Miljan Damjanović: Poštovani novinari, danas je tačno godinu dana od kada je uveden jednopartijski sistem u Srbiji, a tu je i takozvani fenomen formiranja vanparlamentarne vlasti, s obzirom na činjenicu da smo svedoci da je nakon prethodnih izbora za ministra naprednjačke vlasti postavljena Gordana Čomić, koja je na tim izborima osvojila „čitavih” 0,9 procenata, a u koaliciji sa jedanaest stranaka.
Hajde da krenemo redom. Godinu dana je prošlo od uvođenja jednopartijskog sistema i rezultati su sledeći:
Za ovih godinu dana nastavljeno je uništavanje naših proizvođača i poljoprivrednika. Podsetiću vas da su u ovih godinu dana najviše stradali, o čemu smo obaveštavali javnost, proizvođači krompira, kojima je država i davala subvencije, a nije obezbedila otkup, i sve zbog toga što je dozvolila prekomerni uvoz krompira iz Albanije, Holandije i Francuske. Takođe je bio prekomerni uvoz i mesa, koji je uništio i stočni fond, a rezultati takve politike su da je cena svinjskog mesa sa 250 pala na 180 dinara, a cena svinja na rekordni minimum od 110 dinara, i sve to zbog, kako su govorili, puta ka Evropskoj uniji i jednostrane primene SSP-a.
Takođe, ova vlast je za ovih godinu dana donela i Zakon o rodnoj ravnopravnosti, kojim je izvršena politizacija srpskog jezika i kojim je uvedena represija, jer su za pravilnu gramatiku i pravilan govor na srpskom jeziku uveli drakonske kazne, čak i do dva miliona dinara. Nisu stali na tome, pa su najavili i zakon o gej brakovima, čemu smo se suprotstavili, ali, kako smo čuli, dali su obećanje, čekaju još ovi izbori da prođu, pa da posle narednih, ako ponovo formiraju vlast, ispune i ovaj uslov Evropske unije.
Ujedno, svedoci smo drastičnog povećanja cena svih proizvoda na tržištu, što je, nažalost, omogućilo pad životnog standarda svih građana. S jedne strane hvale se porastom plata, ali s druge strane, cena potrošačke korpe je višestruko skočila.
Borba protiv kriminala: naravno, nastavili su tamo gde su stali. Mogli smo da vidimo razne „mesare”, silovatelje, ubice, ali i predstavnike režima koji nas svakodnevno obaveštavaju o kriminalcima koji nisu uhapšeni. I dalje imamo ministra u vladi za koga čak i predsednik vlade kaže da je, dok je bio ministar policije, uveo paralelne strukture kako bi se prisluškivao predsednik države i izvršila egzekucija predsednika države. Isto tako, na slobodi su i dalje Dragan Đilas, Mlađan Dinkić i svi oni za koje godinama slušamo da su najveći lopovi i kriminalci, da su oštetili budžet, kako republički, tako i grada Beograda. Ali, pod ovim režimom oni su i dalje na slobodi.
Mogli smo da vidimo i da je Srbija duboko podeljena zemlja u narodu, najviše kroz trenutnu tešku situaciju, jer korona bukti. Glavno je pitanje zašto se to dešava. Pa dešava se zato što narod više nema veru u institucije. Podsetiću vas da je i dalje u ovoj vlasti ministar zdravlja Zlatibor Lončar, koji nas je uveravao da će pomoći Kinezima i za mesec dana napraviti vakcinu. Ubeđivali su nas da je ovo najsmešniji virus, ubeđivali su nas da idemo slobodno u šoping po Italiji, a onda su nam govorili da su groblja suviše mala i da nećemo imati gde sahranjivati ljude.
Takođe, ništa se nije promenilo ni po pitanju napretka rešavanja problema srpskog življa na teritoriji Kosova i Metohije. Poslednji događaji, upadi terorista takozvane ROSU, nekih jedinica, pokazali su da se ne poštuje ni Rezolucija 1244, ni Briselski sporazumi. A da su Briselski sporazumi od juče mrtvi, govori izjava Vljose Osmani, koja kaže da takozvano Kosovo neće menjati ustav kako bi uspostavilo Zajednicu srpskih opština i da je Srbija kancer Evrope. Sada je kocka bačena i ukoliko predsednik Skupštine Ivica Dačić, zajedno sa svojim koalicionim partnerima, smatra da su Kosovo i Metohija sastavni deo Srbije, a Briselski sporazumi su, kao što vidimo, mrtvi, za 3. april očekujemo i pozivamo ga da raspiše lokalne izbore i na teritoriji Kosova i Metohije, odnosno u onim opštinama gde je većinsko srpsko stanovništvo.
