Vjerica Radeta: Dame i gospodo novinari, danas je, malopre, iz štampe izašla najnovija knjiga Vojislava Šešelja „Vikiliks mi javlja – drugi deo“. U ovoj knjizi objavljene su sve depeše američke ambasade upućivane Stejt departmentu u periodu od februara 2003. do februara 2010. godine. Kada se pročita ova knjiga, vidi se koliko se američka ambasada i koliko su se američki ambasadori zapravo najdirektnije uplitali u zvaničnu politiku Republike Srbije, od toga da su imali i javne i tajne razgovore sa državnim funkcionerima do toga da su, pogotovo u izbornim kampanjama, oni organizovali ručkove sa analitičarima i takozvanim ispitivačima javnog mnjenja, da su oni zapravo kreirali rejtinge političkih stranaka u skladu sa onim što je bio njihov interes, da su instruisali na tim ručkovima i predstavnike nevladinih organizacija, da su im precizno govorili šta i kako treba da govore u toku tih izbornih kampanja. Može da se pročita i veliki broj depeša koje se odnose i na državne zvaničnike iz tog perioda, pa je veoma uočljivo, recimo, ponašanje Vuka Jeremića, koji je, na primer, držao predavanje na Fakultetu političkih nauka studentima i razgovarao sa njima, a posle toga se izvinjavao predstavniku američke ambasade koji je, zamislite, bio na tom skupu i poslao pozdrave ambasadoru i izvinjavao se što je morao javno da govori ono što on zapravo ne misli i za šta se on ne zalaže.
Otvoreno je Vuk Jeremić više puta, i sve to stoji u depešama, tvrdio da se on i Boris Tadić zalažu za ulazak Srbije u NATO, da će on tu politiku da proširi po Srbiji. Verovatno se to ni do danas nije promenilo. Učestvovao je sa američkim ambasadorom na postavljanju Ponoša, ako se sećate, na mesto prvog čoveka Generalštaba, a bio je interes američke ambasade da to bude upravo on. Pa je onda on, Vuk Jeremić, inscenirao sukob između Šutanovca i Ponoša. Ako ste zaboravili kada se i na koji način sve to dešavalo, preporučujem da pročitate sve to u ovoj knjizi. Novinarima ćemo, naravno, dati po jedan primerak da mogu da izvade najinteresantnije delove. A dva su osnovna utiska kada se pročita ova knjiga. Prvi je da su svi predstavnici režima od 2000. godine do dana današnjeg pod direktnom kontrolom američkog ambasadora, odnosno američke ambasade i drugi utisak je da se svi koji se zalažu za ulazak Srbije u Evropsku uniju, zapravo zalažu za ulazak Srbije u NATO. To je sve toliko očigledno iz ovih depeša, koje su nastale u američkoj ambasadi i prosleđivane direktno u Vašington.
Druga tema o kojoj smo danas želeli da govorimo odnosi se na ove poslednje razgovore predsednika države i predsednika Vlade Republike Srbije u Briselu. Čuli smo od predsednika vlade da su ovo bili do sada najteži razgovori. Samo znamo da su se dogovorili da se spusti lopta, da se smanje tenzije, ali ne znamo ništa konkretnije ni u čemu se sastojala ta težina tih razgovora, jer su najteži, kaže, ni ko je taj koji podiže loptu, ko je taj koji treba da spusti loptu, da li je bilo konkretnih primedbi, recimo, na onu glupost Tomislava Nikolića sa onim vozom ili su pominjane i aktivnosti šiptarske vojske, podizanje ROSA jedinica na severu Kosova i Metohije. Dakle, možemo samo da pretpostavljamo šta je to zaista bilo i o čemu se suštinski radilo. Mi u Srpskoj radikalnoj stranci nismo zadovoljni takvim paušalnim ocenama. Mi smatramo da javnost Srbije treba detaljno da zna o čemu se to tačno radi, jer je očigledno da je sve što je potpisano u tzv. Briselskim sporazumima na štetu države Srbije i građana Srbije, a i bez obzira na to, da albanska strana ne želi da ispuni ni to što je očigledno u njihovom interesu, bar u odnosu na Srbe na Kosovu i Metohiji, u odnosu na državu Srbiju.
Mi zbog toga tražimo da se najhitnije organizuje sastanak skupštinskog Odbora za Kosovo i Metohiju. Predsednik tog odbora je Milovan Drecun i svi mediji ga, evo danima unazad zovu, on gostuje u medijima kao predsednik tog odbora i priča u ime odbora, što je apsolutno nedopustivo, zato što Milovan Drecun nije sazvao nijedan sastanak Odbora za Kosovo i Metohiju. Imali su sastanak, prvi, konstitutivni, negde još kad se konstituisala Skupština pre sedam, osam meseci i od tad se nijedanput taj odbor nije sastao. Mi insistiramo, ako neće Milovan Drecun, da gospođa Maja Gojković iskoristi svoju nadležnost koju joj Poslovnik Narodne skupštine dozvoljava, da ona sazove taj sastanak, da se na tom sastanku članovima odbora predoče svi detalji poslednjeg i poslednjih razgovora i da Odbor proceni, a mi verujemo da će proceniti da tako treba. Ako proceni, da se sazove i plenarna sednica Narodne skupštine jer jednostavno, ne možemo više dozvoliti da ne znamo šta se dešava, da dobijamo tako neke šture informacije koje vi u medijima uspete da dobijete. Dakle, mi hoćemo i tražimo, insistiramo, da se hitno sazove sastanak skupštinskog Odbora za Kosovo i Metohiju. Evo, mi smo za danas imali toliko. Ako imate pitanja, izvolite. Ako nemate pitanja, hvala što ste došli.
0 KOMENTARA
TVOJ KOMENTAR