Prof. dr Vojislav Šešelj: Dame i gospodo, afere nelegalnog sticanja fakultetskih diploma, akademskih titula i na osnovu plagijata ili lažnog studiranja poprimile su nesagledive razmere. Režim je tome dosta kumovao što nije energično reagovao na prvu pojavu lažne diplome u poslednje vreme, to je bio slučaj Tomislava Nikolića, tek je izabran za predsednika Republike.
Šta dižeš ruke, Ranka?
Novinar Ranka Čičak: Bilo je toga i pre.
Prof. dr Vojislav Šešelj: Pa, bilo je i pre, ali ja govorim sad u poslednje vreme. Čim se saznalo, nešto je stidljivo preneseno u javnost, a posle u toku predizborne kampanje skoro niko mu to nije zamerao, jeste jedino što ga je neki asistent sa Filozofskog fakulteta pitao na kom je odseku studirao, a nesrećni Tomislav Nikolić nije znao da odgovori.
Međutim, sad je to poprimilo veoma, veoma ozbiljne razmere. I, šta se sada dešava? Prozapadna opozicija i nevladine organizacije vrlo rado sumnjiče, optužuju i verbalno osuđuju pripadnike režima za takve nepodopštine. Nije meni njih žao, treba ih čerečiti, verbalno, naravno, u pravom smislu reči, jer to je nešto što je neoprostivo, ali te prozapadne političke partije i nevladine organizacije vrlo su spremne da brane sve iz svojih redova koji su takođe plagijatori ili su lažno diplomirali.
Videli smo, kad neko pomenu neki dan, slučaj Danila Kiša. Odmah skoči neka bagra iz prozapadnih redova i poče ga braniti, on je velikan, on je ovakav, on je onakav, on nije plagijator. Jeste, Danilo Kiš je veliki plagijator. To je razotkriveno. To je najbolje objašnjeno u knjizi Dragana Jeremića „Narcis bez lica”. On je uhvaćen u krađi prisvajanja tuđih tekstova, s tim što je neke od ukradenih tekstova predstavljao kao izjave nekih svojih izmišljenih likova iz knjige, a nije rekao – To je izjavio taj i taj političar, naučnik, filozof i tako dalje, nego izmisli lik kome to stavi u usta, pa onda može da kaže – Pa, to je pozajmljeno za ovaj lik. To je često radio. Ali, ima mnogo ukradenih celih pasusa i celih tekstova – i sve je to dokazano.
Za života, Danila Kiša je najviše forsirao Miroslav Krleža, smatrao ga je svojim duhovnim čedom, svojim naslednikom. Preko Krleže sva vrata intelektualnog sveta su mu bila otvorena. Ne može se reći da Krleža nije veliki intelektualac, ali on je imao i privilegovanu poziciju u komunističkom režimu i mogao je bukvalno sve što je hteo.
Kad je Kiš uhvaćen u plagijatu, prvo se obratio Krleži. Krleža je video da je Kiš zaista plagijator i rekao mu – Ne traži od mene nikakvu pomoć, sam se brani. Jednim potezom ga je otpisao, iako se u njega maltene zaklinjao do tada.
Pre neki dan Aleksandar Vučić reče – veliki Kiš. Po čemu je to veliki Kiš? Znate zašto je to rekao Aleksandar Vučić? Siguran sam da nijednu Kišovu knjigu nije pročitao, a ja sam pročitao sve i ja mogu reći da on nije veliki pisac, jeste solidan pisac, jeste natprosečni pisac, ali malo ima težak stil pisanja i suviše je obuzet mračnim mislima, tako da je prikladan za ljude koji su u depresivnom raspoloženju pa da ih još više uvali u depresiju. Čitao sam „Mansardu”, čitao sam „Baštu, pepeo”, a posebno sam čitao „Grobnicu za Borisa Davidoviča”. Pročitao sam i njegov „Čas anatomije”, pročitao sam desetak Kišovih knjiga.
