Vjerica Radeta: Dame i gospodo novinari, kao i svaki put, i danas ćemo na konferenciji govoriti o temama veoma aktuelnim u našem društvu, ali temama koje mediji nekako vešto izbegavaju. Stanje u srpskom pravosuđu je izuzetno teško i nikada, čini se, na sudove, na tužilaštva, uopšte na pravosuđe, nije bilo toliko pritisaka i uticaja stranih, zapadnih ambasada kao što je to sada slučaj.
Znamo nekada, od pre petnaest i više godina, svi za tužioca za ratne zločine, onog Vladimira Vukčevića, za Natu Mesarović, kojoj su svojevremeno izdiktirali presudu, pa je sama, kad je izricala presudu za ubistvo Đinđića, rekla „Dobili smo”, umesto „doneli smo presudu”. To su bili, eto tako, neki slučajevi koji su bili opšte poznati u javnosti. Međutim, u poslednjih nekoliko godina stanje u pravosuđu u tom smislu postaje sve ozbiljnije i sve problematičnije.
U onoj reformi iz 2010. godine, o kojoj smo mi mnogo govorili, su u pravosuđe, pre svega među sudije, dovedeni kadrovi direktno iz kabineta predsednika tada Izvršnog odbora Demokratske stranke, Dušana Petrovića, ili već na kojoj je funkciji bio, bio je i ministar zapravo jedno vreme. Pokazalo se da su oni zaista tada birali partijske sudije. Tada je možda negde oko 600-700 sudija ostalo van sudijske funkcije, pa su se oni svi, da podsetimo i to, učlanili u Srpsku naprednu stranku, bar su tako tada naprednjaci predstavili, pa ih je posle par meseci Ustavni sud vratio u pravosuđe, tako da je sad pravosuđe poprilično partijski obojeno i sa jedne i sa druge strane.
Naravno, mi uvek vodimo računa, kada govorimo o tome, da ne generalizujemo stvari. Ima dosta i tužilaca i sudija u našem pravosudnom sistemu koji žele da rade časno i pošteno, koji poštuju zakon i Ustav, ali nekako takvi uglavnom ne dolaze do izražaja u odnosu na ove koji su ili režimski, ili su pod uticajem stranih ambasada.
Aktuelan je sada predsednik Višeg suda u Beogradu, Aleksandar Stepanović. Predsednik Srpske radikalne stranke ovih dana će podneti i krivičnu prijavu protiv njega. On se hvali da je redovan gost u američkoj ambasadi i kaže da ne razume kome to smeta. Slično se ponaša i ovaj tužilac Drecun. To su teme kojima ćemo mi i ubuduće da se bavimo, ali ovo sam, zapravo, rekla u uvodu onoga što je smisao današnje konferencije, a to je odnos pravosudnih organa prema stranim poslovnim bankama u Srbiji. To je takođe ovih dana aktuelizovano, i to nekako na pogrešan način.
Skreće se tema na protest advokata, na njihovu navodnu zaštitu naroda i tako dalje. Mi želimo o tome da govorimo na jedan drugi način, odnosno na jedini ispravan način.
Evo već 21 godinu otkako je, još posle 5. oktobra, Mlađan Dinkić, sećate se svi, sa drugim cevima ušao u Narodnu banku Srbije. Na taj način, preko kriznog štaba, preuzeli su Narodnu banku i od tada je počeo sunovrat srpskih banaka. Srpske banke su uništene. Velike banke: Beobanka, Beogradska banka, Jugobanka, sve su uništene bez pravnog osnova i danas se vode neki sporovi zbog imovine tih banaka, jer te banke nisu morale biti likvidirane, zato što su te banke imale i sredstva i imovinu i mogle su normalno da nastave sa radom.
