Andrijana Arnautović: Dame i gospodo, poštovani predstavnici medija, dobrodošli na redovnu konferenciju Srpske radikalne stranke.
Mi srpski radikali pitamo se kada će se zaustaviti ovaj talas poskupljenja koji nas svakog dana zapljuskuje. Svedoci smo svakodnevnog povećanja cena osnovnih životnih namirnica, a u odnosu na isti period prethodne godine, povećanja danas izgledaju ovako: pileće i svinjsko meso je poskupelo za između 20 i 30 procenata, jestivo ulje je poskupelo za 30 procenata, porasle su cene suhomesnatih proizvoda za 20 procenata, cene povrća za 30 procenata, i tako redom: gorivo, beli hleb, brašno, sredstva za ličnu higijenu...
U poslednjih nekoliko meseci poskupelo je vodosnabdevanje za 15 procenata, odvoženje smeća je poskupelo za preko 20 procenata, bankarske usluge su povećane za 15 do 70 procenata, a cene građevinskog materijala su uvećane za neverovatnih 100 do 120 posto!
Za poslednje povećanje cene električne energije, koje je stupilo na snagu 1. oktobra tekuće godine, a koje ćemo osetiti u novembarskom računu, aktuelni ministar energetike je izjavio da je to povećanje neosetno, da će ga građani veoma lako podneti i da će ono biti u iznosu od oko jednog evra. Mi smatramo da je realnost malo drugačija. Smatramo da će ovo povećanje cene električne energije i te kako pogoditi i naše stanovništvo, ali i privatni sektor. Firme će biti prinuđene da povećavaju cene svojih finalnih dobara i usluga kako bi mogle da nadoknade novonastale troškove, što će dalje dovesti do smanjenja konkurentnosti domaće privrede i polako će država i privreda upadati u krizu. Sa druge strane, ovo povećanje će dovesti do daljeg siromašenja već osiromašenog naroda i svaki budući namet narod će mnogo teže podneti.
U ovako neizdrživim uslovima mi srpski radikali pitamo naprednjački režim – kako misli da pomogne svom narodu da opstane? Šta planiraju da urade kako bi se životni standard naših građana povećao, a načina, uvereni smo da postoji mnogo. Mi ćemo sada navesti neke od njih.
Pitamo se zbog čega država ne interveniše i ne aktivira robu iz robnih rezervi. Povećanjem ponude robe na tržištu došlo bi do povećanja ponude, što posledično dovodi do smanjenja cena. Neophodno je da cena hrane, cena vode, cena osnovnih životnih namirnica i sredstava za ličnu higijenu bude prihvatljiva kako bi veći broj stanovnika to sebi mogao da priušti. Isticali smo više puta da je neophodno da minimalna zarada da bude u iznosu minimalne potrošačke korpe, a sa ovim trendom povećanja cena, minimalna potrošačka korpa će biti blizu 100.000, što je katastrofalno i pogubno za naš narod.
Podsetićemo da je, prema podacima Zavoda za statistiku, minimalna zarada u julu mesecu iznosila 63.731 dinar, dok, sa druge strane, medijalna zarada iznosi blizu 50.000 dinara. To nam govori da polovina od radno angažovanih građana Srbije radi za platu od 50.000 dinara i manju.
Aktuelni režim, njegovi predstavnici danas ističu da je ovo zlatno doba Srbije, da je Srbija nekakav ekonomski tigar, da nikada bolje nismo živeli, da je životni standard svih naših građana u velikoj meri porastao, a mi se danas pitamo: ko to u Srbiji živi bolje? Pitamo se da li se od poštenog rada može živeti dostojanstveno. Pitamo se kako je moguće da, kada cena goriva na svetskoj berzi raste, mi tu promenu osećamo, raste i kod nas, dok sa druge strane, kada cena goriva na svetskoj berzi opada, mi tu promenu ne osećamo, dakle, cena goriva kod nas ostaje ista. I pitamo režim da li planira da promeni nešto u svom načinu poslovanja, da li možda planiraju da smanje akcize kako bi se rasteretio i ovako opterećeni budžet građana, a ponajviše poljoprivrednika, kojima je gorivo neophodno da bi nesmetano obavljali svoje poljoprivredne radove.