Da je ovih godinu dana ovog jednopartijskog sistema i njegovih predstavnika bilo upečatljivo, govori i činjenica da su uveli sankcije Belorusiji, podržavajući deklaraciju Evropske unije o prinudnom preusmeravanju „Rajanerovog” aviona u Minsk, kao i deklaraciju o predsedničkim izborima da izbori u Belorusiji nisu bili ni slobodni ni fer. Tako su udarili na prijateljsku zemlju koja nije priznala nezavisnost Kosova i Metohije i ponovili bruku iz 2012. godine, kada je Srbija isto uvela njima sankcije, a podsetiću vas da je taj isti Lukašenko, dok je trajalo bombardovanje Savezne Republike Jugoslavije, došao i bio sa našim narodom.
Takođe, još jedan poraz ove vlasti u ovih godinu dana, kako kažu, uspešne vladavine, jeste međupartijski dijalog, koji su dozvolili da bude uz posredovanje nekih evroparlamentaraca sa NATO opozicijom i time pokazali da Srbija nije suverena zemlja, da svoje probleme ne umemo sami da rešavamo i da su nam potrebni neki drugi da nam kroje kapu, a sve u, kako kažu, cilju podizanja nekakvog vida demokratije.
Takođe, nije ukinuto finansiranje nevladinog sektora i nevladinih organizacija koje subverzivno deluju propagirajući antisrpsku politiku na dnevnom nivou, a najviše kada je u pitanju promovisanje takozvane nezavisnosti Kosova, zatim propagiranje da smo genocidan narod, finansiranje različitih aktivnosti poput nekakve „Mirdite” i sličnih događaja u srcu Srbije.
Da ne bude sada da samo kritikujemo, evo mogu da kažem da je u ovih godinu dana ova vlada uradila i dve dobre stvari. Poslušala je vapaj, savete i aktivnosti Srpske radikalne stranke. Za tri smo insistirali, dve su ispunili.
Prva je da je donet Zakon o upotrebi srpskog jezika u javnom životu i zaštiti očuvanja ćiriličkog pisma. Kažem – vapaj Srpske radikalne stranke, zato što su srpski radikali, pošto smo vlast u opštini Bajina Bašta, još pre četiri godine napravili akciju koja ide svake godine, a to je „Ćirilička baština”, a od skoro gradimo i Ćirilički park u Bajinoj Bašti. Od tada insistiramo da se donese zakon i zakon je donet. Tako da eto, to je jedna dobra stvar.
Druga stvar je što su poslušali lidera srpskih radikala Vojislava Šešelja, koji je od konferencije do konferencije i u svim javnim nastupima govorio da je i te kako potrebno da se Torlak oporavi i da se proizvode ruska i kineska vakcina, kao i sve druge vakcine koje su potrebne. Kada je narod verovao institucijama, verovao je u naš zdravstveni sistem, kada je Torlak bio srpski i niko onda nije postavljao pitanja ni oko vakcinacije, ni oko lečenja, i to je dobar put.
Ono što nisu poslušali, a morali su, jer je to u interesu građana, svih građana Republike Srbije, bez obzira na nacionalnost, veroispovest i ostalo, to je osnivanje klinike za lečenje retkih bolesti u Srbiji. Taj program bi, po našem mišljenju, bio samoodrživ, jer bi bio otvoren i za sve zemlje u okruženju, kao i za ostatak Evrope. A šta bismo time dobili? Time bi iza sebe ostavili lečenje naših državljana, pre svega dece, pomoću SMS poruka, koje su, nažalost, sada svakodnevno u opticaju i onda često imamo i negativne posledice, da se na vreme ne sakupi novac da se neko dete leči u inostranstvu. Tako da, evo jedan i veliki minus za taj deo gde nisu poslušali radikale.
I ono što moram da napomenem jeste da je u ovom međustranačkom dijalogu i raspravi govoreno već duže vreme da Javni servis mora biti javni servis svih građana. Da vas podsetim, sedam godina je otkad je Vojislav Šešelj pobedio Haški tribunal, i evo sedam godina mi nemamo političke debate, prave emisije na RTS-u. Pozivam Javni servis da se posle sedam godina urazumi da u prvoj političkoj debati pozove predsednika Srpske radikalne stranke prof. dr Vojislava Šešelja i predsednika Srpske napredne stranke Aleksandra Vučića, koji već sedam godina izbegava TV duel.
Ovo je rezime i mišljenje nas srpskih radikala, kako je Srbija izgledala u ovih godinu dana jednopartijskog sistema koji je uvela Srpska napredna stranka. Mi smo za danas imali ovoliko, ako vi imate nekih pitanja, izvolite.
