Marija Stupar:Dobrodošli na redovnu konferenciju GO SRS. Podsetiću vas da je prošlonedenjna tema bila konačna odluka Kuper Tajer, američke fabrike guma, da kupi FAG Trajal, deo nekada giganta namenske proizvodnje "TRAJAL Korporacije", kako bi proširila proizvodne kapacitete na evropskom kontinentu. Mnogi se nadaju da će ovim činom biti poboljšano katastrofalno stanje kruševačke privrede, da će određeni broj radnika nastaviti da radi u boljim uslovim. Od 13 miliona evra, koliko je Kuper Tajer platio FAG, državi pripada sedam miliona, a bugarskom vlasniku šest miliona evra, s obzirom da nije ostvario obaveze privatizacionog ugovora, koji je predviđao 25 miliona evra ulaganja. Kuper Tajer je za svoje potrebe preuzeo fabriku bez radnika, tj. sav novac ulaže u nekretnine, a 417 radnika , koji su u stalnom radnom odnosu, ostaje bez posla, i to odlukom revizorske kuće BDO da "TRAJAL Korporacija" otpusti višak radnika novom sistematizacijom radnih mesta. Iako je Kuper Tajer najavio zaposlenje 413 radnika, i postupkom restruktuiranja predviđeno je da deo zaposlenih dobije otpremnine socijalnim programom, ali samo u visini od 30% bruto ličnog dohotka, na godišnjem nivou, za 10 godina staža. Ostaje nejasno zašto je potrebno otpustiti, pa povući sa biroa rada 413 radnika.
Odgovor možemo naći ako analiziramo situaciju vezanu za zbivanja u okviru ove kompanije u Americi (Ohaju, Fajndli) , gde radnici posle mesec dana štrajka ostaju na ulici. Za njih se pobrinula vojska spasa i susedi, koji su im donosili namirnice, i ponešto novca. Štrajk je iniciran zbog nemogućnosti sklapanja kolektivnog ugovora. Radnici u Ohaju su se bunili, jer je ugovor uvek predviđao probni rad na 6 meseci, i produžetak ugovora najduže na 3 godine, što je radnike dovodilo u položaj stalne neizvesnosti, kao i manji lični dohodak tokom trajanja probnog rada. Mnogi su dobijali otkaze posle 6 meseci, a mnogi po isteku ugovora na 3 godine. Kolektivnim ugovorom nije bilo predviđeno kolika bi bila minimalna cena rada, kao i plata uopšte. Takve uslove radnici u Ohaju nisu mogli da prihvate, mada su nakon štrajka samo oni bili gubitnici.
Šta očekuje radnike Trajala samo možemo da pretpostavimo. I ovde je predviđeno da radnici koji sklope ugovor o zasnivanju radnog odnosa moraće da pristanu na probni rad od 6 meseci, jer je tako regulisano zakonom o zasnivanju radnog odnosa, iako su kao zaposleni TRAJAL Korporacije bili u stalnom radnom odnosu.
Zakono radu objavljen u "Službenom glasniku RS" br. 24/05, 61/05 i 54/09), i to odeljak 5 član 37, predviđa da probni rad traje najduže 6 mseseci, nakon čega se ugovor može produžiti do 12 meseci, ali pod uslovom da je reč o sezonskom radu, zameni radnika koji je opravdano sprečen da obavlja delatnost, ili vanredno povećanje obima posla. U svim drugim slučajevima, zakon predviđa zasnivanje ugovora o radu na neodređeno vreme, tj zasnivanje stalnog radnog odnosa. S obzirom da KP u matičnoj zemlji ne sklapa ugovore na period duži od 3 godine, da su radnici u Ohaju pokrenuli štrajk zbog nemogućnosti potpisivanja kolektivnog ugovora, utvrđvanje minimalne cene rada, kako je moguće da će uspešna firma čiji radnici iz godine u godinu štrajkuju doneti boljitak radnicima u Srbiji. Da li je otpuštanje, pa naknadno zapošljavanje sa biroa još jedna malverzacija, kako bi Kuper Tajer dobio od države hiljade evra po zaposlenom, ostaje da se vidi. No, sudeći po praksi ranijih privatizacija, nema prostora da se nadamo da će ovoga puta biti bolje, ako iza i ove privatizacije stoje Tadić i Đidić.
Postavlja se pitanje na kraju ko je odgovarao za ovakvu privatizaciju i da li će da odgovara što se privatizacija odvijala na štetu radnika, a odražava se negativno na celokupno stanovništvo grada Kruševca. Iako se pokazalo da je svako privatizovano preduzeće, umesto da se unapredi, kako su obećavali aktuelni političari od 2000. godine, došli smo do situacije da, ne samo da nisu unapređena, već su uništena. Sada su bez proizvodnje i bez velikog broja radnika, pa se pitamo da li je novi kupac FAG Trajala samo još jedna nova opcija preko koje vlast čerupa ono što je ostalo, ponovo na štetu radnika. A, građani treba da se upitaju koliko još mogu da daju strpljenje i poverenje onima koji su ga već više od deceniju gazili na svaki mogući način. I gde su sindikati kada se odlučuje o sudbini firme? Da vidimo kakvav je sadržaj kolektivnog ugovora Kuper tajer.
Da li je poruka vlasti u Srbiji da je dozvoljeno baviti se kriminalnim radnjama, jer pred zakonom nećemo odgovarati? Da li je kriminal kvalifikacija za buduće visoke političke funkcije? Da li treba do dna uništiti državu da bi postala članica EU? Koliko još firmi treba prodati, koliko još građana Srbije treba osiromašiti i poniziti da bi se, navodno, približili "brodu koji tone". I, da li su narod i država cena za bolesne ambicije političara bez nacionalne strategije? Ljudski život ovde ništa ne znači i ne vredi, jer je suma novca postala merilo vrednosti i jedini smisao života! Koliko košta Srbija, a koliko srpski narod?!
0 KOMENTARA
TVOJ KOMENTAR