Nataša Jovanović: Dobar dan.
Dame i gospodo, kada analiziramo sveukupnu ekonomsku i socijalnu situaciju u 2017. godini, koju sprovodi Vlada Republike Srbije, mi srpski radikali možemo, evo pred kraj ove kalendarske godine, da konstatujemo da je ona pogubna za većinu građana Srbije i da nejednakost u dohotku, između onih koji imaju veliko bogatstvo, a to su srpski tajkuni, kao i oni koji su stekli bogatstvo petooktobarskim dosmanlijskim revolucionarnim zloupotrebama, a koje su oni uradili uz pomoć Zapada do današnjeg dana, ostavljajući ljude na ulici bez posla, uništavajući fabrike... – dakle, njihovo enormno bogatstvo s jedne strane i s druge strane siromaštvo najvećeg broja građana Srbije, kako u ruralnim tako i u gradskim sredinama. Naime, to je izraženo kroz analiziranje: i pojedinačno lokalnih samouprava, a i kroz analizu globalne ekonomske politike sveukupnog dohotka prosečne zarade. Naročito je vidljivo preko činjenice da najveći broj građana Srbije radi za minimalac. Nezaposlenost je velika, iako to vlast ne želi da prizna, i daje nam neke frizirane podatke i, kako bi to medijski stručnjaci rekli „spinuje javnost“ sa nekim podacima koji nemaju utemeljenja u realnom životu. Dakle, to siromaštvo je i te kako izraženo kod velikog broja građana Srbije.
Kako da se to spreči? Naravno, mi srpski radikali smo i tokom cele 2017. godine u skupštinskim raspravama, kako u Narodnoj skupštini Republike Srbije, tako i u skupštini u Autonomnoj pokrajini Vojvodini, davali konkretna rešenja.
Nažalost, zbog takvog načina ponašanja i takvih restriktivnih mera, koje zaista ne služe demokratskom procesu u Narodnoj skupštini Republike Srbije, izraženih kroz primenu poslovnika koji je donela još vlast Demokratske stranke, mi nismo bili u situaciji da detaljnije analiziramo budžet koji je projektovala vlada na čelu sa Anom Brnabić za 2018. godinu. Stoga ćemo na ovoj konferenciji za novinare da se osvrnemo na ono što smatramo da je, pored ostalog, jedan od najvažnijih stubova budućeg razvoja Srbije, a to je svakako poljoprivreda.
Ako imamo u vidu da danas u Srbiji od 4.709 sela, koliko ih imamo na našoj mapi, 1.034 sela imaju manje od 100 stanovnika i da je poražavajuće da tamo gde mislimo da bi bilo realno da očekujemo da ipak kako tako sela opstaju, čak i u Vojvodini, u našoj severnoj pokrajini, preko 50.000 je napuštenih seoskih domaćinstava. Kako idemo prema jugu Srbije to je sve gore i gore: i u centralnoj Srbiji, i u zapadnoj Srbiji, a pritom Vlada Republike Srbije nema sluha za činjenicu da skoro polovina stanovništva živi u tim ruralnim područjima, te je neophodno da se njima da takva injekcija da se rezultati vide. Dakle, onda mi nemamo šta od takve vlade da očekujemo da će da uradi u 2018. godini, naročito zbog toga što Vlada Republike Srbije, koja sledi put Evropske unije, koja prima naredbe iz Brisela, koja se ponaša onako isto kako nam stege i omče oko vrata stavlja Međunarodni monetarni fond. Vlada ne može da izađe u susret poljoprivrednicima, da tako kažem, odnosno da predoči poljoprivrednicima neko bolje rešenje, jer će Evropska unija i dalje da štiti sebe, svoje proizvođače na štetu srpskih poljoprivrednika.