E, tada su nama Dinkić i Labus u Srbiju doveli strane banke, koje su, evo već dvadeset godina na grbači našeg naroda, zato što se ponašaju zelenaški. Nijedna od tih banaka u Srbiji ne posluje na način kako posluje u svojim matičnim zemljama. U Srbiji su kamate duplo veće nego što su njihove kamate u njihovim matičnim zemljama, i pored tih, tako velikih kamata, te banke narodu, građanima, privredi, korisnicima njihovih usluga naplaćuju sve moguće i nemoguće, i postojeće i nepostojeće usluge. Svi smo korisnici tih bankarskih usluga, svi imamo tekuće, odnosno sad se to zove žiro-račune. Svi dobro znate da se svaki čas od banke dobija, ako se prekorači jedan dan, ne znam, za nedozvoljeni minus banka odmah šalje obaveštenje, ne zato što vi nećete uplatiti taj minus ili što nećete dobiti platu da se to pokrije, nego zato što ta opomena vas košta 200, 300 dinara, zavisi kako u kojoj banci. Banke potpuno neopravdano zaračunavaju održavanje tekućih računa, što je prosto nerazumljivo. Normalno je da iz kamate banka podmiruje sve svoje obaveze i prema zaposlenima i prema poslovnom prostoru i prema državi, dakle, sve svoje obaveze uzima iz kamate, jer ne može i nigde u svetu nije to kao kod nas, da je kamata čist profit banke i da je jedino banka u dobitku i da jedino banka zarađuje u odnosu sa narodom, u odnosu sa privredom. Banka treba da zarađuje, nije sporno, ali ne na ovaj način kako se to kod nas sada dešava.
Šta se desilo? Jedan broj građana, odnosno veliki broj građana je pokazivao nezadovoljstvo i neko je koordinisao to nezadovoljstvo, da li je to neka grupa advokata, na kraju nije ni važno. Advokati su svakako tu videli i dobar posao za sebe, znate, na tim tužbama, kad je u pitanju veliki broj ljudi, oni svakako dobro prolaze samo zbog tih sudskih troškova. Ali dobro, to je njihov posao, ne ulazimo sad u to, nego se radi o tome da je, 2018. godine mislim da je bilo, Vrhovni kasacioni sud zauzeo stav da banke ne mogu naplaćivati te troškove, pogotovo ne trošak održavanja tekućeg računa i počele su u tom smislu i da se donose presude.
Naravno, bankama je to zasmetalo i kome će se obratiti nego onima koji su ih instalirali u Srbiju, a to su te zapadne ambasade, američka, britanska. Onda su se oni umešali u rad čak i Vrhovnog kasacionog suda i ničim izazvani, odnosno bez ikakvog novog argumenta, bez ikakvog novog dokaza, apsolutno bez pravnog osnova, Vrhovni kasacioni sud je promenio sopstvenu odluku iz 2018. godine. Sudske odluke mogu da se menjaju, ali za to mora postojati pravni osnov. Morali su da kažu – Menjamo stav iz 2018. godine iz tog i tog razloga, argument je taj i taj. Toga nema. Jednostavno, promenili su svoj stav i sad postoji ogroman broj ljudi, na stotine hiljada se računa, možda i više, ljudi koji su se upustili u te sporove sa bankom.
Nisu još uvek dobili presude posle ove odluke od pre dva-tri meseca, kad se to desilo da je Vrhovni kasacioni sud promenio svoj stav. Svi ti ljudi koji su tužili banke moraće da plate sudske troškove, moraće da plate velike sudske takse i platiće više od onoga što bi dobili da su dobili spor sa bankom. To je nešto što je apsolutno nedopustivo. To je pljačka naroda.
Nama iz Srpske radikalne stranke, osim što smo zamerili i bankama, i sudovima, je nerazumljivo da guverner Narodne banke, Jorgovanka Tabaković, nigde ni „A” ne kaže na ovu temu. Narodna banka je ta koja mora imati komunikaciju sa poslovnim bankama. Narodna banka je ta koja mora štititi interese građana u odnosu na poslovne banke. Poslovne banke mogu da posluju pod uslovima koje im ponudi Narodna banka, u skladu sa našim zakonom. Kome se dopada, neka radi tako, kome se ne dopada – hvala, doviđenja, ne mora ni da ostane u Srbiji. Ionako su došli sa svih strana i postali su pravi zelenaši nad našim narodom.
Nas ne čudi preterano takav stav Jorgovanke Tabaković, zato što, evo podsećamo javnost na hvalospeve koje je ona govorila o Šoškiću, prethodnom guverneru, a tek koliko je dizala u zvezde Mlađana Dinkića, nadam se da to mediji i javnost nisu zaboravili. Ona je pokazala sada zapravo, i ne samo sada, da ona stoji na strani poslovnih banaka, a na štetu interesa naroda i tako se ponaša otkad je postala guverner i takav je stav Narodne banke.
