro. Mi smo mišljenja da u 2015. godini treba da budu vanredni parlamentarni izbori i ubeđeni smo da će oni biti održani i to je najbolji način za vlast i za sve one koji se bave politikom da se na jedan normalan način izađe iz krize i da država počne da se uređuje. Poguban put kretanja Srbije ka Evropskoj uniji dodatno ugrožava i naš teritorijalni integritet, o suverenosti teško da više možemo i pričati, ali i strahovito ekonomsko nazadovanje. Mi mislimo da će na nekim narednim izborima, ukoliko vlast ne bude kao do sada koristila sve resurse, pozicije, pritiske i ucene koje je prema biračima sprovodila, Srpska radikalna stranka imati značajan rezultat i da ćemo uticati na društvena kretanja apsolutno od sada, pa ubuduće.
Mi smo odlučili da u toku januara meseca Vojislav Šešelj dođe u Bor. Mislim da će najvećem broju građana Bora biti zadovoljstvo pre svega iz znatiželje da vide najpoznatijeg političkog pritvorenika u modernoj istoriji, da čuju šta ima da im kaže i tim povodom smo predali zvaničan dopis Centru za kulturu sa zahtevom da nam iznajme bioskopsku salu na korišćenje, a poslali smo dopis i Televiziji Bor sa predlogom da obezbede gostovanje Vojislava Šešelja na Televiziji Bor. To će ujedno biti i test koji će pokazati da li i na lokalnom nivou ima cenzure, a samim tim i na republičkom mada smo se na republičkom uverili da ima i da li ima diktature. Sudeći po onom što nam se desilo kad smo odlazili na miting Srpske radikalne stranke 15. Novembra kad nam je prevoznik nekoliko sati pred polazak, u toku noći otkazao prevoz, mislim da ćemo i ovaj put imati velike probleme da to obezbedimo. Vojislav Šešelj će svakako doći, pa ćemo se snaći oko organizacije što je moguće bolje. Ukoliko u toku zime ne budemo mogli da obezbeđujemo sale, mi ćemo na proleće krenuti sa velikim mitinzima na otvorenom, a tada će, pretpostavljamo, eksplodirati bes koji se skupljao u građanima Srbije, a koji je najbolje kanalisati vanrednim parlamentarnim izborima.
Mi dakle mislimo da će naredna godina biti bolja pre svega što očekujemo u njoj izbore i poraz sadašnje vlasti koja je zaista za ove dve i po, skoro tri godine donela samo ogromnu štetu Srbiji, nova enormna zaduženja, dalje uništavanje institucija sistema, dalje uništavanje naše ekonomije i taj dalji neizvesni i ubilački put prema Evropskoj uniji.
Ja sam imao toliko, ukoliko imate neko pitanje, izvolite.
NOVINAR: Kako ocenjujete trenutnu situaciju u Boru?
Branislav Rankić: U Boru je najveći problem potpuno uništavanje institucija. Problem Bora je u stvari problem Blagoja Spaskovskog. Problem Bora je vrlo jednostavno rešiti ako bi taj čovek shvatio da je on jedan od 35 odbornika kada je u pitanju lokalna vlast. Ništa više on ne treba da shvati. Pretpostavljam da on teško kapira neke stvari kada je u pitanju organizacija lokalne samouprave, ali dovoljno je samo da shvati da je on jedan od 35 odbornika i da ima ista prava i obaveze kao i ostali odbornici. Ali, dokle god može direktor RTB-a Bor da zavrće uši predsedniku Opštine da zavrće uši načelniku Opštinske uprave ili načelniku SUP-a ili predsedniku Suda, dotad je iluzorno bilo šta pričati o Boru. Bor je sa novcem kojim je raspolagao zapao u strašnu krizu. Ako se sećate, ja sam do 2009. godine vodio Opštinu sa budžetom od oko 800 miliona dinara. Od tog budžeta su isplaćivane i plate zaposlenima, plaćani su svi materijalni troškovi – od struje, grejanja za sve ustanove itd i još je ponešto stiglo da se uradi na infrastrukturi od dnevnih održavanja do nekih kapitalnih ulaganja. Zadnje