Prof. dr Vojislav Šešelj: Dobar dan.
Dame i gospodo, Srpska radikalna stranka smatra da Milo Đukanović, dugogodišnji diktator Crne Gore, mora što pre da podnese ostavku kako se situacija u Crnoj Gori ne bi dalje zaoštravala i kako razbojničke bande, koje on kontroliše, ne bi izazvale teško krvoproliće na podgoričkim ulicama.
Milo Đukanović je mafijaš, mafijaški bos. Milo Đukanović je izdajnik srpskog naroda. Milo Đukanović je crnogorsku republiku pretvorio u diktatorsku despotiju i celi svet ga smatra poslednjim diktatorom u Evropi.
Čovek koji je skoro 30 godina na vlasti trebalo bi sam da uvidi da je dosadio i građanima Crne Gore i celom Balkanu. Kralj balkanske duvanske mafije, mafijaš najtežeg kalibra, trebalo bi da beži što pre i da sa sobom povede i crnogorskog Arkana Branu Mićunovića. U protivnom moraće da im se sudi, a nije nemoguće i za njih neki crnogorski Meljak da se nađe.
Drugo pitanje koje potežemo na današnjoj konferenciji za štampu predstavlja još jednu epizodu u seriji naših raskrinkavanja najkrupnijih kriminalnih afera u Srbiji.
Danas imamo na tapetu „Srbijagas“, „Petrohemiju“ i rudnik "Resavica".
To su tri velika poslovna sistema, koja su upropastili kadrovi Demokratske stranke i Socijalističke partije, a ti kadrovi su i dalje pod zaštitom naprednjaka. Reč je o „Srbijagasu“, HIP "Petrohemija" i Javnom preduzeću "Resavica" sa devet rudnika podzemne eksploatacije uglja.
Javno preduzeće „Srbijagas“ imalo je 1. januara ove godine ukupne obaveze od 192 milijarde i 700 miliona dinara ili 1,6 milijardi evra. Dugoročne obaveze iznose 38, a kratkoročne 62 odsto. Za većinu tih obaveza garanciju je dala Republika Srbija.
Ukupna sadašnja knjigovodstveno iskazana vrednost stalne i obrtne imovine ovog giganta srpske privrede je 120 milijardi dinara, ili oko milijardu evra. Preduzeće raspolaže samo sa 78,6 milijardi dinara sopstvenog kapitala, ili sa oko 655 miliona evra, dok su iskazani kumulirani gubici dostigli 151 milijardu dinara, odnosno milijardu i 260 miliona evra. Ti gubici su pojeli sopstveni kapital, pa su iskazani gubici iznad vrednosti kapitala za 72,4 milijarde dinara. Dakle, gubici iznad vrednosti kapitala su 603 miliona evra, pa su obaveze veće od imovine za čak 574 miliona evra.
Samo u 2014. godini Javno preduzeće „Srbijagas“, koje je u vlasništvu Republike Srbije, iskazalo je gubitak u poslovanju u iznosu od 45 milijardi dinara, ili oko 375 miliona evra, dok je gubitak u 2013. godini iznosio 49,7 milijardi dinara.
Ako se iskazani gubitak u prošloj godini uporedi sa ostvarenim prihodom od 70,3 milijarde dinara, očigledno je da samo iskazani gubitak čini više od 64 odsto ukupnog prihoda.
Taj gubitak je i veći ako se ovom republičkom javnom preduzeću dodaju gubici ostvareni u njegovim zavisnim preduzećima: Metanolsko-sirćetnom kompleksu AD u Kikindi, sa 472 zaposlena i "Agroživ" AD iz Žitišta, sa 1.228 zaposlenih.
Neverovatno je, pored ovako frapantnih podataka o uništavanju srpske privrede, da je "Srbijagas" preuzeo i ova dva privredna bolesnika, od kojih se jedan bavi odgojem i klanjem pilića, a kasnije i Srpsku fabriku stakla iz Paraćina, koju su prodali bugarskom tajkunu Cvetanu Vasilevu, široj javnosti poznatom po finansiranju Fondacije Dragice Nikolić.
Samo Srpska fabrika stakla iz Paraćina duguje EPS-u i "Srbijagasu" više od 20 miliona evra. Interesantno je da je pre tri dana za novog direktora ove fabrike izabrana žena Dušana Matkovića, nekadašnjeg direktora Železare Smederevo i visokog funkcionera Socijalističke partije Srbije.
