Vjerica Radeta: Dame i gospodo novinari, u nedelju, 3. juna, bilo je tačno dve godine od konstituisanja ovog saziva Narodne skupštine. I vidite, iz dana u dan koliko mi imamo problema u funkcionisanju pre svega zbog činjenice da ovaj saziv Skupštine radi po privremenom poslovniku, jer u ovom sazivu nije donet Poslovnik Narodne skupštine i onda imamo situaciju da raspravljamo u jednoj tački dnevnog reda o 10, 15, 17, 20 predloga zakona. Najveći apsurd je ono što se dešava sa amandmanima. Amandmani koji se podnose na predloge zakona se broje na hiljade, a u raspravi, s obzirom na veoma ograničeno vreme, iz tog privremenog poslovnika uspemo da govorimo svega o tri ili četiri člana prvog od predloga, kojih bude najmanje deset u okviru jedne tačke dnevnog reda.
Došli smo u situaciju da građani Srbije, koji prate rad parlamenta u ovim direktnim prenosima i koji žele da znaju šta to narodni poslanici rade u Narodnoj skupštini, sada više nema šanse da shvate ni o kojim predlozima zakona raspravljamo, ni šta je to na kraju šta se usvoji, ni šta su bile naše primedbe podnete kroz amandmane. Ovo je sve zaista dovedeno do apsurda. Od uvođenja višestranačkog sistema u Narodnoj skupštini Republike Srbije svakakva čuda su se dešavala. Sećate se perioda kada je Demokratska stranka u Skupštini, kada su oni bili većina, kada nas je u Skupštini bilo 308 narodnih poslanika, iako u Ustavu piše da može biti 250. Sećate se glasanja... izbora guvernera sa nedovoljnim brojem glasova karticom poslanika iz Soluna. Pa, sećate se čuvene afere „Bodrum“ za koju je Boris Tadić, kad je on harao medijima, ubedio javnost da o tome ne treba više da se govori zato što je ta afera doživela sudski epilog. Ta afera nikada nije ni videla sud, a kamoli da je doživela sudski epilog. Pa smo onda imali situaciju da se cele poslaničke grupe isključuju iz rada parlamenta, pa narodni poslanici. Kažu – isključuju se poslanici, poslanici Srpske radikalne stranke su bili u pitanju, zato što ometaju rad sednice, a recimo jedan od poslanika je u tom momentu bio u Herceg Novom, drugi u Batajnici i tako dalje. Pa su se dešavale krađe mandata više puta, a najdrastičniji slučaj bio je 2008. godine, kada su Tomislav Nikolić i Aleksandar Vučić, Boris Tadić i Miki Rakić, ta četvorka, kada su napravili Srpsku naprednu stranku od ukradenih mandata Srpske radikalne stranke.
Zašto sve ovo pominjem i podsećam? Zato što smo sada svedoci događaja koji se odnosi na narodnog poslanika Mehu Omerovića, na njegovu brutalnu krađu kozmetike na aerodromu u Frankfurtu. Na taj način je naneta velika šteta i učinjena verovatno najveća sramota Narodnoj skupštini. Ja se samo sad pitam čemu će biti izložene kolege koji su članovi raznih delegacija, a koje će morati da idu u nekom narednom periodu i da sleću i uzleću sa frankfurtskog aerodroma, na kakvu torturu će oni tamo naići i koju će sve vrstu kontrole imati zato što je naš poslanik Meho Omerović obrukao, ma ne sebe, baš nas briga što je on obrukao sebe, obrukao je Narodnu skupštinu, obrukao je državu Srbiju zato što je uhvaćen prilikom krađe i što je tad pokazao diplomatski pasoš. I to je apsolutno nedopustivo. E sad, mi srpski radikali, otkad se to desilo i otkad smo dobili informaciju o tom događaju, kasnije je ta informacija obelodanjena, da je iz našeg konzulata stiglo otvoreno pismo u Ministarstvo inostranih poslova gde su obavešteni da je šef obezbeđenja aerodroma frankfurtskog, izvesni Boberi, obavestio naš konzulat da je Meho Omerović uhvaćen u krađi. I onda su naši odavde morali da intervenišu, da zamole da ga puste da ipak ode tamo da se pridruži delegaciji. Pa onda on kaže, kad je došao ispričao je kolegama iz delegacije šta se zapravo desilo na aerodromu. Naravno nije, svi kažu da je to slagao. I naravno, samo je potvrdio da je sve ovo što se o njemu govori istina. Krajnje je vreme da ovo što mi pominjemo, da o tome počnu malo ozbiljnije da se brinu i stranka Mehe Omerovića kojoj on pripaada, ali i vladajuća stranka, Srpska napredna stranka na čijoj je on listi bio. Jer, to je odgovornost i jednih i drugih. Bez obzira što po neustavnoj odluci Ustavnog suda mandati pripadaju poslanicima, oni bi morali ozbiljno da se pozabave ovim problemom, jer ako misle da ćemo se mi ponašati po onoj narodnoj „Svakog čuda za tri dana dosta“ – nećamo.
Mi nećemo ispuštati temu Mehe Omerovića dokle god on sedi u Narodnoj skupštini. Naredne sedmice očekujemo da ćemo raspravljati o predlozima zakona iz oblasti lokalne samouprave, državne uprave i o zakonima koji se odnose na konstituisanje saveta, nacionalnih saveta nacionalnih manjina. I zamislite, Meho Omerović je predsednik tog saveta. Pa to mogu bar da reše, mogu bar da ga smene sa tog mesta ovi koji su ga doveli u Narodnu skupštinu u kojoj je godinama uživao sve blagodeti koje je imao kao narodni poslanik, kao predsednik raznih odbora i tako dalje. Nas čekaju izbori za savete nacionalnih manjina, negde u septembru i ne mogu se raspisati dok ovi zakoni ne prođu, izmene tog zakona dok ne prođu u Narodnoj skupštini. I zaista ne znam kako zamišlja vladajuća većina da će ti zakoni moći proći, a da Meho Omerović predsedava tom odboru. To se jednostavno neće moći desiti. Apsurd još jedan: Meho Omerović je član Odbora za kontrolu službi bezbednosti. Svaki član Odbora mora da dobije uverenje da je prošao bezbednosne kontrole. Mi se sad pitamo – kako je to Meho Omerović dobio i da li je uopšte dobio.
Dakle, Meho Omerović kao Meho Omerović nije naša tema, ali je tema ovo šta je uradio. Nećemo prestati da se tim bavimo. I sada, evo prvi put javno, a nastavićemo to takođe javno i u parlamentu, pozivamo i stranku Rasima Ljajića, i stranku Aleksandra Vučića i njih dvojicu lično da rešavaju problem koji je Meho Omerović brutalnom krađom na aerodromu u Frankfurtu napravio celoj Narodnoj skupštini i državi Srbiji.
Imate li vi neko pitanje? Ako nemate, hvala što ste došli.
0 KOMENTARA
TVOJ KOMENTAR