Konferencija za novinare 28. septembar 2017. godine

Konferencija za novinare, 28. septembar 2017. godine

Prof. dr Vojislav Šešelj: Dame i gospodo, Srpska radikalna stranka smatra da je ponuda predsednika Republike Aleksandra Vučića – da se održi televizijski duel u kome bi on sam nastupio protiv pet lidera opozicije – nekorektna i pomalo ponižavajuća. On odmah traži, naravno, da on sam ima vremena kao što je ukupni broj sati opozicionih lidera koji bi učestvovali, ali to je ponižavajuće, pre svega za predstavnika Srpske radikalne stranke, jer se Vučić u ključnim političkim ciljevima njegove stranke i njegove vlade više slaže sa liderima prozapadnih političkih partija nego sa Srpskom radikalnom strankom. Ono što bi bilo prihvatljivo – to je da Vučić prihvati, da Vučić ponudi da sa svakim od lidera ključnih opozicionih stranaka ima televizijski duel. To znači da ima duel prvo sa predstavnikom Srpske radikalne stranke – pošto smo mi najjača parlamentarna opoziciona partija, pa onda još eventualno sa četiri druga predstavnika parlamentarnih stranaka, ako ih uopšte ima toliko u Narodnoj skupštini. Jer, većina njih je išla u raznoraznim koalicijama, pa je to sad usitnjeno i neprepoznatljivo i po političkom programu i po ideologiji koju zastupaju. Ono što bi Srpska radikalna stranka htela i što mi neprekidno ponavljamo u protekle tri godine – to je televizijski duel u kojem bismo učestvovali Aleksandar Vučić i ja. I ovo je moj novi izazov Aleksandru Vučiću za taj televizijski duel. Neka on odabere televiziju, neka odabere i voditelja i neka se dobro spremi za taj televizijski duel.

Drugo pitanje o kome želimo da vam govorimo je ovo: Eksperti Srpske radikalne stranke su nam pripremili izveštaj o stanju u sferi zapošljavanja osoba sa invaliditetom. To je u Srbiji potpuno zapostavljena oblast. Preduzeća koja su zapošljavala invalide uglavnom su propala. Namerno se dovode do stečaja da bi im se preotela imovina, a veliki broj invalida – koji su bili radno osposobljeni, efikasno proizvodili i ostvarivali profit –poslato je na ulicu.

U Srbiji je, prema tom izveštaju, bilo 102 preduzeća za zapošljavanje osoba sa invaliditetom. Od tog broja je, u poslednjih sedam godina, ugašeno 38 preduzeća; 26 njih je bilo u restruktuiranju, a sada su „puštena niz vodu“ jer im prevashodno poreska uprava blokira tekuće račune. Trideset osam njih nisu bili zaštićeni i sami se bore na tržištu jer je pomoć države izostala, s obzirom da je minimalna. Umesto da država (koja se deklariše da je socijalno osetljiva) njima uplaćuje dostojne donacije i subvencije, umesto što te pare troši za finansiranje takozvanih nevladinih organizacija ili medija koji ne mogu da opstanu na tržištu – ona sa po dvadeset puta višim iznosom finansira strance da investiraju u šrafcigersku i konfekcijsku industriju.

Ko su osnivači ugašenih preduzeća za zapošljavanje osoba sa invaliditetom? Prvo Udruženje paraplegičara i kvadriplegičara Beograd, Udruženje građana za pomoć licima sa invaliditetom iz Pančeva, Opštinska organizacija invalida rada Požarevac, Međuopštinsko udruženje paraplegičara Bačke, Međuopštinska organizacija slepih i slabovidih Subotica, Komerc za profesionalno zapošljavanje invalida Prokuplje, Društvo za pomoć mentalno nedovoljno razvijenim licima Šabac, Udruženje boraca rata 1990. godine Republike Srbije, Beograda i Savez invalida rada opštine Sremska Mitrovica. Pa je čak ugašeno i Udruženje preduzeća za radno osposobljavanje i zapošljavanje preduzeća invalida Republike Srbije, osnovano 1998 – ono je ugašeno 2011. godine. Ostala ugašena preduzeća su osnovala dva, tri ili jedan građanin i na tržištu nisu mogla dalje živeti, jer im je izostala pomoć države. Ali, tu su i tri ugašena preduzeća koja su osnovala bivša društvena preduzeća da u njih zaposle invalidna lica kod kojih je invaliditet nastao u redovnom poslovanju tih firmi.

