Dr Vojislav Šešelj:Dame i gospodo, mi srpski radikali smo upravo uspeli da zaokružimo kompletnu aferu oko smederevske železare, a koju su izazvale dosmanlije nepromišljenom odlukom da je prodaju početkom 2000. godine Amerikancima za 22 miliona dolara. U trenutku kada je kineski partner preuzeo Železaru Smederevo njeni dugovi su bili 384 miliona evra. Moram da se ispravim jer sam jutros u Skupštini rekao „dolara“, a u pitanju su evri – 384 miliona. Kineski partner ju je kupio za 46 miliona, dakle dva puta više para je dao nego Amerikanci za celu železaru svojevremeno: za zemljište, građevinske objekte, postrojenja, transportna sredstva i drugu opremu. Kineski partner nije kupovao firmu. Firma je ostala da postoji, naravno ona sada životari i gleda kako će isplivati iz tih dugova. Kineski partner je još kupio zalihe sirovina, proizvodnju koja je bila u toku i zalihu gotovih proizvoda, i to je dakle u okviru tih 46 miliona. Od tih sredstava i priliva od prodatih proizvoda u prvih 6 meseciisplaćene su neke zaostale obaveze. Na primer:za Srbija Gas 18 miliona, Agenciji za podsticanje izvoza 3,9; Srbija Kargo 1,8; EPS snabdevanje 1,8; Poštanskoj štedionici 20; Unikredit banci 20; Komercijalnoj banci 25; Banci Intesa 10 i Fondu za razvoj Republike Srbije 40 miliona. Nakon prodaje železare ostala je sledeća imovina u vlasništvu koja vredi svega 48 miliona evra. U toj imovini nema stalne imovine, jer ona je u celosti prodata kineskom partneru, a tu vrednost čine uglavnom do tada nenaplaćena potraživanja od kupaca. Vrednost nus proizvoda koje kineski partner nije preuzeo i preostali iznos gotovine na dinarskim i deviznim računima, na dan 31. decembra 2016. godine.
Ono što je ovde sada najvažnije to je: koji su dugovi ostali Srbiji, bankama i privrednim društvima, komitentima te železare za koju se još nije pokrenuo likvidacioni postupak, a on se mora, znate, po zakonu sprovesti. Sadašnji zakonski zastupnik Ivan Milošević, direktor, još uvek nije pokrenuo postupak likvidacije, jer ti ostaci koji se i dalje zovu Železara Smederevo nemaju, niti će ubuduće imati ikakve prihode, a od preostalih potraživanja teško će se išta naplatiti, jer kad se za 6 meseci prošle godine nije naplatilo, teško da će i u ovoj godini. Te preostale obaveze su: dugoročni kredit od 53 miliona, kratkoročni kredit od 203 miliona, obaveze prema dobavljačima, uglavnom u zemlji, 80 miliona evra, kamate i ostale obaveze 51 milion evra, što ukupno iznosi 384 miliona evra. To je ostalo državi Srbiji da izmiri.
Ovo vam govorim ovako detaljno, jer sledi naš zahtev da se formira anketni odbor i da se podnese krivična prijava protiv Miroljuba Labusa, Danka Đunića i Aleksandra Vlahovića koji su nezakonito ustupili svojevremeno Železaru Smederevo. Uradili su to van svih mogućih zakonskih normi. Dakle, krivično delo koje se nekada zvalo ugrožavanje ekonomske moći zemlje. Ja vam ne bih mogao precizno reći koji mu je naziv sada u krivičnom zakonu Srbije. A izgubljeno je 164 miliona evra, dakle celokupni državni kapital – to nije ušlo u ovu sumu od 384 miliona.
Mi Vladi Srbije sada postavljamo sledeća pitanja: Zašto godinu i dva meseca posle prestanka rada pravnog subjekta, koji još nosi naziv Železara Smederevo, nije pokrenut likvidacioni postupak? Čemu sada održavanje tog subjekta? Da bi se prikrio ovaj dug od 384 miliona evra? On se nikako ne može prikriti. Vlada Srbije ga kad tad mora podmiriti.
