Prof. dr Vojislav Šešelj: Srpska radikalna stranka smatra da je već postalo krajnje skandalozno ponašanje režima povodom afere koja je izbila u valjevskom Krušiku – otkrivanja javnosti podataka o nelegalnom poslovanju, hapšenja i držanja u kućnom pritvoru Aleksandra Obradovića, kao čoveka koji je alarmirao javnost na ono što se dešava.
Naravno, napravio je neke formalne greške Aleksandar Obradović što nije odmah obavestio policiju, što nije obavestio tužioca. Ali, pitam se onda da li bi ga tada već progutao mrak – ako obavesti prvo tužioca i policiju, ne bi više stigao nikoga da obavesti.
Jedino što je mogao da uradi ispravno to je da obavesti javnost. Zašto? Ne može krađa predstavljati službenu tajnu, ne može predstavljati ni državnu tajnu. Ono što je on obelodanio je činjenica da je Krušik, kao javno preduzeće, kao državna firma za proizvodnju oružja, pre svega, dakle firma iz sektora namenske proizvodnje, prodavala oružje ispod cene koštanja domaćoj, privatnoj firmi, koja je, kako se kaže po nekim podacima, za dve, tri godine svoj profit uvećala tri hiljade puta, a Krušik kuburi sa gubicima. Kažu da sad već ima gubitke od jedanaest miliona evra i radnicima se s teškoćom isplaćuju plate. Te plate su veoma male u odnosu na ono što proizvode i na osnovu čega bi trebalo i profit firme da bude veliki.
U ovom slučaju se oružje prodaje ispod cene koštanja. Firma radi s gubitkom, a privatno preduzeće ogroman ekstraprofit ostvaruje. I ovde ne treba stvari da se mistifikuju. Zna se da firma Krušik proizvodi oružje. Zna se da se oružje mora prodati. Zna se u celom svetu da onaj ko je proizveo i prodao oružje ne odgovara za onoga ko je koristio oružje. Ako je oružje isporučivano Saudijskoj Arabiji ili Emiratima, zašto bi firma Krušik razmišljala dalje ko će da koristi to oružje i za koje svrhe? O tome ni Amerikanci, kao najveći proizvođači i najveći izvoznici oružja, ne razmišljaju. Dakle, ni tu nije potrebna nikakva mistifikacija.
Ako zaista ima nekog odavanja državne tajne, na primer tehnološkog načina proizvodnje, načina na koji se postiže najbolji kvalitet proizvoda i tako dalje, onda to treba posebno goniti, ali mi smo samo obavešteni o nagađanjima da ima i toga. Pa se govori da su se te stvari pet godina unazad dešavale, otkad mu je majka tamo sa rukovodećeg radnog mesta smenjena i liči nam to, zapravo, na pokrivanje suštine problema.
Suština problema je da je Krušik sklapao nepovoljne ugovore sa privatnom firmom, da u toj privatnoj firmi postoji sukob interesa, jer je otac ministra unutrašnjih poslova, u najmanju ruku, zaposlen u toj firmi. Evo negiraju da je vlasnik, da ima vlasnička prava, ali je zaposlen i, kako kažu, učestvovao je u pregovorima. I to režim treba da razjasni, da izvede na čistac i da se preduzmu zakonske mere prema svima onima koji su zakon kršili, pre svega prema svima onima koji su učestvovali u upropaštavanju firme Krušik. Krušik je pretrpeo NATO bombardovanje, pa smo ga podigli odmah posle NATO bombardovanja, pa je relativno brzo započeo proizvodnju. Umesto da cveta, da se razvija, da buja, da sve više proizvodi, neko drugi na grbači radnika Krušika ostvaruje ekstraprofite.
To je što sam imao da vam saopštim na ovoj konferenciji.
Naravno, mešanje nekih prozapadnih političkih stranaka i nevladinih organizacija čine medveđu uslugu Aleksandru Obradoviću. On se bori za jednu ispravnu stvar i ispravna stvar je alarmirati javnost o krađi, a kad se umešaju takve organizacije, onda se daje šansa da se vrši zamena teza, da se u prvi plan stavi nešto što nije suština samog problema.
Imate li vi neko pitanje?
Ako nemate, hvala vam.
0 KOMENTARA
TVOJ KOMENTAR