Milorad Mirčić: Dame i gospodo, Srpska radikalna stranka sa dozom žaljenja
konstatuje da je rasprava o Zakonu o budžetu Republike Srbije više protekla u senci
aktuelnih afera, nego što je to bila suštinska rasprava.
Mi, srpski radikali, smo se trudili da ipak raspravu vratimo u onu kolotečinu
koja je i potrebna kada je u pitanju ovako važan zakon, zakon koji se donosi jednom
godišnje, a najbitniji je i najvažniji za život svih nas u Srbiji.
Srpska radikalna stranka je odmah jasno stavila do znanja da nam je drago što se
ulazi u jedan period planiranja budžetskih sredstava koji se može nazvati slobodno
stabilnijim u odnosu na ranije periode, a to je da su izbalansirane i prihodna u
odnosu na rashodnu stranu i obrnuto, ali smo imali suštinske primedbe na
planirani budžet. One se, pre svega, odnose na izmirenje obaveza države koje ona ima
prema svojim građanima ovde. Pre svih smo naglasili jednu kategoriju građana
Srbije, to su penzioneri.
Znamo da je Vlada Srbije protivzakonito, protivustavno u jednom trenutku
posegla za smanjenjem penzija uz tada dato čvrsto obećanje da će penzije biti
adekvatno nadoknađene, da to što je uzeto za, kako kažu, izvlačenje Srbije iz
ekonomske krize, da će penzionerima, uz zahvalnost verbalnu biti adekvatno
vraćeno. I mi smo, srpski radikali, bili duboko ubeđeni da će to biti pravedna
mera koja će nadoknaditi i štetu penzionerima.
Međutim, i u ovom budžetu smo jasno ukazali da nema nijedne stavke, nema
odrednice koja bi se odnosila na vraćanje onog dela umanjenja penzija koji je bio u
ranijem periodu i zato insistiramo da se mora voditi računa da u narednim
planiranjima – ili rebalansa ili Zakona o budžetu – mora se, dakle, nadoknaditi
šteta penzionerima.
Naša zamerka je, pre svega, u nedovoljnom broju investicija. Kada pogledamo ovaj
budžet, za koji se kaže da je razvojni, videćemo da je u suštini on samo povećan u
odnosu na prošlogodišnji, na 2019. godinu, za 1,7 posto, što odmah na samom startu
jasno daje do znanja, onima koji se u to razumeju, da to nije neki veliki razvojni
budžet, niti su to velika sredstva koja mogu da se koriste i za neke dodatne
kapitalne investicije. Pri tome nismo zaboravili da naglasimo kako je, i te kako,
poželjno da se ide i dalje u izgradnju infrastrukture kada su u pitanju auto-putevi,
kada su u pitanju pruge, kada je u pitanju sve ono što može da doprinese ekonomskom
2
razvoju Srbije, ali smo naglasili da nedostaje unapređenje komunalne
infrastrukture kada je u pitanju ekologija. Jasno smo rekli da bi trebalo
iskoristiti ovaj višak sredstava, uslovno rečeno, da se, primera radi, angažuje
građevinska operativa u sređivanju vodomreže i kanalske mreže, gde bi se ogromna
građevinska operativa mogla odmah angažovati, a uz građevinsku operativu svesni
smo i svi znaju da ide široka lepeza i drugih delatnosti, od onih koji su tesno
povezani za proizvodnju potrebnog materijala, pa do ugostiteljskih usluga.
Tako da Srpska radikalna stranka, gledajući racionalno ovu stranu, jasno
govori da nije to u punom smislu razvojni budžet, a više puta smo podvukli da je
izborni, odnosno predizborni, jer višak sredstava koji se pojavljuju u rebalansu
budžeta iskorišćen je umesto za poslove, kao što smo rekli, recimo za angažovanje
građevinske operative, iskorišćeno je za povećanje penzija i povećanje plata u
javnom sektoru. Kada pogledate pomoć koja je dodeljena penzionerima u visini od
5.000 dinara, ukupno je angažovano osam i po milijardi dinara iz budžeta iz
planiranog rebalansa, a onaj ostatak se upotrebljava za povećanje plata u javnom
sektoru. Možda je to malo i nezahvalno sa pozicija popularnosti političke opcije
kojoj mi pripadamo, ali da sada govorimo o tome da je napravljena jedna greška, kada
je u pitanju povećanje primanja, to na svakog običnog građanina deluje potpuno
suprotno. Građani misle da mi želimo nešto na njihovu štetu. Međutim, mi
upozoravamo da se razmisli dobro kada se opredeljuje više sredstava iz budžeta, iz
prostog razloga što to mora da bude dugoročna mera, a ne da bude nešto što je
kratkoročno i što će dovesti u pitanje funkcionisanje države, tako da sredstva
koja su se pojavila na rebalansu u visini od pedeset milijardi kao suficit su
pretvorena u deficit od dvadeset milijardi. Sedamdeset milijardi je bukvalno
iskorišćeno da se povećaju primanja u javnom sektoru i da se dodeli socijalna
pomoć od 5.000 dinara penzionerima.