„Čas anatomije” je jedan pamflet u kom on nije uopšte govorio na napade na sebe, nego je čerečio druge ljude, neki mu se namestili, 100 strana je upotrebio da, na primer, u verbalnom smislu, osakati Branu Šćepanovića i njegovu pripovetku „Smrt gospodina Goluže” i to vrlo ubedljivo. Poziva se na Borhesa, a nema nikakvog osnova, jer Borhes je erudita, sa ogromnim poznavanjem svetske literature, ali nije plagijator, poziva se čak i na Ivu Andrića, na njegov roman „Travnička hronika”. Ma, tačno je da je Ivo Andrić prikupio ogromnu istorijsku građu, spise raznih putopisaca, da je obradio sve što je pronašao u istorijskim arhivama, ali nijednu jedinu rečenicu nije prepisao. Građa je nešto, nisu to stare cigle koje prvo malo očistite od maltera, malo ih očetkate, pa ih ponovo ugradite u kuću. Građa je nešto što se prostudira, a onda se svojim rečima prikaže. To je korišćenje istorijske građe. Niko nema pravo ni jednu jedinu rečenicu da prepiše, a da ne kaže od koga je prepisao, u tome je suština.
Prema tome, molio bih predsednika Republike da više ne hvali nijednog književnika čija dela nije čitao, a o Kišovom književnom opusu možemo javnu debatu da vodimo. Pošto sam ga izazivao više puta na televizijski duel na političke teme, uvek je odbijao, pa možda bi pristao na književne teme, evo neka tema našeg javnog duela bude „Danilo Kiš i njegovo delo”, pa da vidimo ko će nadjačati.
Ti koji su branili Kiša danas brane i plagijatore sa Filozofskog fakulteta, sa Ekonomskog, sa Pravnog i tako dalje. Ja znam da je kad sam raskrinkao pre 20 godina plagijat Stevana Lilića, redovnog profesora Pravnog fakulteta, sva bagra sa tog fakulteta stala u njegovu odbranu predvođena Dejanom Popovićem. Taj Dejan Popović je posle bio pomoćnik ministra Božidara Đelića, a prorektor Univerziteta, uvek se tako negde za te sitne funkcije jagmio.
Dakle, oni svi prođoše nekažnjeno i u zaštiti su, i onda mene napadaju što sam ih suviše teškim rečima okvalifikovao. Imamo i sada nekoliko slučajeva koje treba hitno rešavati.
Jorgovanka Tabaković – video sam na Guglu citate iz njene doktorske disertacije i citate iz zbornika i vidim da je prepisivala. Ja za Sinišu Malog još ne mogu ništa da kažem, jer još nije objavljen izveštaj, bar ga ja nisam video na internetu. Ali, ovo što sam video – Jorgovanka Tabaković je plagijator.
Što se tiče Nebojše Stefanovića – ne znam, nisam mu čitao doktorsku disertaciju, ali očigledno je da on nema završen fakultet, bar nema regularno završen.
Zato te stvari treba raščistiti, ali treba paralelno s tim raščistiti i stvari na opozicionoj sceni, pa čak ići, hajde, za početak deset režimskih plagijatora, deset opozicionih. Treba formirati državnu komisiju od najuglednijih živih srpskih intelektualaca, koja bi dobila zadatak da to temeljito istraži da popu kaže pop, a Bogu Bog. Ovako više ne vredi. Ne sme nijedan plagijator proći nekažnjeno, ali to ne znači ako je neko otkriven kao plagijator, pa podnese ostavku, pa bude smenjen sa određene funkcije – da ga sad treba ubiti. Treba mu pružiti šansu da se popravi.