Drugo pitanje: Da li su banke –a verovatno su sve banke iz Srbije imale hipoteke na nepokretnost, pa će sada, u tom slučaju, budžet Republike Srbije morati da plati tih skoro 300 miliona evra bankama koje su imale hitpoteke, jer su i ta hipotekarna obezbeđenja otuđena. Sve ono što je bilo pod hipotekarnim obavezama sve je nestalo, sve je prodato. Mi pitamo: Kojim bankama i za koje iznose je država dala garancije za uzete kredite? To javnost još ne zna. Četvrto pitanje: Kojih najvećih deset dobavljača sirovina, repro materijala, koksa, električne energije i usluga će izgubiti, potraživanje? Stoga jer su imovina koja se vodi na 48 miliona evra, s obzirom da su u značajnom delu nenaplativa potraživanja. Od te imovine, dakle, ništa neće dobiti.
Amerikanci su u vreme dosmanlijske vlade preuzeli, rekoh već, železaru za 22 miliona, ali su uz to još u njoj pretopili, po bagatelnoj ceni i to besplatno ogroman broj naših tenkova, oklopnih vozila, teškog naoružanja, kamiona itd. Sve su to uradili, prodali najkvalitetniji čelik, a nama utrapili dugove i onda nam železaru prodali kao za 3 dolara. Da je tada pokrenut postupak stečaja, ti američki biznismeni, koji su od prvog dana nastupili kao obični prevaranti, morali bi učestvovati u isplati obezbeđenih obaveza njihove železare. U tom slučaju, naš bi stečajni upravnik iznajmio stalnu imovinu železare, u stečaju prodao tom novom državnom pravnom licu sirovine, repro materijal i zalihe gotove robe i ostalo bi svih 5.000 radnika da radi u tom novom pravnom licu,a ne da država Srbija preuzme ogromne obaveze Amerikanaca. Ta razlika je ceh koji su doneli gubici stvoreni u železari nakon preuzimanja od Amerikanaca i do prodaje kineskom partneru.
Dakle, to su te činjenice, do kojih smo došli da bismo zaokružili onu našu inicijativu, koju smo, ako se sećate, pokrenuli krajem 2014. godine, na tri konferencije za štampu, kojima smo suzbili nameru tadašnje vlade, da se opet, ali drugoj američkoj firmi proda železara, budzašto, da bi preuzela stokove sirovina i da bi državu u nove dugove uvalila – jer je bilo ugovoreno veliko novo kreditno zaduženje za koje bi garantovala Vlada Republike Srbije. Naš trud je dakle, urodio plodom, a sad je na državi potez, na Vladi Srbije, neko mora krivično odgovarati. To su pre svih Miroljub Labus, Danko Đunić i Aleksandar Vlahović, a i mora se javnost sa svim ovim upoznati. Ovo je ono do čega smo mi došli i naš stručni tim. Vlada sigurno ima još detaljnije podatke i Vlada zna za mnoge druge nezakonitosti i marifetluke koji su učinjeni.
Izvolite, ako imate neko pitanje. Ekonomske teme obično slabo interesuju novinare. Izvolite.
Novinar: Hoćete li glasati za izbore o zakonima privrednog zemljišta i zaštiti?
Dr Vojislav Šešelj: Nećemo glasati jer smo protiv toga da uopšte postoji mogućnost da se strancima prodaje naša zemlja! To je razlog. Naravno, mi vidimo da je ovo bolje od onoga što je bilo i da ovo u poslednjem trenutku nešto spasava od potpune propasti, ali mi smo protiv ulaska u Evropsku uniju, i o tome ću ja govoriti sad kad na mene dođe red u Narodnoj skupštili. Imate li još pitanja, hvala vam na pažnji.
0 KOMENTARA
TVOJ KOMENTAR