dve godine budžet je bio dve milijarde, to je znači po 12, 13 miliona evra godišnje koji je samo služio za to da se nešto uradi. Ali, novac je razbacivan na sve moguće načine i ne samo da je razbacan, već je time napravljen i strašan teret za budžet ubuduće. Imate javna preduzeća za koja je u to vreme najveća kritika bila da su prezadužena, a danas niko ne sme ni da vam kaže kolika su zaduženja javnih preduzeća. Pitajte bilo koga, neće vam reći. Toplana je danas dužna više od milijardu i 300 miliona dinara, bila je dužna 520 miliona kada sam ja bio predsednik Opštine, ali je imala i potraživanja u visini od 540 miliona koja nije uspevala da naplati. Danas su ta potraživanja nešto manja jer je naplata podignuta, a dug je milijardu i 300 miliona. Pa vi sada vidite na koji način oni danas gazduju javnim preduzećima, ali su puni priče. Zatim, predsednik Opštine mora da shvati da on sa javnim preduzećima nema apsolutno ništa. Predsednik Opštine nije ni osnivač javnog preduzeća nego Skupština opštine. Predsednik opštine ne postavlja direktore javnih preduzeća nego Skupština opštine. Predsednik opštine ne postavlja ni nadzorni odbor nego Skupština opštine. I čemu služe sastanci petkom i ponedeljkom? To je sve gubljenje vremena. Dakle, ako predsednik Opštine shvati da ima šest nadležnosti, samo šest, čak ne može ni kada je pitanju raspolaganje novcem iz budžeta da radi to na svoju ruku jer Skupština donosi odluku o budžetu, a on u skladu sa zakonom mora da raspolaže onako kako je doneta odluka. Odlukom je propisano kad, kome i koliko treba dati novca. Oni to očigledno ne shvataju. Oni misle da se oni pitaju za sve čim dođu na vlast , da mogu uređivati i poslove po mesnim zajednicama i po školama... I to se dešava i na nivou Republike, ovo je preslikan sistem i zato mi imamo da je četvrti mesec potpune blokade pravosuđa i da se ministar pravde uopšte zbog toga ne sekira, da predsednik Vlade nijednog trenutka u izjavi nije hteo to da komentariše. I ako ga neko upita za pravosuđe, on se naljuti. On smatra da to nije važno. A šta čini pravnu državu osim pravosuđa? Funkcionisanje pravosuđa. I onda ako dobijete iz vrha vlasti na neki način signal da vama odgovara da nemate pravnu državu, nikad nikom to ne može doneti dobro. Ovde je na lokalnom nivou takođe prisutan i veliki broj nestručnih ljudi. Pored toga što bacaju novac na razne stvari koje nisu prioritet, veliki je i broj nestručnih ljudi. Nesposobnih. Ali su svi osioni. Svi su ubeđeni da su najbolji. Valjda zato što ih je partija kojoj pripadaju postavila i oni su ubeđeni da su oni najbolji. Međutim, to će biti kratkog daha. Uvek se to obije o glavu tim promoterima. Nažalost, građani plate najskuplju cenu. Pa neće ni oni biti izostavljeni. Dođe vreme uvek za naplatu svih računa. Dakle, osnovni problem ovde je čovek kome niko ništa ne može i pre tri, četiri godine u neformalnim razgovorima bilo je uvek priče oko toga: biće menjan Blagoje do marta, pa do jula meseca, pa će ga menjati do septembra, pa će najkasnije do kraja godine da ode... To se pominje od 2010. pa naovamo... Ja sam uvek govorio neće ga menjati. Zašto? Zato što je interes koji vezuje Blagoja sa svim vladama koje su se menjale tako veliki, međusobni lični interesi pojedinih ministara, predsednika vlade i nekoh njegovih ministara sa Blagojem da se to zbog toga ne ruši. Ali eto, ispostavilo se da sam bio u pravu kao i u većini slučajeva, međutim građani od toga nažalost nemaju ništa.
Izvolite dalje. Ako nema više pitanja, hvala.
0 KOMENTARA
TVOJ KOMENTAR