Prof. dr Vojislav Šešelj: Dame i gospodo, naši državni funkcioneri pokazali su popriličnu dozu amaterizma u svojoj reakciji na ovu najnoviju takozvanu špijunsku aferu. Tako se to ne radi, tako se ne reaguje nigde u svetu. Kad se i otkrije neka afera, onda se ona prvo istraži. Ako se pročula u javnosti, onda jedina izjava koja se može dati, može biti sadržana u dve rečenice – Nadležni organi sprovode istragu. Kad se istraga završi, bićete obavešteni. Ovako se stvara izvesna panika, gužva, gungula, galama, pravi se afera ni iz čega zapravo, ništa još nema.
Kako bih ja reagovao da se pojavi takav snimak – zamenik ruskog vojnog atašea razmenjuje kese sa nekim neidentifikovanim čovekom. Neki kažu da je srpski civil, neki da je srpski oficir, a niko, zapravo, još ne zna. Ne zna se zvanično njegovo ime i prezime. Snimljeno je da ovaj posle broji novac iz neke koverte. Otprilike videlo se, ako su u pitanju evri, da su to novčanice od po sto evra. Ja bih one ljubičanstvene lako prepoznao. Nisu bile, nego su bile ove zelenožute, a bilo ih je desetak, znači otprilike je celi iznos 1.000 evra. Šta se to plaća sa 1.000 evra? Ja bih prvo pomislio da neko kupuje vagon mekinja da hrani zimus krave. Biće hladna sibirska zima, treba ih obezbediti. Vagon mekinja. Ako je kilo mekinja 10 centi, vagon je 1.000 evra. Je li tako? Slaže se.
Ali, ključno je pitanje ko je to mogao da snimi ako nije naša kontraobaveštajna služba. To je mnogo veći problem. Taj koji je snimao ima jače resurse, bolju organizaciju, bolju mrežu, bolje je tehnički opremljen. Kako je on saznao da će do sastanka doći baš tu i tu, kako je na vreme sve pripremio i tako dalje. I ja bih se time zaokupio, da prvo otkrijem ko je to snimio, pa ko je to pustio. Izgleda neki Bugarin koji već pušta takve stvari, napadajući ruske službe i delujući za račun NATO pakta. Videsmo i Jelena Milić koliko je srećna i presrećna što je neka antiruska afera provaljena i sad ona kao brine o državi, jer nas ugrožava maltene Rusija.
Rusija nas ne ugrožava. Ako je i zaista to ruski obaveštajac, Rusija je velika sila, ona mora imati obaveštajnu službu i u prijateljskim i u neprijateljskim državama. Ta služba ima određene ciljeve, ona prikuplja informacije, a i suprotstavlja se delatnosti konkurentskih službi. Pa, vi znate da kod nas deluju i nemačka, kao najjača, pa američka, britanska, francuska, čak i kineska i mnoge druge obaveštajne službe, čak obaveštajne službe susednih zemalja. Kažu da veoma razvijenu mrežu ima hrvatska služba, pa još niko nikoga otkrio nije. Ja se onda upitam šta radi naša kontraobaveštajna služba. Ili se samo sporadično otkrivaju rezultati njenog rada? A ovo nije rezultat njenog rada, jer svi državni funkcioneri negiraju da je to naša služba otkrila. Svi kažu da su to videli na internetu, tamo na nekom portalu. I, to je onda provaljeno u „Blicu”, u jučerašnjem broju. Je li tako? I onda se svi uzjogunili. A šta je trebalo uraditi? Trebalo je prvo istražiti, sakupiti sve činjenice, saslušati srpskog državljanina koji je eventualno u to umešan. Ako je vojno lice, neka kazna ga sleduje, ne preterano teška, jer nije odao nikakvu vojnu tajnu. Koja to vojna tajna može Rusima da se oda!? Pa sve najskupocenije oružje koje imamo dobili smo od njih ili smo ga kupili pod povoljnim uslovima ili na poklon. Ima toliko njihovih stručnjaka koji su obučavali naše oficire da rukuju s tim oružjem. Mislite li da za Amerikance ima nekih tajni ovde!? Nema. Otkad su dosmanlije došle na vlast, ovde više ne postoje vojne tajne, osim po potrebi da se pravi neki politički spektakl. Kad je Đinđić dobio nalog spolja da ukloni dva generala iz svoje vlade, onda je jednom generalu montirao ljubavnu aferu, ljubavno-seksualnu, a drugom špijunsku i tako ih najurio.
Trebalo je, dakle, to sve sagledati, pa ako je zaista obaveštajac prekoračio neke mere dozvoljenog, lepo diskretno uputiti demarš ruskoj vladi i nastaviti sa normalnom saradnjom, sa prijateljskim odnosima.