Ovo je najočigledniji primer sprege demokrata, socijalista i naprednjaka u najvećim kriminalnim aferama koje potresaju Srbiju i podrivaju ekonomsku moć naše zemlje. Oni se rukovode nerazumnom logikom da nekome, poput Dušana Bajatovića, ko dokaže da ne zna da rukovodi preduzećem i ko je od „Srbijagasa“ napravio velikog gubitaša, dodeljuju ulogu spasioca drugih gubitaša.
Umesto da Demokratska stranka da Bogićevićevom šabačkom koncernu "Farmakom“, koji je nastao iz farme pilića, da leči sa više od 40 miliona evra propalu korporaciju „Agroživ“, oni to utrape Dačićevim socijalistima i Javnom preduzeću „Srbijagas“.
Kumulirani gubici do kraja 2014. godine u MSK Kikinda iznosili su 2,3 milijarde dinara, ili oko 20 miliona evra, a u AD „Agroživ“, koji ni do danas nije predao uredan godišnji obračun za prošlu godinu, kumulirani gubici do kraja 2013. godine dostigli su iznos od 40 miliona evra.
Direktno odgovorni za ovakvo katastrofalno poslovanje su Dušan Bajatović, generalni direktor „Srbijagasa“ i članovi Nadzornog odbora Milivoje Miletić, Sreten Jovanović, Vesna Rakočević, Zoran Janković i Veljko Milošević.
Impresivno je i dugovanje Javnog preduzeća „Srbijagas“ prema bankama u zemlji i inostranstvu, na dan 31. decembra 2014 godine, iskazano u milionima evra.
„Banka Inteza“ 217,1 milion, „Zberbanka“ 52,5 miliona, „Unikredit banka“ 49,5 miliona, „Sosijete ženeral“ 43,5, „Erste banka“ 36 miliona, „Hipo Alpe Adria“ 31,5 milion, „Vojvođanska banka“ 31,2 miliona, Komercijalna banka 18 miliona, NLB banka 12,9 miliona, OTP banka 15,7 miliona, što je ukupno 507,9 miliona evra kredita bankama koje posluju u Srbiji.
Krediti prema inostranim bankama su nešto manji: „Dojče banka“ 83,7 miliona, „Švajcarska banka“ 81,2 miliona, „Evropska banka“ 39,5 miliona, „Amsterdam trejd“ 14,1 milion. Ukupan iznos ino-kredita je 218,5 miliona evra, a ukupno kreditno zaduženje JP „Srbijagas“ je neverovatnih 726,4 miliona evra.
I pored ovolikih gubitaka, Dušan Bajatović je ovih dana nezakonito podelio zaposlenima 75 miliona dinara, obmanjujući Nadzorni odbor da se radi o jubilarnim nagradama zaposlenih koji u "Srbijagasu" imaju neprekidni staž od 10, 20 i 30 godina.
HIP "Petrohemija" AD Pančevo
U 2014. godini "Petrohemija" je ostvarila ukupan prihod u iznosu od 30,1 milijardu dinara, što je u odnosu na prethodnu godinu, kada je ukupan prihod bio 41,7 milijardi dinara, niže za 28 odsto.
U 2014. godini troškovi repromaterijala i energije iznosili su 31 milijardu dinara, što znači da je neto prodajna cena jednaka samo utrošku repromaterijala i energije. A u prethodnoj, 2013. godini u „Petrohemiji“ je taj utrošak bio veći od prihoda za skoro pet milijardi dinara. Na prihodu od 30,1 milijarde dinara u 2014. godini iskazan je gubitak u poslovanju od 11 milijardi dinara, ili 36,6 odsto ukupnog prihoda ostvarenog u toj godini.
„Petrohemija“ je puštena u rad 8. jula 1975. godine i danas zapošljava 1.438 radnika. Ukupna knjigovodstveno iskazana vredost poslovne imovine na dan 1. januara 2015. godine iznosila je samo 14,7 milijardi dinara, ili 123 miliona evra. Preduzeće je ostalo bez dinara sopstvenog kapitala, jer su ukupni kumulirani gubici dostigli iznos od 69,5 milijardi dinara. Kako je vrednost ukupnih poslovnih sredstava samo 14,7 milijardi dinara, obaveze koje prelaze vrednost ukupne imovine su 55 milijardi dinara, ili 457 miliona evra. Dakle, ne postoji kupac u svetu koji će kupiti HIP "Petrohemija" sa dugovima od 550 miliona evra.
