Konferencija za novinare, 8. jun 2017. godine

Nemanja Šarović: Dame i gospodo, današnja poseta evropskog komesara za proširenje Johanesa Hana je zapravo još jedna prilika da se potvrdi vazalni odnos Srbije prema Evropskoj uniji i da se, u nekom modernom smislu, poljube skuti onoga ko danas izigrava sultana Srbije, a to je briselska administracija. Mi smo ponovo poniženi i još jedanput smo čuli i od novoizabranog predsednika Republike, Aleksandra Vučića, ja ću ga citirati – da postoji neophodnost unutrašnjeg dijaloga po pitanju ustavnih promena i našeg odnosa prema Kosovu i Metohiji koje ne sme da bude prožeto isključivo mitskim pristupom. Šta ovo zapravo znači? Vi znate da je kolektivna nacionalna svest svakog naroda, zapravo zasnovana na mitovima i da bez kolektivne svesti nema naroda, nema takvog naroda na svetu. I čak je, primera radi, nauka demantovala mit o Marku Kraljeviću kao stvarnoj istorijskoj ličnosti, ali nikada sam mit nije mogao biti slomljen. Time što želi da promeni kolektivnu svest naroda, Vučić zapravo teži i da poništi kosovski mit, na kome je u velikoj meri izgrađena kolektivna svest srpskog naroda, ali tako nešto nije moguće bez razgradnje nacionalne svesti i samim tim bez uništenja Srba kao naroda. Mi smo još jedanput čuli da se moramo odreći svojih mitova, ali nismo primetili, naravno, i nikada se od svojih mitova neće odreći ni Francuzi, ni Englezi, ni Nemci, ni Italijani, ni bilo ko drugi ko očekuje od srpskog naroda da se odrekne svoje istorije, svoje kulture, svojih tradicionalnih vrednosti. Han je ponovio, bez obzira na sve ono što smo čuli od šiptarskih vođa u prethodnom periodu, da je dijalog sa Prištinom uslov za napredovanje Srbije. Nijedne jedine reči nije bilo osude onoga što je rekao Hašim Tači, i Edi Rama i ovi zločinci sa prezimenom Haradinaj. Dakle, potpuno je jasno da je to zvanična politika Evropske unije i da se tu ništa neće menjati, a da će Srbija biti i dalje prinuđena na ustupke, prinuđena na dijalog bez dijaloga, jer tamo se, zapravo, samo naturaju rešenja i jedino čime se bavi Aleksandar Vučić je kako će to marketinški što bolje proturiti u srpskom narodu.

Još jedna zanimljiva ideja je izneta (zanimljiva, ali ne i dobra – da tu ne ostane nekakve nedoumice) o formiranju zajedničkog tržišta sa zemljama Zapadnog Balkana. I kaže Vučić da će moliti prijatelje iz okolnih zemalja, iz zemalja Zapadnog Balkana, moliti ih da razgovaraju o toj ideji. A koji su to prijatelji? Da li je to njegov prijatelj Zaev? Da li je to njegov prijatelj Bakir Izetbegović? Da li je to njegov prijatelj Hašim Tači ili Ramuš Haradinaj? Da li je to Edi Rama? Koji su to srpski prijatelji iz zemalja Zapadnog Balkana? Koji? Koje mi to prijatelje imamo? Da li su li nam oni prijatelji? Ja mislim da nisu. Dakle, nastavlja se politika koja je katastrofalna po nacionalne interese Srbije i isto se to radi na teritoriji Kosova i Metohije.