Ovo je rizično jer dovodi u pitanje odnose sa Rusijom. Evo, čuli smo jutros zvanični, valjda, portparol Kremlja je saopštio da ovo neće remetiti srpsko-ruske odnose. Ja se nadam da je tako. Ali, ne smemo se više s tim stvarima igrati, uvek treba na tas staviti šta je više, a šta je manje vredno, pa dobro odvagati.
Mi u Generalštabu imamo sedište NATO špijunaže. Tamo je kancelarija NATO pakta odvajkada, 15 godina ima valjda. Koliko ima godina? Imamo po raznim ministarstvima američke špijune. Govorio sam danas u Skupštini Srbije, prozvao i Zoranu Mihajlović i Rasima Ljajića. Nisu jedini. I, kad nešto poverljivo raspravljaju u vrhu vlasti, onda se sakriju od njih, onda to u kuloarima rade. Oni odavno nisu u posedu nijedne državne tajne, jer državni vrh zna ko su i kakvi su.
To sam, evo, hteo sad malo opširnije da kažem za javnost, a već sam na sličan način govorio postavljajući pitanje predsedniku Republike i predsedniku Vlade Srbije.
Izvolite, ako vi imate neko pitanje?
Novinar: ...
Prof. dr Vojislav Šešelj: Izvinite.
Novinar: ...
Prof. dr Vojislav Šešelj: Nemam ja informacije. Ja postavljam pitanje ako nije naša služba. Svi mediji koji su o tome pisali kažu da nije naša, neki kažu direktno da je američka, a neki kažu zapadna. Pa, ta služba je mnogo veća opasnost od ovog ruskog oficira koji na parkingu razmenjuje najlon kese. Nije u najlon kesama sistem S-400. Šta može da razmeni u najlon kesama, ljudi!? Koje su to špijunske informacije do kojih je Rusima stalo, a koje već ne znaju!? I koje bi to mogle biti špijunske informacije koje ne znaju Amerikanci!? Nema ih. Eto, to je to.
Ja sam danas izrazio bojazan da je ovo zapravo početak američke antiruske kampanje, koja je najavljivana već mesecima, da je cilj da se poremete odnosi Srbije sa Rusijom, da se Rusija otera sa Balkana, kako su oni najavili. Mi ne smemo olakšavati tu njihovu kampanju, moramo joj se suprotstavljati i ja joj se, evo, suprotstavljam.
A, ako je ovo sad početak akcije protiv rusofila u srpskom narodu, možda sledi otvaranje novog Golog otoka, obračun sa informbirovcima. Evo, ja sam prvi, rekao sam. Ako budu izolovali proruske elemente u Srbiji, ja se javljam prvi. Nema u Srbiji nijedan veći rusofil od mene. Za mene je Srbija otadžbina, a Rusija majka. Kao što sam spreman u svakom momentu da poginem za Srbiju, tako sam spreman da poginem i za Rusiju i tu da budemo načisto. Mi nismo za neutralnost, mi smo za vojni savez sa Rusijom, mi smo za ulazak u ODKB, mi smo za oblike konfederalnog, federalnog povezivanja sa Rusijom. Ne za ono što je glupi Tomislav Nikolić govorio da budemo ruska gubernija. On jadan nije znao kad je rekao – Nažalost, nismo ruska gubernija.
Ruska gubernija je upravna oblast, a mi nećemo da gubimo naš državni subjektivitet i našu naciju da dovodimo u pitanje. Ali, hoćemo u oblike integracije kakve poznaje moderni svet. Evo, Evropska unija već poprima elemente federacije. To će poprimiti i savez Rusije i Belorusije i ostalih prijateljskih zemalja. Mi smo za to, mi smo za to da tamo zbijamo redove, ali da sačuvamo državni individualitet. U vreme Sovjetskog saveza i Ukrajina i Belorusija su od početka bile članice Ujedinjenih nacija, od kad su formirane Ujedinjene nacije, dakle, čuvale su neki svoj subjektivitet. Mi ne želimo da gubimo ni državni subjektivitet, ni članstvo u Ujedinjenim nacijama, ni bilo šta drugo, ali želimo čvrst savez koji može ići do integracije naših vojski, da imamo jedinstvenu vojsku, s tim što bi srpske jedinice imale na levom rukavu srpsku zastavu, srpski grb i pisalo bi Republika Srbija, kao što imaju jedinice NATO pakta. NATO ima jedinstvenu uniformu, a države članice imaju opet oznaku za vojnike iz svake članice.
Novinar: ...
Prof. dr Vojislav Šešelj: Pa ne znam, da vam iskreno kažem. Ja sam u trenutku pomislio da je to možda način da se skine s dnevnog reda ova već postojeća afera oko „Krušika”, ali nemam nikakvih dokaza da je zaista tako i ne mogu baš da to tvrdim. Kako je krenula ova kampanja, ovo je nešto mnogo jače ipak. Zato na vreme želim da reagujem i da se suprotstavim toj kampanji. Moguće je i da se nešto drugo pokriva s tim, jer ovo zaista, što bi narod rekao, nikud ne vodi. Čak i da se utvrdi, jeste, prodao je taj i taj dokument za toliko i toliko para, sitno je to, to se na nivou demarša između vlada rešava, ako nam je cilj da sačuvamo prijateljske odnose, a to se uvek dešava među državama, samo se ne daje u javnost. Otkrijemo nekog obaveštajca iz prijateljske zemlje i kažemo – Evo, otkriven si, hajde, vrati se, pa nek pošalju drugog – otprilike se to tako kaže, a ne na sva zvona da se udara.