Mi, srpski radikali, smo ukazali i na nešto što može da bude, u svakom slučaju,
opasnost u narednom periodu, a to je pored ovog zaduživanja u emitovanju hartija od
vrednosti, to je direktno zaduživanje kod stranih banaka, odnosno kod onih koji
finansiraju infrastrukturu Srbije. Opasnost je u tome što samom činjenicom o
dodeli kredita oni odlučuju i koja će građevinska operativa i ko će građevinski
operativno da izvodi te radove, a naša građevinska operativa pri tome stagnira.
Bojimo se da će naša građevinska operativa, pogotovo koja je osposobljena za
izgradnju puteva, vremenom bukvalno da nestane, jer nemaju toliko rezerve, nemaju
toliko akumulacije da bi se u takvim uslovima održali. Iz tog smo razloga
3
skrenuli pažnju, pogotovo kada je u pitanju izgradnja Moravskog koridora, gde smo
videli kako se i na koji način resorni ministar, Zorana Mihajlović, raskalašno
ponaša. Uvećala je investiciju za 300 miliona dolara, a nikome od nas nije jasno
koji su to troškovi. Na to je još nesuvislije obrazloženje, koje je dala predsednik
vlade, Ana Brnabić, koja je rekla da je to i digitalni koridor. I stvarno nacija u
Srbiji treba da se oseća poniženom kada se daju ovakva objašnjenja zašto je
utrošeno više sredstava nego što je planirano, jer planirano je da se, za potrebe
koridora, izdvoji 800 miliona evra, odnosno dolara, a sada se najavljuje da je
potrebno još dodatnih 300 miliona kako bi to prevazišlo ili prešlo cifru od
milion. A setimo se, samo ponuda za izgradnju ovog koridora od kineskih kompanija
je bila na nivou 500 miliona evra. Tako da sad imamo potpuno jasnu situaciju da i u
ovim budžetskim investicijama vidimo da se ministri, kao što je Zorana
Mihajlović, i dalje mogu ponašati široke ruke, ponašati raskalašno, a protiv
toga je Srpska radikalna stranka.
Mi smo protiv zaduživanja, generalno gledajući, i ako se to uradi, kada je u
pitanju država, kod stranih banaka, onda se treba voditi računa da iza svakog tog
finansijskog aranžmana stoji i politička volja i politički zahtevi. Prema tome,
mi i dalje insistiramo da se okrećemo prema Kini, prema Ruskoj Federaciji, kada su
u pitanju i kreditne linije, jer iza toga ne postoje nikakve političke ucene, iza
toga stoji jednostavno najiskrenija želja da se pomogne Srbiji.
Izvolite, ako imate pitanja.
Novinar: Da li to znači, ako sam vas ja dobro razumeo, da mi konkretno uzimamo
pare od strane banke da bismo dali stranom preduzeću da ovde radi poslove, a onda
ćemo mi vraćati iz svog džepa i tako finansirati, na primer, zapadne firme?
Milorad Mirčić: Pa, svaka kreditna linija je manje, više uslovljena.
Uslovljena je kamatom, uslovljena je rokovima vraćanja, ali ovo su malo specifične
situacije kada se uslovljava i izvođačem. I sada vidimo da, recimo Evropska banka
za razvoj i obnovu, ona odmah uslovi ko će biti izvođač radova na toj kapitalnoj
investiciji, gde se kreditno zadužuje Srbija. Oni nam određuju izvođača, obično je
to iz inostranstva, ne obično nego po pravilu iz inostranstva, a faktički i ta
sredstva koja dobije Srbija na ime kredita daje tim izvođačima i oni se vraćaju sa
tim novcem tamo odakle je i potekao taj kredit. Tako da nama ostaje da vratimo te
kredite i ostaje, ako postoji mogućnost, da se eventualno angažuju neki
podizvođači za izvođenje određenog dela poslova. Međutim, plaćenost tih poslova
je ispod nivoa cene koštanja.
4
Novinar: Da li ovo znači da kad ste rekli da je „predizborni budžet“, da već sada
preko državnog budžeta SNS finansira svoju predizbornu kampanju za 2020. godinu?
Milorad Mirčić: Ako imamo u vidu da je kategorija penzionera jedna grupa od
1.600.000 stanovnika, ako imamo u vidu da u javnom sektoru ne mali broj je zaposlen
na određeno, i sad uz ovo povećanje plata, odnosno primanja, potpuno je jasno da je to
pridobijanje budućih glasača za buduće izbore koji treba da budu raspisani i
održani sledeće godine i to je potpuno jasno. Zašto kriti? Pa, sve garniture
vlasti su se manje-više služile ovim metodama, zašto sad da ne kažemo da je i ovo
nešto što u potpunosti liči na potkupljivanje ili na pridobijanje glasača, od
novca koji su obezbedili poreski obveznici u Srbiji.
Imate li još pitanja? Ako nemate, hvala vam.
0 KOMENTARA
TVOJ KOMENTAR