U nedelju će biti održani šiptarski izbori, izbori po ustavu i zakonima takozvane „republike Kosova“, a ne privremenih organa. I tu se sprovodi prethodnih dana neviđeni teror nad preostalim srpskim stanovništvom na teritoriji Kosova i Metohije, pogotovo nad onima koji primaju bilo kakav vid pomoći od Vlade Republike Srbije, ili su zaposleni u onim ostacima i tragovima institucija Republike Srbije na Kosovu i Metohiji. Zahteva se da svi moraju izaći na izbore, da moraju izaći sa svojim direktorima škola, zaposleni u opštinama, takođe, kolektivno, da moraju povesti svoje članove porodice i da moraju glasati za listu koju je odredila Vlada Republike Srbije. Može li Vlada Republike Srbije na svojoj teritoriji – a Kosovo i Metohija su teritorija Republike Srbije, naša južna pokrajina – da odredi jednu listu i kaže – To su pravi Srbi, a ostali su Tačijevi Srbi? Kada smo mi govorili, na prošlim izborima, da su svi koji izađu na izbore Tačijevi Srbi, da nema nikakve razlike – nas su napadali. A, evo, sad se pokazalo da oni idu u više kolona. I ko ide? Oni koji su bili na prethodnim izborima na toj istoj listi. Jablanović. Pa, na čijoj listi je izabran? Bio dobar, sad ne valja. Bio zaštitnik srpskih interesa, sad Tačijev Srbin?! Ne. Bio je i tad Tačijev Srbin. Dalibor Jeftić, Bratislav Nikolić, SLS (Samostalna liberalna stranka); Bratislav Nikolić je i dalje gradonačelnik Štrpca po ustavu takozvane „republike Kosovo“, ali i predsednik privremenog organa imenovan od strane Vlade Republike Srbije. Tu nema pravog sukoba, to je sve farsa. Isti ljudi, sada podeljeni u nekoliko lista, i onda Vlada Republike Srbije kaže – Ti si izdajnik – ti nisi izdajnik.To je nezapamćeno. Na sopstvenoj teritoriji! Hoće li to sutra uraditi na ponovljenim izborima u Beogradu, ili gde god se budu održali? Hoće li reći – Ovi su izdajnici, a samo ko glasa za SNS – to su pravi Srbi? U čemu je razlika između ovih i tih nekih narednih izbora? Principijelno, ne bi trebalo da je ima,ali to još jednom pokazuje da Vlada Republike Srbije teritoriju Kosova i Metohije ne doživljava kao sopstvenu teritoriju.

Bahatost vlasti Srpske napredne stranke se ne pokazuje samo tu, pokazuje se i u Beogradu. I ne pokazuje se samo noćnim rušenjem, već se pokazuje i besmislenim trošenjem novca. Nažalost, građani čitave Srbije su upoznati, kao i građani Beograda da je puštena u rad ta fontana na beogradskom Trgu Slavija, o kojoj se toliko pričalo. Sama fontana je naručena i plaćena 1,8 miliona evra. Koliko su drugi radovi koštali, to verovatno nikada nećemo ni saznati. Iznos je svakako znatno veći od 2 miliona evra. Ja neću ulaziti u pitanje da li je lepa, da li su lepe boje i da li treba puštati Seku Aleksić ili nekoga drugog. Pitanje je da li je ta fontana, u ovom trenutku, bila najpotrebnija građanima Beograda. Potpuno je sigurno da nije. Da li je to poslednje bez čega ne možemo, jesmo li sve druge probleme rešili? Imamo kanalizaciju, imamo obdaništa, imamo uređenu infrastrukturu, pomažu se porodilje... Ne! Upravo je suprotna slika.

Još 2014. godine, gradska vlast je štedela tako što je porodiljama smanjila nadoknadu. Za to nema, ali za fontanu ima! Kažu – povećaće se broj turista. Pa, ko će doći? Ljudi, da se ne igramo –onoj fontani se ne može prići. Da je ona negde u pešačkoj zoni, pa bi to možda nekog smisla i imal. Zar je to Ajfelov toranj u Parizu, ili Koloseum u Rimu, pa da sad pohrle turisti sa svih strana da to vide? Neće. Nikakvo to čudo nije. Već se radi o pokušaju da se građanima Beograda prikaže kako se nešto radi – evo sad je lepši Beograd. Mislite li da onima koji ne mogu dete da upišu u vrtić treba ta fontana? Da onima koji jedva sastavljaju kraj sa krajem, i onima kojima su socijalna davanja smanjena, da su oni za fontanu? Ovo je uvreda za sve građane Beograda. Da smo rešili sve druge probleme, da su asfaltirane ulice po prigradskim opštinama... da su asfaltirane ulice po samom centru Beograda – prođite pored Železničke stanice, kao da je juče bombardovana kasetnim bombama, takav je asfalt, a takva je situacija po čitavom Beogradu.E, za to nema, ali ima za fontanu!