Zalažemo se za veća ulaganja u poljoprivrednu proizvodnju, da ljudi imaju interesa da se bave poljoprivredom, stočarstvom, ratarstvom i povrtarstvom i tako dalje i da imaju interesa da ostaju prvenstveno na selu, a potom i ovi koji su otišli da se vraćaju na selo. Međutim, politika države je nešto drugačija. U poslednjih nekoliko godina prosečna cena mleka iznosi u proseku 30 dinara. To je nepromenjeno. Sa druge strane, imamo cenu „totala” koja je u poslednjih nekoliko meseci uvišestručena i to znatno otežava status poljoprivrednika. Smatramo da je neophodno da se država ažurnije bavi statusom poljoprivrednika, da više ulaže u poljoprivredu, jer ćemo uskoro postati svedoci toga da će selo bez grada opstati, ali grad i mi u gradu bez sela ne možemo opstati. Pomenuta poskupljenja su samo deo poskupljenja kojima je pogođen naš narod, dakle i te kako utiču na budžet srpskih domaćinstava, ali u narednom periodu mogu dovesti i do usporavanja privrednog rasta.
Veliki jaz između bogatih i siromašnih je počeo 2000. godine, kada su na vlast došli kriminalci, koji su opljačkali i zemlju i narod, koji su ljudima ukrali dostojanstvo. Tada smo izgubili srednji sloj stanovništva, koji je imao najveću kupovnu moć. Od tada, iz godine u godinu kupovna moć sve više opada. Čini nam se da je danas to došlo do vrhunca i apelujemo na režim da nešto uradi da spasi svoj narod, kako bismo mogli u nekoj daljoj budućnosti da opstanemo.
Činjenica je da osamdeset posto građana naše zemlje živi na granici egzistencije i da veliki broj domaćinstava može svojoj porodici da obezbedi samo dva obroka dnevno.
Imate li neka pitanja?
Novinar Srbin info, Gradimir Potić: Šta je, po vama, uzrok te ekonomske krize? To definitivno nisu spoljni faktori, jer je dobar deo te proizvodnje domaća proizvodnja.
Andrijana Arnautović: Uzrok ekonomske krize je svakako ova poslednja pandemija koronavirusa, ali i neodgovorna ekonomska politika koju naša vlada vodi. Mi smatramo da je neodgovorno da se stranim investitorima daje po više desetina hiljada evra po radnom mestu, da se promovišu uvoznički lobiji. Sve to veoma loše deluje na domaćeg proizvođača. Smatramo da je potrebno veće ulaganje u privredu, u male preduzetničke firme, u mala i srednja preduzeća, kako bi ljudi mogli da ostanu u svojim gradovima, da ne hrle u velike gradove, da se na taj način povezuju, dakle, da oživi selo prvenstveno, a sa druge strane i mali gradovi i da naprosto ulaganjem u infrastrukturu sve to bude povezano i da narod funkcioniše normalno. Na taj način bi se povećao i životni standard naših građana.
Gradimir Potić: Hvala.
Novinar Bete, Uroš Matović: Pitanje, sad baš nije na ovu temu, oko izbora koji su u nedelju održani u Negotinu i Mionici. Srpska radikalna stranka je u Mionici izašla sa Socijalističkom partijom Srbije. Da li bi takva koalicija mogla da bude mogućnost i na ovim budućim aprilskim izborima, ili je to samo vezano za taj grad?
Andrijana Arnautović: Da, mi smo imali u nedelju lokalne izbore i u Mionici i u Negotinu. U Mionici smo bili u koaliciji sa Socijalističkom partijom Srbije, tu smo osvojili četiri mandata, naš kandidat za odbornika je ušao u opštinske klupe i u tom smislu nismo nezadovoljni.
Sa druge strane, na izbore u Negotinu smo izašli sa jednotrećinskom listom, nismo imali kontrolore na biračkim mestima i zbog toga smo ostvarili malo lošiji rezultat. Možemo samo da kažemo da smo imali jednu intenzivnu kampanju, da smo bili u narodu, da smo se bavili lokalnim problemima, da je naš program bio zaista ozbiljan, da smo razmotrili sve probleme koji tište građane Negotina, za razliku od ostalih stranaka.
Što se tiče koalicije sa ostalim partijama na predstojećim izborima, oko toga ćemo već pregovarati. Dakle, videćemo kakav će biti zvaničan stav Srpske radikalne stranke i svakako ćete biti o tome obavešteni.
Uroš Matović: Hvala.
Gradimir Potić: Kako ocenjujete regularnost izbora u Negotinu, s obzirom na veliki broj poništenih glasačkih listića, intervencije policije i tako dalje?
Andrijana Arnautović: Što se tiče izbora u Negotinu (mi nismo imali čuvare na biračkim kutijama) smatramo da nisu bili regularni. Kao što sam rekla, imali smo velike aktivnosti, zaista smo bili mnogo u narodu. Pritisci su bili veliki, i tako je kako je.
Hvala.
Gradimir Potić: Hvala i vama.
https://www.youtube.com/watch?v=5XtrF535np4
0 KOMENTARA
TVOJ KOMENTAR