U HIP "Petrohemija" a.d. vlasnici su: 54,89 % Republika Srbija, 13,63 % Fond za razvoj Republike Srbije, 13,38 % JP „Srbijagas“, 12,72 NIS, a.d. Novi Sad i 0,51 % Opština Pančevo.
Najveći poverioci HIP "Petrohemija" su „Srbijagas“, EPS i druga javna preduzeća sa potraživanjem većim od 200 miliona evra.
JP Resavica
Ovo javno preduzeće za eksploataciju uglja, kako lignita, tako i kamenog i mrkog, u devet rudnika sa podzemnom eksploatacijom je jedna od velikih finansijskih rupa u srpskoj privredi.
Javno preduzeće Resavica čine: Rudnik antracita Vrška čuka, Rudnik kamenog uglja Ibarski rudnici, Rudnik mrkog uglja Rembas, Rudnik mrkog uglja Bogovina, Rudnik mrkog uglja Soko iz Sokobanje, Rudnik mrkog uglja Jasenovac iz Krepoljina, Rudnik mrkog uglja Krepoljin, Rudnik lignita Štavalj i Aleksinački rudnici.
Pored rudnika, JP Resavica ima i sopstveno privredno društvo za ugostiteljstvo „Đula“, sa 134 zaposlena i društvo za putnički prevoz rudara „Rembas trans“ sa 96 zaposlenih.
Posle više od 100 dana od isteka roka za predaju bilansa, ovo republičko javno preduzeće, čiji rok za privatizaciju ističe u maju iduće godine, nije predalo ispravan bilans za 2014. godinu.
Zbog toga ćemo katastrofalno poslovanje Resavice predstaviti kroz bilanse iz 2013. godine.
Ovaj rudarski konglomerat ima 4.125 zaposlenih, uglavnom rudara, koji predano rade, ali ih političari i administracija već decenijama teraju u gubitke i prikazuju ih kao društveno nekorisne. Ti naši rudari rade jedan od najtežih poslova u državi i zaslužuju poštovanje celog društva.
Ukupna knjigovodstvena vrednost celokupne stalne i obrtne imovine na kraju 2013. godine u Resavici je iznosila samo 7,5 milijardi dinara, odnosno 63 miliona evra, a kumulirani gubici 154 miliona evra. Na poslovnom prihodu ostvarenom u 2013. godini od 63 miliona evra stoji teret minulih gubitaka od 154 miliona evra, ili dva i po godišnja prihoda.
Zaposlenima se na kraju te 2013. godine dugovalo 2,3 milijarde dinara, ili skoro 20 miliona evra, a dug za doprinose za penzijsko i zdravstveno osiguranje je veći od četiri milijarde dinara, ili 34 miliona evra. Dug prema svakom zaposlenom u proseku iznosi oko pet hiljada evra.
Srpska radikalna stranka zahteva od predstavnika režima da hitno urade bilans Javnog preduzeća Resavica za 2014. godinu i da u najkraćem roku isplate rudarima zaostale zarade i uplate im doprinose za penzijsko i socijalno osiguranje.
Ovo je, dakle, najnoviji rezultat rada ekspertskog tima Srpske radikalne stranke iz oblasti ekonomije. Izvolite, ako imate neko pitanje. Ako nemate, hvala vam.
Novinar: Povodom jučerašnje odluke u Unesku, šta to praktično znači?
Prof. dr Vojislav Šešelj: Vaše cenjeno ime je...?
Novinar: Bojana Milovanović, iz novinske agencije Beta.
Prof. dr Vojislav Šešelj: A, iz Bete ste. Dobro.
Mi smo tako nešto i očekivali. Sad predstoji velika borba na skupštini Uneska. Međutim, problem je što u isto vreme Vlada Srbije predaje Kosovu i Metohiji sve više atributa državnosti. Celi prvi set Briselskih sporazuma ide u tom pravcu. Drugi set Briselskih sporazuma to samo dopunjava i revalorizuje. Ne može vlada sa jedne strane da ide naruku zapadnim silama i šiptarskim separatistima po pitanju Kosova i Metohije, a sa druge strane da glumi da se bori da Kosovo i Metohija ostanu u sastavu Srbije. To je kontradikcio in adjekto. To je nemoguće.
Imate li još pitanja? Hvala vam što ste došli.
0 KOMENTARA
TVOJ KOMENTAR