Prof. dr Vojislav Šešelj: Dame i gospodo, Srpska radikalna stranka obnavlja zahtev premijeru Ani Brnabić da pod hitno izvrši rekonstrukciju Vlade Srbije, zapravo da predloži Narodnoj skupštini na usvajanje izmenjenu listu ministara u svom kabinetu, jer se suviše raznoraznih afera koncentrisalo oko imena nekolicine ministara. Za ozdravljenje političke atmosfere u Srbiji, za povratak poverenja naroda da će se ipak voditi uspešnija borba protiv kriminala i korupcije, neophodno je da glavni nosioci takvih pojava budu eliminisani iz vlade.
Mi smo ovde u ove skoro četiri godine više puta pokretali afere raznih ministara: Zorane Mihajlović, Zlatibora Lončara, Rasima Ljajića i još nekih, ali je sad urgentno da se smeni ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović. Prati ga veoma ozbiljna, užasavajuća afera zato što se ispostavilo da on uopšte nema visokoškolsko obrazovanje, a kamoli doktorat nauka, da nije u stanju da kaže pred kim je polagao koji ispit i da tačno razluči koje je ispite polagao u Londonu u Hajd parku, a koje u Sava Centru na parkingu. To više ne može da se toleriše.
Drugo, umešan je do guše, posredstvom svog oca, pre svega, u aferu „Krušik“. Još nismo dobili podatke po kojoj ceni ova privatna firma, njemu je otac tamo bio zaposlen, pa nije bio zaposlen, pa bio savetnik, pa nije bio savetnik i tako dalje, ali koji je dolazio sa zvaničnom delegacijom firme da pregovara o uslovima kupovine oružja koje ide u preprodaju. Još ne znamo koliko je oštećen Krušik, koliko je oštećeno javno preduzeće Jugoimport SDPR. Da je on ministar ekologije, da je ministar za odmor i razonodu, da je ministar sporta i fizičke kulture ili bilo šta drugog ne bi mogao da ostane na tom mestu, a zamislite ministar policije da dalje nastavlja da obavlja svoj posao, a da ga prate ove afere. Čak da uopšte nije kriv – on treba da se povuče, da nestane sa tog mesta da bi se u narodu povratio ugled policiji, da policija može normalno da obavlja svoj posao. Sad, koga god policija uhapsi taj može da se pozove na slučaj ministra policije. Evo, mene na primer da uhapse zbog nekog saobraćajnog prekršaja ili zato što sam nekog negde usput nokautirao zato što me je vređao, a ja kažem – Što ne hapsite prvo vašeg ministra, jer to je teži kriminal? Zato smatramo da pre Nove godine treba izvršiti rekonstrukciju Vlade Srbije. Nadamo se da te vladajuće stranke imaju dovoljan broj kadrova, a ako nemaju – onda da ubrzamo izbore, da izbore držimo do 15. januara, pa da dođe neko ko ima kadrova. Mi radikali – videli ste kakva je naša poslanička grupa, imamo spreman kompletan kabinet, ako nam narod ukaže poverenje i dođe do toga da formiramo radikalsku vladu. S našim poslanicima ne može niko da se nosi u Narodnoj skupštini, em su stručni, em obrazovani, sposobni, spremaju se temeljito za sednice, vladaju materijom o kojoj govore.
Izvolite, imate li vi neko pitanje? Izvolite.
Novinar: A Rasim Ljajić?
Prof. dr Vojislav Šešelj: On je morao da kontroliše ovo što se radi oko spoljne trgovine, on je ministar trgovine. Dakle, očigledno, za njega u najboljem slučaju radi se o krajnjem nehatu, a moguće da je bio umešan, ja za to nemam podataka, ali ja sam celu jednu knjigu od 1.000 strana objavio na osnovu podataka koje smo ja i moji saradnici prikupili najviše sa interneta i iz drugih izvora o njegovim kriminalnim aferama, da je Ljajić glavni proizvođač heroina u Srbiji, da je nasledio heroinsku fabriku svoga brata. Brat mu je nesrećnim slučajem poginuo kad su dvoje radnika, valjda u toj ilegalnoj laboratoriji, udahnuli preveliku količinu heroina pa pali u nesvest – on je skočio da im pomogne, nije imao zaštitnu masku pa i on udahnuo suviše heroina i umro od toga. Vi znate za taj slučaj valjda. Ja vas upućujem na moju knjigu „Novopazarski kralj heroina Rasim Ljajić”.