Vi se sećate onog mog slučaja Brane Miljuša, vi stariji se sećate, evo Ranka Čičak se seća. Ja sam digao veliku dreku u javnosti oko njegovog plagijata, njemu je oduzet magistarski rad, iako mu je recenzent knjige bio Hamdija Pozderac. Hamdiju je to skupo koštalo. Ali, onda je čovek ponovo seo, upisao postdiplomski u Beogradu, na Pravnom fakultetu magistrirao, kasnije doktorirao, kažu ljudi da je to solidno uradio, pa kad se pojavio kao izbeglica u Beogradu, mislim da mi ga je Nenad Kecmanović doveo u kabinet, molio da mu pomognem nešto oko posla, ja sam pred njim zvao Ministarstvo inostranih poslova, zvao sam Miloša Minića i molio da se nešto učini da dobije odgovarajući posao. Uopšte nisam bio ni zlopamtilo, niti mislim da sad čoveka treba ubiti, ali treba žigosati nepodopštinu, loše delo. Zlo treba žigosati, a zla je sada mnogo u svim sferama nauke. Mnogo se namnožilo plagijatora, mnogo je lažnih diploma izdato. Treba krenuti od javnih ličnosti, a onda ići dalje. Jer, kad se raskrinka javna ličnost kao plagijator, kao neko ko je na nedozvoljen način došao do fakultetske diplome, onda je to najbolja pouka za sve ostale da se ne isplati plagirati, da se ne isplati plaćati univerzitetsku diplomu. A ovako, ako će se stalno to praštati i prelaziti preko toga, onda to ne valja, Zato je ogromna greška što je kod Tomislava Nikolića to nekako prošlo ćutke, bez velikog uzbuđenja javnosti, a znam ranije, mnoge su dosmanlije na osnovu plagijata i doktorirale i magistrirale, a sećam se i nekih koji su ekspresno fakultete završavali, imali su narodne poslanike koji su takorekući preko noći završavali fakultete. To treba sve uzeti pod lupu, pa ispitati. Ja jesam na brzinu završio fakultet, za dve i po godine, ali krvavim radom sam ja to postigao i mogu se svojim pravničkim zvanjem i znanjem meriti sa bilo kojim drugim pravnikom u zemlji, još uvek. E, a ovi znamo kako su mutavi i kako su nesposobni i da se izraze i da nešto ozbiljno kažu. Moramo Srbiju tog balasta osloboditi.
Izvolite, ako vi imate neko pitanje?
Novinar: ...
Prof. dr Vojislav Šešelj: Pa, zato treba da formiramo državnu komisiju koja će bar glavne slučajeve, koji su poluotkriveni ili koji se naslućuju da ispita. Evo, da se krene od Tomislava Nikolića i Jorgovanke Tabaković, nek se vidi kod ovog Nebojše Stefanovića, ali onda odmah iz opozicije da se vidi Danica Popović je li ta optužba na mestu ili nije; pa onda ova docentkinja sa Filozofskog fakulteta koja je prepisala neki rad profesora Miloša Kovića i tako dalje. Da se to radi temeljito, ni po babu, ni po stričevima, da to shvatimo kao opštenacionalni interes.
Izvolite, imate li još pitanja? Izvolite.
Novinar: Imamo sad i aferu „Megatrend”. Kakav je stav Srpske radikalne stranke?
Prof. dr Vojislav Šešelj: Pa, mi se užasavamo oko onog što se dešava u javnosti sa tim fakultetom, čas ga je prodao, čas ga nije prodao, čas je ovaj Stefanović trebalo da polaže pet, šest ispita razlike, pošto je to navodno trogodišnja škola koju je on završio negde tamo u Hajd parku u Londonu ili u Sava Centru, pa je trebalo razliku ispita polagati i onda se tvrdi da nije ništa polagao dopunsko. Haos opšti. A sve se više upliću u to. Ne može da opstane takav fakultet, ali, znate, kažu da tamo ima 26.000 studenata koji su diplomirali.
Novinar: Šta ćemo sa njima...