Kojih 26 preduzeća je bilo zaštićeno restruktuiranjem? Republika Srbija je osnivač njih 15, dva imaju društveni kapital, jedno državni kapital, dva su osnovana od penzijsko-invalidskog fonda, zdravstva i republike i šest su osnovala bivša društvena preduzeća: Industrija stakla Pančevo, Zorka holding-Šabac, Lola sistem, Jumko-Vranje, Šik Kopaonik-Kuršumlija, Šamot servis- Aranđelovac. Svi ovi osnivači danas su u stečaju. Posle prestanka perioda restruktuiranja – koje je uveo Mlađan Dinkić, a nijedno od 176 preduzeća u restruktuiranju i njihova 102 zavisna društva nisu ni u čemu restruktuirani, već su poverioci na taj način obmanuti i ona su danas uglavnom u stečaju – poreska uprava je kao hijena istog dana, pre tri godine, dakle, u septembru 2014, blokirala račune DES doo. Beograd, DES doo. Zaječar, Fijat zaštite Prokuplje, Metalca iz Niša, Vuka Karadžića iz Niša, Kopaonika zaštite iz Kuršumlije, Zorka dir iz Šapca i Šamot servisa iz Aranđelovca.

Danas od njih 26 samo njih četiri nisu u blokadi, a ukupna blokada ovih preduzeća, koja su bila u restruktuiranju je 506 miliona dinara, ili 4,2 miliona evra. Od tih 26 preduzeća godišnje bilanse nije predalo za 2016. godinu njih deset. Zamislite državu koja ne može poslati stručno lice, ili bar penzionera, da od nje osnovanom preduzeću za zapošljavanje osoba sa invaliditetom izradi godišnji bilans. Naravno, nemamo mnogo razloga da se čudimo kad imamo situaciju u kojoj ni Ministarstvo finansija nije uradilo završni račun budžeta za 2016. godinu. Mi ga bar nismo još videli.

Onih 16 preduzeća koja su predala bilanse – dva od njih nemaju nijednog zaposlenog, pa i ne ostvaruju neki prihod, a onih 14 su zapošljavali u toj godini 438 lica. Od države su, u toj 2016. godini, dobili subvencije iz budžeta – 106 miliona dinara, ili mesečno u proseku po zaposlenom 20.180 dinara, ili godišnje po zaposlenom 242.160 dinara, a to je oko 2.000 evra, dok se za inostrane investitore daje po radniku 10.000 evra, a za Fijat, pored svih donacija, vraćaju se iz budžeta svi porezi i doprinosi i na bruto zarade, već sedmu godinu.

Ova preduzeća su ostala bez sopstvenog kapitala, bore se na tržištu ( trče, iako su invalidi) sa domaćim i inostranim učesnicima na tržištu. Tih 14 preduzeća ostvarilo je 1,16 milijardi dinara ukupan prihod u 2016. godini, što znači oko 10 miliona evra, a po osnovu subvencija države u tom iznosu je sadržano 10 odsto. Njih deset je poslovalo sa dobitkom, a četiri sa gubitkom.

