Dame i gospodo, Srpska radikalna stranka poziva Vladu Republike Srbije da odmah proglasi ovu godinu, godinom elementarnih nepogoda i da posebnu pažnju posveti sanaciji problema u poljoprivredi. U poljoprivredi je šteta zbog suše veća od milijarde evra, a ako sad krenu ovi vetrovi koji podsećaju na tornado, to još više može pokvariti situaciju u vreme berbe voća – mogu vetrovi jednostavno da nam oberu svo voće iz voćnjaka. Država nije posvetila dovoljnu pažnju poljoprivrednicima. Vi znate da je raspadom poljoprivrednih preduzeća oko 60.000 radnika ostalo bez posla. Država ima u svom vlasništvu oko 400.000 hektara poljoprivrednog zemljišta. Najveći deo tog zemljišta se uopšte ne koristi. Mi pozivamo Vladu da se to zemljište da u zakup po najnižim mogućim cenama domaćim individualnim poljoprivrednim proizvođačima. Koliko ko smatra da može da obradi, kako bi sledeće godine vadili nastalu štetu iz ove godine. Ne bi trebalo ove godine nijedan hektar da ostane neobrađen. Ali, ne da se daje strancima, niti domaćim tajkunima, nego da individualni poljoprivredni proizvođači imaju prednost kod tog zakupa. Naravno da svaki od njih unapred kaže šta namerava na tom zakupljenom zemljištu da zaseje. Na svetskom tržištu hektar obradivog zemljišta košta oko 30.000 evra. Kad vi vidite da mi imamo 400.000 hektara neobrađenog zemljišta u državnoj svojini – vidimo da je to ogromna vrednost iz koje država ne izvlači nikakav profit.
Dalje, poljoprivrednike bi trebalo zaštititi i u fazi otkupa poljoprivrednih proizvoda. Mi imamo praksu da se samo pojavljivanje na mestu otkupa plaća jedan posto vrednosti robe koja se nudi za otkup, pa se jedan posto plaća vaganje, odnosno merenje i negde sedam , osam posto se obračunava navodna vlaga. Pa, bar ove godine te vlage nije bilo. Nije bila prisutna na otkupnim stanicama – ali, to je samo način da se što više zakine poljoprivrednom proizvođaču. Treba država da obezbedi i po najpovoljnijim uslovima seme, đubrivo i gorivo. U susednim zemljama, na primer, u Bosni i Hercegovini i u Mađarskoj, negde između 20 i 30 posto je jeftinije gorivo za poljoprivrednike od normalnih cena goriva. A kod nas su cene potpuno izjednačene. Sad kad vi vidite da Srbija ima, i inače, mnogo višu cenu goriva nego Bosna i Hercegovina, pa državljani Srbije prelaze u Republiku Srpsku da napune rezervoar jer im se to isplati, jer je cena velika. Naši poljoprivrednici moraju te najviše cene da plaćaju da bi upotrebili gorivo za jesenju setvu. Samo na kukuruzu je šteta ove godine 540 miliona evra. Mi smatramo da Ministarstvo poljoprivrede, a Vlada u celini, treba striktno da kontolišu uvoz hrane u Srbiju, kako bi ono što je u Srbiji proizvedeno moglo da bude prodato. Strašan bi luksuz za nas bio da se krompir baca, a da se uvozni prodaje na našim pijacama, ili da se jabuke bacaju, pa da jedemo poljske.
Ja bih prošetao ministra poljoprivrede po našim pijacama, pa gde zateknemo poljske jabuke, odmah da ga gađamo tim jabukama. Ja znam da mi ne možemo zabraniti uvoz, ali možemo našim uvoznicima ogaditi svaku pomisao na uvoz hrane, tako što im odmah treba poslati inspekcije; kontrolisati sve u proteklih nekoliko godina što su radili da im ne padne na pamet da uvoze hranu. I ne samo voće i povrće, nego da se ne uvozi ni mleko, ni meso. Dakle, da sad zaista naši poljoprivrednici vide da je moguće da oni imaju prioritet u vladinoj politici. Vlada ovog puta mora ozbiljno da taj problem sagleda. Ako bude indolentna kao do sad, onda će, i inače, vrlo teško stanje još više pogoršati.
Izvolite, ako vi imate neko pitanje?
Novinar: Kako biste rešili problem tehnoloških viškova u prosveti?
Prof. dr Vojislav Šešelj: Mi smatramo da uopšte nema tehnoloških viškova u prosveti. Mislim na nastavno osoblje – moguće da u nekom drugom osoblju ima viškova, ali nastavno osoblje je toliko koštalo društvo u fazi školovanja, da mu treba obezbediti rad, jer može da doprinese. Ako će država voditi politiku smanjivanja broja nastavnika u osnovnim, srednjim i visokim školama – onda je to katastrofa. Ako imamo odeljenja sa 40 đaka, napravimo odeljenja dva puta po 20 đaka. Ako imamo odelenja sa po 30 đaka, napravimo po 15 đaka, pa da vidite kako je uspeh bolji, kako je znanje veće ako je nastavnik posvećen na jednom času samo petnaestorici učenika koje ima pred sobom. Dakle, za sve ima izlaz. Inače, smatramo da prioritet – naravno pored vojske i policije – prioritet u povećanju plata moraju imati prosvetari, jer oni su uvek bili ugroženi. I pod komunizmom i posle komunizma – uvek su njima plate u proseku bile najmanje za visoku stručnu spremu.
Novinar: Pao nam je i natalitet.
Prof. dr Vojislav Šešelj: To je tačno. Natalitet nam je pao i to je veliki problem, a on se ne može ovako rešavati. Međutim, mogu se odeljenja deliti. Idealno je kada imate 15 đaka u odeljenju. Onda na svakom času svakom od njih možete da se posvetite. Onda je i kod svakog od njih pažnja zagarantovana. Ako imate 40 đaka, onda 20 sigurno ne prati uopšte nastavu. Kad sam išao u školu, u gimnaziji nas je redovno bilo po 40 u razredu, u osnovnoj školi blizu 40. Ali, sad je slabiji natalitet i to je ono što strašno pogađa Srbiju. Ne možemo povećati natalitet dok ne poboljšamo socijalnu situaciju. Ljudi se jednostavno boje da rađaju decu, da deca ne bi umirala od gladi sutra. Znate, kad mladi ljudi ne mogu da se zaposle do 40 godine, kako da pomišljaju na decu. Samo najhrabriji prave decu, a nemaju stalni radni odnos. Imate li još pitanja? Hvala.
0 KOMENTARA
TVOJ KOMENTAR