Prof. dr Vojislav Šešelj: Pa, ne možemo mi nikome da otimamo diplomu dok se ne dokaže da je diploma nelegalno stečena. Znači, za svaki pojedinačni slučaj, ne može se reći – ne važi nijedna diploma, nego za svaki pojedinačni slučaj, koji je na tapetu treba da se dokaže da nije ispravno stečena, tako isto za svaki doktorat, za svaki magistarski rad mora se dokazati da je plagijat. Ali, kad se dokaže, dovoljna je jedna proširena rečenica da je prepisana iz tuđeg dela, bez navođenja izvora, onda je celo delo plagijat, nema tu cenjkanja hoće li 70 posto ili 10 posto ili 15 posto i tako dalje. Apsolutno je nedozvoljeno prepisivanje tuđih intelektualnih tvorevina.
Novinar: Šta ćemo sa privatnim školstvom, ne samo po pitanju „Megatrenda”?
Prof. dr Vojislav Šešelj: Ne možemo mi u načelu biti protiv privatnog školstva, ali možemo zahtevati striktnu kontrolu privatnog školstva i zatvarati sve škole za koje se utvrdi da im nivo nije ni približan državnim školama, u tome je suština. Obično su, i u početku je tako bilo, privatne škole bile teže od državnih, a sad je to izgleda način da se brzo, bez ikakvog znanja, bez ikakvog učenja stekne diploma.
Novinar: Za kraj, kako tumačite konferenciju za štampu Čedomira Jovanovića u ponedeljak kada je optužio da Rusija, odnosno delegacija Krima, koju ste vi primili stoje, odnosno da ruske službe u Srbiji rovare?
Prof. dr Vojislav Šešelj: Ja mislim da on lupeta gluposti. Čedomir Jovanović mora da ode u zatvor zato što je pokrao veliku količinu pšenice iz robnih rezervi, govori se o šest miliona evra vrednosti. On je sad postao odjednom režimski političar, jer mu preti zatvor. Šta preti Nenadu Čanku? Nešto slično, jer je i on postao preko noći režimski političar.
Kao što vidite, jedino mi srpski radikali nismo ni režimski političari, ni prozapadni na celoj srpskoj opozicionoj sceni.
Novinar: ...
Prof. dr Vojislav Šešelj: Ništa nisam čuo. Hajde bar na pola puta dođi, hajde da te vide i ovi snimatelji.
Novinar: Naš ministar kulture pobrinuo se ponovo da se finansiraju antisrpski filmovi.
Prof. dr Vojislav Šešelj: Pa, ne znam na koji se film misli, ali sam...
Novinar: ...
Prof. dr Vojislav Šešelj: Pa, ne znam koji su to filmovi, nisam baš pratio najnoviju filmsku produkciju. Ne idem u bioskope odavno.
Novinar: ...Vukosavljević potpisao...
Prof. dr Vojislav Šešelj: Pa, ne mogu, treba da vidimo koji su to filmovi.
Novinar: Poslaću ti, javiću ti.
Prof. dr Vojislav Šešelj: E, pa dobro.
Novinar: „Večernje novosti” i prošlonedeljna velika afera, a to je da filmski centar u Srbiji nije imao para za filmove ... odnosno američki... za to filmski centar kaže da nije imao sredstva. Kako tumačite...?
Prof. dr Vojislav Šešelj: Ja se samo sećam da sam napravio skandal u Vladi Srbije što je Nada Popović Perišić svojevremeno dala novac za snimanje filma „Turneja” Gorana Markovića. Ja sam se užasnuo, lom sam napravio u vladi. Ne mogu sad da kažem, da konkretno još neke filmove da prozovem, posebno najnoviju produkciju, jer nisam gledao. Nisam gledao. Volim da gledam filmove, ali sam u tolikom poslu da zaista i ne stignem ni na internetu da gledam, a u bioskop ne idem. Ali, u svakom slučaju, treba sprečiti odmah, na licu mesta, državno finansiranje bilo kakvih antisrpskih delatnosti, pa i filmskih.
Imate li još pitanja?
Nemate, hvala vam.
0 KOMENTARA
TVOJ KOMENTAR