Novinar Srbin info, Gradimir Potić: Kažete jednopartijska skupština, a kako je vratiti u višepartijsku? Stiče se nekako utisak da Vučić nije u stanju da kontroliše svoje odbore, mislim na zadnja dešavanja po Negotinu, na lokalnim izborima i tako dalje.
Miljan Damjanović: Mi smo insistirali u ovim pregovorima, i kad smo bili u Skupštini i u svim javnim nastupima, da bez uvođenja kaznenih mera u Krivičnom zakoniku koji bi imao tačku koja govori o tome da svaki pokušaj kupovine glasova i represije nad biračima mora krivično da se kažnjava zatvorom, ne prekršajno, nego krivično, nećemo moći da uvedemo red u naš izborni proces. To je prva stvar.
Druga stvar, mnogi govore o medijskoj zastupljenosti. Malopre sam rekao, mi već dugi niz godina nemamo emisije, prave političke debate, kako bi kompletan narod mogao da vidi ko je ko na kojim stanovištima. Pogotovo tu mislim na RTS, jer čitava Srbija je pokrivena tom televizijom, a to je i javni servis.
Treća stvar je bio pritisak na članove biračkih odbora i sprovođenje samih izbora. To što su drugi predlagali promene ili ne znam šta sve ne, u Republičkoj izbornoj komisiji ili nadzor u nekim medijima, to je priča za malu decu. Znate, Republička izborna komisija se sastaje tek kada se raspišu izbori i do tada ona nema nikakvu ulogu. S druge strane, sam vid agresije u kampanji, a kad kažem agresije, oni su to nazvali vođenje funkcija, kako beše, političara koji su na vlasti i onda su valjda predlagali da samo poslednje dve nedelje ne učestvuju u tome. Mi smo svedoci da je to apsolutno neodrživo, iz razloga što – koga briga da li je to poslednje dve nedelje ili zadnjih sedam dana, ako za sam proces od raspisivanja izbora do predaja svih lista i 45 dana kampanje, govorimo više od 60 dana, a onda oni pronađu drugu zakonsku začkoljicu i kažu – Pa ne, ne, nije to on išao kao naprednjak ili neko drugi iz te koalicije, već kao ministar, kao predsednik vlade, kao predsednik države. To su te stvari koje su nedopustive i nažalost, ukoliko se ne promene, ni odnos snaga na sledećim izborima neće biti drugačiji.
I ključni faktor jeste ono na čemu smo insistirali i pre prethodnih izbora i ja sam, kada smo nakon prethodnih izbora izašli u javnost, rekao da nas je Vučić izbacio iz parlamenta. Onda su ljudi pitali – kako? Pa vrlo prosto, da biste izašli na izbore treba vam 10.000 potpisa građana Srbije da podržavaju vašu listu. Kada se prikupljalo kod notara, što je mnogo teže, morate da ih vodite lično, da imaju ličnu kartu, da se napravi kopija, to je proces, gde imate funkcionalne odbore koji će to odraditi, i onda smo imali situaciju da su samo četiri liste predale i sakupile dovoljan broj potpisa. Onda je promenjen zakon, usred izbornog procesa, dato je da to mogu da rade i različiti pisari i onda je Srpska napredna stranka, predvođena njihovim predsednikom Aleksandrom Vučićem, sakupila potpise za 14 partija i time uzurpirala medije, uzurpirala pozicije svih ozbiljnih stranaka, jer se dele i finansije i vreme u medijima i sve ostalo i na taj način veliki broj glasova naših građana je otišao Srpskoj naprednoj stranci, jer samo onim strankama koje pređu cenzus, po Dontovom sistemu, raspoređuju se svi glasovi stranaka koje nisu prešle cenzus.
Ukoliko se javno ne žigoše takva praksa i ukoliko ne izađu na izbore samo relevantne stranke, onda se zaista postavlja pitanje ozbiljnog legitimiteta samih izbora, a najbolji pokazatelj je slučaj iz Vranja, gde su Mađari osvojili, ako se ne varam, 15 posto ili smo imali situaciju da preko 10 lista, 12, koliko tačno beše, nije imalo ni upola broj glasova koliko su imali potpisa. To je taj paradoks i samo promenom tih stvari možemo da kažemo da imamo neke uslove za fer i slobodne izbore.
Ali kao što vidimo, ova vlast se drznula da jednoj Belorusiji uvodi sankcije i potpisuje deklaraciju i da joj kažu da nisu bili fer i slobodni izbori. Mi ćemo pokušati da u tome istrajemo, a da li ćemo uspeti, videćemo.
Gradimir Potić: Hvala.
Miljan Damjanović: Ima li još nekih pitanja? Ukoliko nema, hvala vam što ste prisustvovali konferenciji Srpske radikalne stranke.
https://www.youtube.com/watch?v=GdQut7twuJU
0 KOMENTARA
TVOJ KOMENTAR