Prof. dr Vojislav Šešelj: Dame i gospodo, napokon potezi hrvatskih vlasti. Najnoviji njihovi potezi trebalo bi da navedu predsednika Republike i Vladu Srbije da shvate da nikad ništa neće biti od ulaska Srbije u Evropsku uniju.
Prvo, idiot je svako ko misli da je moguće uspostaviti prijateljstvo između Srbije i Hrvatske. To je apsolutno nemoguće. To je kao kad povezujete materiju i antimateriju. Nije to neka normalna susedna država sa normalnim narodom. To je država koja je sastavljena od bivših Srba i da bi oni bili neko i nešto – ono što su bili ranije treba potpuno da propadne. To je njihov smisao postojanja.
Hrvatska preti Srbiji zahtevom za plaćanje ratne odštete od 40 milijardi evra. Videli ste kako sam ja privatno reagovao na taj hrvatski zahtev, a sad i zvanično u ime Srpske radikalne stranke upozoravam vlast Srbije da se oni s tim ne šale, da će oni do zadnjeg minuta insistirati na tome.
Sećate se, kad je Hrvatska bila pred ulaskom u Evropsku uniju, koliko im se ulizivao Boris Tadić, pa im čestitao, pa ih podupirao, pa rekao da nema nerešenih problema i tako dalje. Tad je Boris Tadić trebalo da kaže – Ima nerešenih problema, postoji problem granice na Dunavu; postoji ogroman broj srpskih stanova u Hrvatskoj koji su konfiskovani ili bukvalno oteti; postoji ogromna srpska imovina u nekretninama. Sve je to Boris Tadića tada prećutao, a sve je to tada trebalo reći i to bi malo ukočilo Hrvatsku, pa bi se možda tada i pronašlo neko rešenje, ali sada nema. Sad će Hrvatska da kaže da ne samo da hoće 10.000 hektara zemlje sa leve obale Dunava, ona hoće i Apatin. Svašta joj može pasti na pamet. Nije u pitanju samo Šarengradska ada ili ovo ostrvo pored Vukovara, koje je Boris Tadić dao na upotrebu Hrvatima dozvolivši im da tamo letuju, da tamo podižu turističke objekte i tako dalje, umesto da te objekte podižu srpski državljani. S tim stvarima se nije igrati, tome treba ozbiljno pristupiti i treba napokon svima da bude jasno – Nema ništa od Evropske unije. Neće nam tražiti samo Kosovo, nego i levu obalu Dunava, tražiće nam ratnu odštetu, tražiće nam onda i Vojvodinu, tražiće nam onda da Hrvatska bude do Zemuna – sve će oni to postaviti na pregovarački sto. I neće Nemačka biti u stanju da Hrvate od toga odgovori, ili da im pripreti, ili da ih pak natera da odustanu. Zašto bismo se uostalom mi Srbi i uzdali u eventualnu dobru volju Nemačke.
Izvolite, ako vi imate neko pitanje, izvolite.
Novinar: Traži se izručenje radikala Haškom tribunalu. Šta vi kažete na to?
Prof. dr Vojislav Šešelj: Pa, i mi tražimo izručenje Bila Klintona i Hilari Klinton, a kada oni nama izruče Bila i Hilari Klinton, onda ćemo razmisliti da mi njima izručimo Vjericu Radetu i Petra Jojića. Ali, dok ne budemo u šakama čvrsto držali Bila i Hilari Klinton, nema ništa od tih pregovora.
Novinar: Čeka se i drugostepena presuda u Haškom tribunalu....
Prof. dr Vojislav Šešelj: Neko čeka, neko ne čeka.
Novinar: Vi ne čekate?
Prof. dr Vojislav Šešelj: Ja ne čekam, meni je svejedno.
Novinar: U slučaju da bude osuđujuća za vas?
Prof. dr Vojislav Šešelj: Mene uopšte ne interesuje. Ja dobrovoljno tamo nikad više ne idem. Da li će me ova ili neka duga vlast isporučivati to ne zavisi od mene.
Novinar: A vaš stav o budžetu?
Prof. dr Vojislav Šešelj: O budžetu sam malopre govorio, mnoge stavke budžeta su prikrivene. Budžet bi mogao biti uravnotežen, a nije. Ako su imali budžetski suficit ove godine, onda su na bazi tog budžetskog suficita, pogotovo što se očekuje da poljoprivredna godina bude bolja sledeća nego ova, jer teško da može biti lošija od ove, onda su mogli imati uravnotežen budžet. Zašto se igraju tako Zakonom o budžetu meni, kao stručnjaku, nije jasno.
Novinar: Koje su vam glavne zamerke?
Prof. dr Vojislav Šešelj: Glavne zamerke: što su mnoge stavke prikrivene, što nisu razlučene, što nisu razložene, zato što nije još donesen, ni posle pet godina, otkad su ovi došli na vlast, nije donesen Zakon o platnim razredima, a ne znamo ni šta znače stavke o platama – kad u okviru jednog ministarstva imate vrlo niske plate činovnika u samom ministarstvu, a u raznim pratećim agencijama i kancelarijama mnogo veće plate. Nemamo razrađeno činovničko pravo u Srbiji.
Imate li još pitanja? Ako nemate, hvala vam.
0 KOMENTARA
TVOJ KOMENTAR