Mi srpski radikali pozivamo guvernera Narodne banke da iznese svoj stav o ovom aktuelnom sporu između poslovnih komercijalnih banaka i velikog broja, na stotine hiljada ljudi koji imaju spor sa bankama. Neka iznese stav, onakav kakav ima, a taj stav bi svakako trebalo da prosledi i Vrhovnom kasacionom sudu i da se ovaj problem reši, ne tako što ćemo se baviti time koliko je advokata štrajkovalo ili koliko nije i što se zapravo na taj način skreće tema sa pravog problema. Pravi problem su ljudi koji će upasti u nenormalno visoke troškove zbog neprimerene, nenormalne, nezakonite, neosnovane odluke Vrhovnog kasacionog suda da zaštiti interese poslovnih banaka i sada svi ti ljudi moraju da plaćaju sudske takse i troškove za sporove koje su morali dobiti, sasvim izvesno, na osnovu ove odluke, stava zapravo, Vrhovnog kasacionog suda iz 2018. godine. Mnogi ljudi su se, upravo znajući za taj stav, upustili u takve sudske sporove. Da nije bilo tog stava, verovatno većina ne bi ni ulazila u sudski spor, jer em plaća banci mesečno te nepotrebne i nezakonite troškove, pa gde bi se još upustili i u ovako nešto.
Narod je prevaren i tražimo od Narodne banke i od guvernera Narodne banke da iznese svoj stav o tome.
Hvala vam. Ako imate pitanja, izvolite.
Novinar Srbin info, Gradimir Potić: S obzirom da ste pravnik, pitao bih vas da li ste ikad čuli za ovako neki slučaj da 18 od 22 ljudi u Vrhovnom kasacionom sudu, koji su imali i sami bezbroj presuda protiv banaka u korist građana, ova jedna žena sudija ima preko 150 presuda sa obrazloženjima da se ne može naplaćivati ništa ili naplaćivati nešto ni iz čega, da svi zajedno u jednom danu tako promene?
Vjerica Radeta: To jeste skandal i na početku ove konferencije sam zato i rekla da je stanje u pravosuđu nikad gore. Vrhovni kasacioni sud, najveći broj sudija Vrhovnog kasacionog suda, koji treba da bude za sve nas nešto što ne može da se dovodi u pitanje, je doveo u pitanje svoj kredibilitet zato što su, pod uticajem stranaca, stranih ambasada, stali u zaštitu poslovnih banaka. I dobro vam je pitanje. Zaista, pitam se i ja kao pravnik kakvo će biti obrazloženje te sudije koja je napisala toliko presuda i obrazložila da se usvaja zahtev tog i tog tužioca da se nalaže toj i toj banci da vrati taj novac sa obrazloženjem da banka ne može naplaćivati ništa osim ugovorene kamate, jer vi bilo koju bankarsku uslugu ako uzimate, da li je u pitanju kredit, da li je uplaćivanje vaše zarade na tekući račun, da li dozvoljeni minus, čekovi, šta god, vi potpisujete sa bankom ugovor i vi ste sa potpisivanjem ugovora potpisali i tu kamatu, a ovo drugo – jednostavno nema pravnog osnova za to. Sad se pitamo, zaista, šta će biti obrazloženje te iste sudije, kako će moći ona staviti svoje ime i svoj potpis ispod obrazloženja koje mora biti dijametralno različito od ovog za koje je glasala, koje je poštovala i na osnovu kojeg je donosila odluke. Zaista, njihov kredibilitet je ozbiljno uzdrman, ali je to ozbiljan problem i ozbiljan udarac za celokupno pravosuđe.