A što se tiče Marinike Čobanu, pa i ona ponekad nešto ubode – i ćorava kokoš nađe zrno, ali ja inače, u principu, ne verujem njenim informacijama i njenim izjavama, jer se dokazalo da se često koristi lažima.
Imate li još pitanja?
Novinar: Zašto ne smenjuju Ljajića?
Prof. dr Vojislav Šešelj: Ne znam, ne znam.
Ja znam samo da Rasim Ljajić uporno neće da dolazi na sednicu Narodne skupštine zbog mene i da je u vladi rekao svojim nadređenim i svojim saradnicima da je to razlog. A zašto neće da ga smene – pa vidite da nikog ne smenjuju, bolećivi su prema svakome. To je problem što se Vučić ponaša kao majka Tereza, pa misli kako treba svaki svoj kadar da sačuva po cenu života. Nije tačno, ljudi su kvarljiva roba i koga god primetite da se pokvario, a to se oseti i po mirisu, je li tako, treba ga odstranjivati da ne zarazi zdravo tkivo, jer razmnožava se geometrijskom brzinom broj ministara i državnih funkcionera koji odu u kriminal i korupciju ako se ne reaguje na prvu pojavu.
Naš je problem što naprednjaci nisu hteli da reaguju na slučaj Tomislava Nikolića i njegovu lažnu diplomu.
Evo, sad svi ćute o plagijatu Jorgovanke Tabaković, a tu sam se lično uverio da je ona plagijator. Imate na Guglu izvod iz njenog doktorata i izvod iz dela autora koje je plagirala, potpuno plagirala, negde promenila poneku reč i nema tu više šta da se čeka.
Novinar: ...
Prof. dr Vojislav Šešelj: Ma ne, ja sam više puta postavljao pitanja ministru policije Nebojši Stefanoviću, a on je davao izjave za javnost da policija ne raspolaže nikakvim podacima o kriminalu Rasima Ljajića. On ga je štitio. Štite se međusobno, braća po nesanici.
Novinar: ...
Prof. dr Vojislav Šešelj: Objavio sam knjigu od 1.000 strana. Knjigu svedočenja raznih njegovih bivših saradnika i ljudi koji tamo žive i koji sve znaju i koji se ne boje da izađu u javnost. Nisam ja išao u Novi Pazar pa istraživao, nego prikupio već raspoloživi materijal. Nešto sam saznavao usmeno, pa iznosim u ovim televizijskim emisijama, gde sam to pitanje pokretao, a našao sam mnogo pisanog materijala na internetu. Sve sam objavio, uredno navodeći ko, kada, gde i tako dalje – ja ne prepisujem tuđe tekstove, to vam je valjda poznato.
Novinar: A ministar Šarčević?
Prof. dr Vojislav Šešelj: Pa, mi smo njega kritikovali zbog ovih udžbenika pre svega, to je skandal nad skandalima takođe. Vidite sad da nam pisci udžbenika iz istorije hvale instituciju janičara.
Pazite, ako jedne godine uzmu 100.000 janičara hrišćana, na Balkanu, na primer, 99.000 pogine već u prvim borbama negde, možda po pet od svakih 100.000 uspe da se probije da dođe do nekih važnih funkcija u državi, a oni na osnovu tih nekoliko slučajeva da su se janičari probili, da su došli do vrha državne vlasti zaključuju da je svima bilo tako. Nije. Nego su ginuli kao stoka, na svim frontovima, za tuđeg cara i na silu su menjali veru.
Imate li još pitanja? Ako nema, hvala vam.
0 KOMENTARA
TVOJ KOMENTAR