Izvolite.
Novinar: ...
Prof. dr Vojislav Šešelj: Ako možete malo bliže, izvinite.
Novinar: ...
Prof. dr Vojislav Šešelj: Pazite, ja želim prvo da se utvrdi osnovna činjenica da li je zaista „Krušik” privatnim firmama prodavao oružje jeftinije nego što ga prodaje SDPR-u, to je za mene ključna stvar. Ja ne postavljam pitanje kome je oružje prodavano. Prodavao bih ga ja bilo kome ko ima pare da odmah plati i neću da ulazim sad u te političke nameštaljke, što neke stranke rade, pa kažu – Alkaidi isporučivano. Nema Alkaide u Jemenu, ima proiranska alijansa koja se pobunila protiv tog nenarodnog režima koji je pod zaštitom Saudijske Arabije. Nikad nisam čuo da je Alkaida na delu u Jemenu. A sad neko kaže – davali smo Alkaidi, nije tačno. To bi Amerikanci odavno znali i zbog toga bismo teško stradali da smo Alkaidi prodavali oružje. Amerikanci su stvorili tu istu Alkaidu kad im je trabala da se suprotstave Rusima u Avganistanu.
Dakle, za mene je važno da li su oštećeni državni interesi. Oni su oštećeni ako je oštećeno preduzeće „Krušik”, preduzeće iz namenske proizvodnje, tako što je nagovoreno ili naterano da prodaje ispod cene koštanja ili ispod tržišne cene svoje proizvode. Otprilike, tržišna cena je ona po kojoj oni daju SDPR-u. Tržišna cena obuhvata cenu koštanja i prosečni profit, a onda SDPR je mogao da to proda i i po višestruko većim cenama. Važno je da fabrika namenske nije oštećena i onda bi radnici trebalo da imaju velike plate. Ona je bila teško bombardovana u toku rata, ali već 2000. godine smo već mnogo ulagali u njenu obnovu. To je dobra, afirmisana fabrika, kao i druge fabrike iz naše namenske proizvodnje. Nema nikakve sumnje. Ono što proizvodimo traženo je na svetskom tržištu. Naše se oružje ceni. Naš kalašnjikov bio je uvek na većoj ceni u odnosu na kalašnjikov iz Istočne Nemačke, Mađarske, Poljske i koje god su ga još istočnoevropske zemlje proizvodile, osim Rusije, osim Sovjetskog Saveza. Naš kalašnjikov je bio po kvalitetu vredan sovjetskom originalu i to se znalo.
Imate li još pitanja?
Novinar: ...
Prof. dr Vojislav Šešelj: Pa, svi moraju da budu kažnjeni. Ako je kriv ministar, kriv je, mora biti kažnjen, ako je njegov otac tu trgovao interesom, mora biti kažnjen. Znate, postavlja se pitanje ako nije ni suvlasnik firme i ako nije zaposlen u firmi, po kom je onda osnovu išao tamo sa delegacijom te privatne firme – onda je to trgovina uticajem. E sad, ako je sve u nivou zakona, nije problem. Znate, ako ja nekoga poznajem, pa hajde, uspostaviću kontakt nekom drugom ko ne poznaje, na primer nekog direktora preduzeća da se nabavi neka roba, a pod uslovom da ne utičem da on dobije povoljniji položaj od drugih, od svojih konkurenata. Znači, roba mora imati cenu za sve istu. Ta cena mora biti uvek na nivou cene po kojoj se prodaje SDPR-u ili veća od te cene. Dozvoljeno je da „Krušik” proda privatnim firmama po većoj ceni. Ako je nekad zatrebalo i sa vojnog skladišta da se uzme deo naoružanja da se hitno proda da se dobije dobra zarada, pa se to nadoknadi za dva-tri meseca proizvodnje, ne bih ja ni od toga bežao. A „Krušik” je oštećen ako je morao da daje po ceni nižoj od one po kojoj oružje daje SDPR-u. Dakle, to je toliko kristalno jasno, ni po babu ni po stričevima. Ne interesuje me ko je sve umešan, ko god je umešan – bio ministar, bio ministrov otac, bio ovaj, bio onaj, svako mora da odgovara. Uostalom, vi vidite da ja nijednog ministra nisam štedeo, kad god bih nešto saznao, a ja odmah za govornicu.
Imate li još pitanja? Ako nemate, hvala vam.
0 KOMENTARA
TVOJ KOMENTAR