Ako je takvo stanje u Vrhovnom kasacionom sudu, ako predsednik Višeg suda, taj Aleksandar Stepanović, izađe na ove plaćeničke medije i kaže – Da, ja idem svaki dan u američku ambasadu, ja sam ponosan na to, sad ja vas pitam – šta će bilo koji sudija, šta će bilo koji tužilac u američkoj, britanskoj, bilo čijoj ambasadi? Šta oni imaju da komuniciraju sa ambasadama, sa ambasadorima? To je posao ljudi iz politike, ljudi iz vlasti. Pravosuđe jeste jedna grana vlasti, ali ta grana vlasti nema nikakvu komunikaciju, niti može, niti treba imati sa strancima. Stranci su nam se u sve umešali i sve više se takvih stvari pojavljuje u javnosti i ponavljam ono što rekoh na početku, ozbiljan problem je što mediji takve stvari zataškavaju i što, i ako dođe u javnost takva neka tema, brže-bolje joj mediji nađu neki paravan, pa se onda u okviru toga raspravlja o nečem drugom, kao što je sad, ponavljam, štrajk advokata, koji je u ovom celom problemu potpuno periferan, a nama se predstavlja kao suštinski problem, a nije.
Gradimir Potić: Koji je pravni lek da se izađe iz ove situacije?
Vjerica Radeta: Pravni lek je da se oglasi najpre Narodna banka, guverner Narodne banke, sa stavom u skladu sa zakonom. Dakle, ne tražimo nikakav politički stav. Zna se pod kojim uslovima su banke došle i banke imaju određene ugovore sa Narodnom bankom. Mora se sresti guverner sa tim direktorima i vlasnicima tih banaka koje posluju u Srbiji i mora im se predočiti kakvo je naše zakonodavstvo i u skladu s tim moraju da posluju. Mi danas imamo samo jednu jedinu državnu banku, to je Poštanska štedionica. To je i ekonomski katastrofalno, i politički, i kako god hoćete. I umesto da se Narodna banka bavi tim na taj način, pa da lepo, Narodna banka kad postavi uslove, oni se moraju poštovati, pa ko hoće da radi pod tim uslovima – izvolite, ostanite, ko neće...
Pa čekajte, kakav je problem, ako neko neće da posluje u skladu sa vašim zakonima, da mu se vi zahvalite na saradnji. Nije problem, nego naprotiv, to je potrebno. Dakle, Narodna banka mora da se izjasni, da iznese stav koji će biti obavezujući za poslovne banke i Ustavni sud Republike Srbije mora da se umeša, da proglasi neustavnom ovu drugu odluku, odnosno stav Vrhovnog kasacionog suda koji je u suprotnosti sa stavom istog tog Vrhovnog kasacionog suda. Ta papazjanija jedino tako može da se završi. Mogu neke sudije i mimo toga da odlučuju na osnovu stava iz 2018. godine, ali onda se dovodi u pitanje šta će biti sa tom prvostepenom presudom, da li će u istom smislu presuđivati i drugostepeni sud i opet će se napraviti problem koji će za ovaj narod, koji je ušao u te sudske postupke, trajati godinama, banke će i dalje da im uzimaju ovo što su im i do sada uzimale i svima nama što uzimaju. Ponavljam, banke treba da zarađuju od kamata, a u okviru kamata, koje su kod nas i inače enormno visoke, moraju da sve svoje troškove pokriju iz tih kamata.
Gradimir Potić: Kako ocenjujete ovaj spor banaka? Meni se čini da je skandalozan. Oni pozivaju ljude da odustanu od tužbi i da povuku svoje tužbe.
Vjerica Radeta: Oni nemaju pravo na tako nešto. Oni moraju svakom sudskom pozivu da se odazovu. Šta su oni, koja su to oni organizacija da oni organizuju nekakav javni poziv i tako dalje? Dakle, svaki čovek je ušao u neki odnos sa bankom, ugovorni odnos, dobrovoljno. Došlo se do toga da se ispostavilo da su banke radile nezakonito. Svako ima pravo da traži da mu se vrati neopravdano uzeti novac. Banka mora da se odazove, njen predstavnik, pozivu suda i da se pred sudom dogovara, odnosno da može pred sudom da predloži svakoj konkretnoj stranci da odustane, ali banke da vode kampanju nemaju pravo, ne smeju to da rade. Ponavljam, ključ je da se najhitnije o svemu tome oglasi guverner Narodne banke Jorgovanka Tabaković, jer je to posao i nadležnost Narodne banke Srbije.
Gradimir Potić: Hvala vam.
Vjerica Radeta: Molim.
Ako nemate više pitanja, hvala što ste došli.
https://www.youtube.com/watch?v=T8Pvg98X3CM
0 KOMENTARA
TVOJ KOMENTAR