Zoran Krasić: Dame i gospodo, mi smo ovu današnju konferenciju za novinare zakazali u Domu Narodne skupštine. Za ovu konferenciju smo pripremili praktično jednu temu, a to je današnji početak nove sednice Narodne skupštine. Mi smo juče, oko 15 časova, dobili saziv sa dnevnim redom današnje sednice koja treba da počne u 15 časova, i tu je 27 tačaka dnevnog reda. Dobili smo i predlog dr Martinovića da to bude objedinjena, zajednička rasprava o svim ovim tačkama dnevnog reda. Samo da podsetim, na dnevnom redu se nalazi 18 predloga zakona. Ima nekoliko zakona koji se donose, a ostatak su zakoni o izmenama i dopunama već postojećih zakona. Otprilike pet, šest zakona je sa neznatnim izmenama. Mahom se produžavaju rokovi koji su propisani zakonom, ali ima i vrlo ozbiljnih zakona, poput zakona kojim Republika Srbija preuzima obaveze „Petrohemije“. To je preko 100 miliona evra. To postaje javni dug. Nalaze se i zakoni o staroj deviznoj štednji, gde takođe Srbija preuzima neke obaveze i sijaset potpuno nepotrebnih zakona za naš pravno-politički sistem. Jedan od takvih zakona jeste i Zakon o proceniteljima vrednosti nepokretnosti. Ako banke imaju stvarno problem sa utvrđivanjem prave vrednosti nepokretnosti povodom hipoteke, neka to rešavaju na relaciji banka-klijent, a ne da država, njima garantuje neku sigurnost. Koga država sertifikuje da je ovlašćeni procenitelj, verovatno država i preuzima obavezu za njegov kvalitet rada, tim pre što se tu formiraju paradržavni organi koji treba na neki način, da vode registar i da izdaju sertifikate takvim ljudima. Ima još mnogo tih zakona koji su vrlo interesantni. Mi smo se pripremili za ovu današnju raspravu, za početak sednice, pa s obzirom na kvalitet predloženih zakona, mi smo se potrudili da kvalitet naših amandmana makar bude za dva nivoa iznad kvaliteta zakonskih rešenja. Inače, trenutno u Skupštini većina sprovodi jednu igru Evropske unije. To su brzi prsti. Bave se glasanjem o amandmanima. Mi se nadamo da od ovih 27 tačaka dnevnog reda verovatno će nešto i otpasti sa ovog dnevnog reda, jer je stvarno nepodnošljivo više da vi dobijate danas za sutra ovako obiman dnevni red. Nije tu samo pitanje da li možemo da se pripremimo za raspravu, nego pitanje je da li mi fizički možemo da odgovorimo svim zahtevima novog dnevnog reda. Prosto je i fizički nemoguće, ne samo pročitati, nego i napisati te amandmane i pomoći predstavnicima vlasti da poprave svoje predloge zakona. Ali, to je neki stil ponašanja u Narodnoj skupštini i većina diktira i onda mi moramo to da prihvatimo kao način rada, da se uklapamo u to sa manje ili više uspeha. Nadamo se da će posle ove sednice rukovodstvo Narodne skupštine da obavesti javnost o uspešnom radu Narodne skupštine, verovatno koliko je stotina zakona, koliko je tačaka dnevnog reda uspešno savladano u Narodnoj skupštini i kako je Narodna skupština dala veliki doprinos što bržem putu ka Evropskoj uniji. Nas poprilično bune neki predlozi zakona, jer se ovde praktično radi o promenama evropskih standarda. Znači, ono što je važilo februara meseca kao evropski standard, vidite, u decembru ne važi i oni traže da se to promeni. Nadamo se da ćemo imati prilike da makar i to objasnimo. A da se i nešto dobro dešava u Narodnoj skupštini, primer je jučerašnja sednica Administrativnog odbora. To je bila sednica na kojoj su poslanici, ipak, mogli da pričaju za razliku od one prethodne kada je bilo zabranjeno da se priča, tako da Narodna skupština daje svoj doprinos. Jedno moje lično mišljenje: mislim da Vučić ne stoji iza ove brzine. Vi znate da je on čovek demokratski opredeljen. On je znao da drži Anketni odbor šest meseci i da svakome omogući da se izjasni. Ja mislim da on sa zgražavanjem gleda na ovo ponašanje u Narodnoj skupštini. Ali, ako on ne može da zavede red, ne možemo ni mi da mu pomognemo. Verovatno će dobiti neki blagi ukor zbog ove činjenice da mi suštinski ne možemo da ispričamo sve ono što bi bilo elementarno povodom ovih predloga zakona. Jer, znate i sami, rasprava u pojedinostima – to je deset sati i deset sati za 27 tačaka dnevnog reda. Evo, ja raspisujem konkurs da vidim da li za 15 minuta neko može da pročita samo tačke dnevnog reda. Videćete u tri, kada krene sednica, to će biti jedno sat i po samo čitanje ovog dnevnog reda i onda ide jedno pet sati dopuna tačaka dnevnog reda. Ako je to evropski standard kako rade evropski parlamenti, onda je to to. Ja samo upozoravam građane da posle ovih zaduženja koja su na dnevnom redu, da je danas stanje javnog duga u Srbiji 3.111 milijardi dinara. Na to treba da dođe još ovih 100 miliona evra samo po osnovu „Petrohemije“ i plus još ne znamo tačnu cifru povodom devizne štednje i nekih drugih obaveza. Pa onda ne čudi zašto se menjaju ovi poreski propisi i zakon o poreskoj administraciji, jer ta sredstva treba obezbediti da bi se to servisiralo. Pošto stranih kredita više nema, predstoji emitovanje hartija od vrednosti. Treba da se to posle i to vrati, tako da porezi i akcize, porez na imovinu (nadam se da na vazduh još neće da se uvede porez, pošto ne postoji u Evropskoj uniji), ali vapaj za parama će biti jako izražen u 2017. godini. I samo da vas podsetim da je u toku novembra i u toku decembra Vlada Republike Srbije poništila sve dobre rezultate fiskalne konsolidacije. Zašto? Zato što se za dva meseca Srbija zadužila za više od sto milijardi dinara. To su zvanični podaci Uprave za javni dug. Nije to neko izmislio, to su na sajtu napisali šta se sve dešava sa javnim dugom kako se strmoglavo penje, kako strmoglavo raste, a neko to mora da plati na kraju. Po logici stvari platiće građani Republike Srbije shodno svojim materijalnim mogućnostima i ekonomskom stanju. Eto, to je što smo imali za ovu današnju konferenciju. Nadamo se da će u tri da krene sednica i da vidimo šta će ostati od ovih 27 tačaka dnevnog reda. Biće dobro ako bude samo 27 tačaka. Postoji velika opasnost da se to poveća. Jedna je varijanta da idu samo finansijski zakoni zbog Dušana Vujovića koji preti ostavkom, pa dok nije dao ostavku da prođu ovi njegovi zakoni finansijski. To je nekih desetak zakona. Drugi scenario jeste da se povadi sve iz fijoka što postoji kao predlog zakona ili izbor nekih tako vrlo važnih funkcionera, da se to raščisti u susret novim izborima kako bi opet Narodna skupština pokazala da je bila efikasna i 2016. godine. Hvala.
0 KOMENTARA
TVOJ KOMENTAR