U situaciji kada naš seljak, stočar, dakle poljoprivredni proizvođač ne može ni litar mleka da proda po adekvatnoj ceni na tržištu, a to mleko je svakako kvalitetnija roba od mleka u prahu koje uvozi uvoznički lobi u Srbiji – mi onda mislimo da će seljak i u 2018. godini sve teže da živi, zato što nema dovoljno podsticaja za poljoprivredu i zato što Vlada Republike Srbije ni ovim budžetom, o kojem nismo mogli da raspravljamo nije predvidela neko veće povećanje, a mi smatramo da bi agrarni budžet trebalo da bude dupliran za 2018. godinu kako bi se video neki pomak.
Uostalom, na svim tim zapustelim i zaparloženim hektarima, a koji mogu da budu plodni i da donose zdrav prihod za srpska domaćinstva i za srpsku privredu, a samim tim bi i bruto društveni proizvod bio veći i učešće poljoprivrede u njemu i te kako veliko – ne mogu da budu sva ta područja atraktivna sve dok Vlada Srbije i kroz infrastrukturu ne učini da se ona osposobe za buduće atraktivne investitore.
Vi ste primetili da prilikom analiza, koje smo imali u Narodnoj skupštini Republike Srbije, kada je Vlada uoči 1. septembra dozvolila da stranci kupuju poljoprivredno zemljište – oni nisu imali odgovor na pitanje kako je moguće da neko, samo zato što to traži Evropska unija, želi budzašto da rasproda najplodnije srpske oranice. Već sada postoje kompanije u Vojvodini koje u svom posedu imaju po nekoliko hiljada hektara u zakupu i realno je očekivati da oni te oranice i kupe u narednom periodu. Time ćemo, uništavanjem srpskog sela, potpuno da uništimo svaku osnovu za zdravu srpsku ekonomiju.
Investicije koje se sprovode kroz subvencije nekih stranih kompanija za otvaranje pojedinih pogona proizvodnih delatnosti u Srbiji nisu rešenje. Evo, danas imamo jedan takav primer na jugu Srbije i o tome će da bruji čitava javnost i slikaće sve televizije, dakle, to nije rešenje ni za srpsku industriju niti za zapošljavanje ljudi, naročito zbog toga što je, a da bi još više pogoršala ionako tešku situaciju, Vlada Republike Srbije odlučila, da u ovoj 2017. godini donese i set obrazovnih zakona. To su zakoni koji nikako nisu na dobrobit našu, koji mogu u budućnosti, govorim o periodu za pet, deset godina, dvadeset, za decu i generacije koje treba da stasaju i da rade, dakle, takav obrazovni sistem i te kako ide na ruku ovima iz Evropske unije, a nikako ne može da poboljša da se ujednači taj ekonomsko-socijalni status u našoj zemlji.
Mi, na svu sreću, imamo veoma kvalitetne istraživačke centre, koji bi mogli da pomognu, da se, kada bi Vlada Srbije imala takvog sluha, poljoprivreda, voćarstvo, povrtarstvo i stočarstvo, podignu na najviši nivo.
Srbija poseduje Institut za povrtarstvo i ratarstvo u Smederevskoj Palanci, Institut za voćarstvo u Čačku, kao i proizvodnju autohtonih srpskih, pa nekad i onih zaboravljenih vrsta voća i povrća – to je nešto što može da otvori naš put na tržište, ali ne na tržište Evropske unije, već isključivo na tržište Ruske Federacije. Mi ćemo na tome da insistiramo i da tražimo da se u sledećoj godini, godini koja će biti puna izazova i još većih pritiska od strane neprijatelja Srbije iz Evropske unije na Vladu Republike Srbije, dakle tražićemo da se vlada jasno opredeli i da odustane od pogubnog puta u Evropsku uniju. Jedino tako i naša poljoprivreda, i sve proizvodne delatnosti i svi oni koji hoće pošteno da žive od svog rada, jedino kroz savez i vojni, i politički i ekonomski sa Ruskom Federacijom mi možemo da imamo perspektivu i budućnost.
Izvolite, ako imate za nas neka pitanja.
0 KOMENTARA
TVOJ KOMENTAR