Kako je poslovalo 36 nezaštićenih preduzeća? Njih devet nije predalo godišnje bilanse za 2016. godinu, dva nemaju nijednog zaposlenog, pa i nemaju nikakvih prihoda. Ona 24 preduzeća koja su predala godišnje bilanse imala su u 2016. godini 780 zaposlenih. Iz republičkog budžeta u 2016. godini oni su dobili 226 miliona dinara, ili dva miliona evra, a ukupan prihod (uključivši i tih 226 miliona dinara subvencije) iznosio je u prošloj godini milijardu i 978 miliona dinara, ili oko 24 miliona evra.

Dakle, ova grupa preduzeća ozbiljno radi na tržištu. Tako sa 207 zaposlenih, posluje i Zaštita rada iz Beograda – ima 80 miliona dinara ukupnog prihoda. Zaštita rada Železničar iz Subotice sa 46 zaposlenih ima 371 milion dinara prihoda, DES iz Subotice sa 60 zaposlenih ima 248 miliona prihoda, Manevar iz Novog Sada sa 31 zaposlenim radnikom ima 224 miliona prihoda – 17 njih ima i neto dobit, a sedam njih posluje sa gubitkom.

Na kraju izveštaja o stanju stvari u sferi zapošljavanja osoba sa invaliditetom koji je uradio naš Ekspertski tim, mi imamo zahteve Srpske radikalne stranke ovim povodom. Prvo – zahtevamo da se odmah povuku iz prodaje ova preduzeća. Drugo – da se rastereti republika od osnivačkih prava i da se ona prenesu na gradove i opštine. Treće – da se odmah deblokiraju računi od strane poreske uprave. Četvrto – da se sačini ekspertiza svakog od preostala 62 preduzeća za zapošljavanje invalida, da se sačini sanacija i njihova konsolidacija. Jer od 2003. do 2012. oterali smo na ulicu 615 hiljada radnika u firmama koje imaju atraktivne lokacije. (Pa, ne mislite valjda da će oni koji se dočepaju tih firmi, odnosno lokacija, zapošljavati invalide? Njih interesuju samo lokacije i građevine, ništa više). Peto – radikali spremaju Predlog zakona o preduzećima koja zapošljavaju invalide, jer država više ubere naknade od srednjih i velikih preduzeća koja nemaju zaposlene invalide, nego što ovim preduzećima omogući zapošljavanje invalida. Dakle, preduzeća koja nemaju zaposlene invalide daju državi veće doprinose i poreze na platu, a računa se, kad bi zaposlili invalide, da bi država manje dobijala. Ali, ukupna društvena korist bi bila ogromna. Da se obaveže svako preduzeće na zapošljavanje određene kvote invalida.

U opasnosti je sada, pre svih, preduzeće DES doo. Beograd, koje ima velelepnu zgradu u Beogradu, u Kumodraškoj ulici, preko puta slovenačke firme Soko Štark, koja je nekad bila srpska firma ( proizvodila najbolju čokoladu u bivšoj Jugoslaviji, a sad je i ona u teškoj situaciji). DES doo. Beograd ima brojne placeve i lokacije. Imovina DES-a vredi 11 miliona evra. To već pikiraju određeni tajkuni i mafija u sprezi sa državnim faktorima da otmu, da preotmu i u druge svrhe sebičnog karaktera da preorijentišu. DES doo. Beograd je nekad zapošljavao 300 invalida, a danas 42. Država ga je blokirala za 150 miliona dinara. Na osnovu te blokade pokušavaju zapravo da ga potpuno unište, da bi se budzašto prodala njegova imovina, a kupci su već spremni. Ti kupci će razjuriti i ova 42 preostala zaposlena radnika invalida.

To je dakle izveštaj Ekspertskog tima naših stranačkih ekonomista, pre svega pravnika, stručnjaka za socijalnu politiku. Srpska radikalna stranka nastavlja sa istraživanjima društvenog stanja, sa ukazivanjima javnosti na elementarne probleme našeg društva, sa ukazivanjima na probleme o kojima se zapravo malo čuje u javnosti, a oni postoje i katastrofalne posledice izazivaju. Hvala vam.