Prof. dr Vojislav Šešelj: Dame i gospodo, kupio sam kuću u Hrtkovcima.
Direktor Komercijalne banke pravio mi je neke svinjarije. Kad sam otvorio devizni račun kod njih, onda je posle sat, dva službenica banke kumila i molila da dođem da potpišem saglasnost da mi se zatvori račun. Kad sam pitao koji su razlozi, odgovorila je – Diskreciono pravo banke. A zapravo, direktor te banke, inače jedna lopuža velika, u sprezi je sa Dušanom Vujovićem. Tamo ga je i postavio upravo Dušan Vujović da bi sistematski smanjivali vrednost banke, posebno vrednost državnog udela da bi se banka što jeftinije prodala.
Ali, ja ne bih bio ja kada se ne bih brzo snašao. Otišao sam u Rumu, tamo otvorio račun na svoga sina Mihajla, i on je odmah uplatio te pare na račun prodavca.
Zašto mi treba kuća u Hrtkovcima? Lep kraj, milina jedna. Idem tamo gde me ljudi vole, gde me svako zna, što bi rekao naš poznati pevač, Miljan Miljanić. Narod me sa oduševljenjem dočekao.
Ove televizije, koje su slale tamo ekipe da snime neku negativnu reakciju, imale su teške muke. Jedva su našli nekoliko poluidiota da prozbore nešto poluneutralno: kao nije to trebalo, ne treba da se pravi, kakva se pravi gužva... Ja kupujem kuću. Kakva gužva? Nema gužve u mojoj kući.
Zašto mi treba kuća? Treba mi za odmor, za rad, za pisanje, za tišinu, mir. A drugo, dve velike prostorije, i to glavne prostorije u kući, namenio sam za otvaranje dve kancelarije. Jedno će biti kancelarija Mesnog odbora Srpske radikalne stranke, a drugo će biti glavna kancelarija komiteta za moju odbranu. Tu će biti dvoje stalno zaposlenih i tu imam nameru da u narednih četiri, pet godina spremam moj definitivni obračun sa Haškim tribunalom.
Vi znate da sam ja prvostepeno oslobođen svih optužbi za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti, da Pravilnik Haškog tribunala i njegovog mehanizma kaže da se u drugom stepenu prvostepena presuda može potvrditi, preinačiti i ukinuti i vratiti na ponovni postupak, a može se i sasvim ukinuti.
Po anglosaksonskom pravu nemoguće je nekome, ko je oslobođen u prvom stepenu, u drugom stepenu preinačiti presudu tako da bude osuđen. U tom slučaju, može se ići samo na obnovu postupka.
Po kontinentalnom pravu, u nekim zemljama to može, a Srbija je jedna od tih zemalja, ali tada nadležni sud mora odlučiti da se optuženom, odnosno osuđenom, omogući treći stepen kao redovni pravni lek. Žalba u trećem stepenu. E, upravo ću to sada tražiti od Haškog tribunala. Ja sam im to još pre više od mesec dana usmeno saopštio preko oficira za vezu, i oni verovatno sad ne znaju šta da rade, pa zbog toga kasne sa prevodom na srpski jezik. Meni svi rokovi počinju od prijema prevoda na srpski jezik.
Ja sam tražio da mi se odredi rok za podnošenje zahteva, za ulaganje žalbe u trećem stepenu, nakon prijema drugostepene presude, i ja ću to podneti pismeno. Sud mora na to da reaguje, ako postupa po pravu. Znači, mora primeniti ili anglosaksonsko pravo ili kontinentalno pravo, tu treće varijante nema. Onda mi mora omogućiti taj treći stepen kao redovan pravni lek.
Ako izgubim u trećem stepenu, ako sud odbije moj zahtev – e, onda ja imam pravo na vanredni pravni lek koji traje do kraja mog života, a svi znate da sam odlučio da živim još najmanje 20 godina.
Onda ću ja temeljito da pripremam taj vanredni pravni lek, tu je moje pravo neprikosnoveno da to podnesem. A šta to znači? Ja u prvom stepenu uopšte nisam izvodio dokaze, i nisam izvodio svedoke odbrane, a sad ću, po vanrednom pravnom leku, prvo da iznesem da nisam imao mogućnosti da izvedem svedoke odbrane, zato što mi sud nije plaćao troškove suđenja i nisam mogao da angažujem ljude koji će tražiti te svedoke. A, s druge strane, i režim dosmanlijski je u to vreme radio sve protiv mene i pripremao lažne svedoke optužbe, umesto da se drži neutralno i da onoliko koliko pomaže tužilaštvu, bar toliko pomogne i optuženom.
Nije to sad bitno. To ostaje za istoriju. Neću ja tom dosmanlijskom režimu ostati dužan, ni do sad nisam, to znate. Ali, ja ću sada bukvalno iz svake kuće u Hrtkovcima po jednog svedoka izvesti u tom postupku.
Prvo, tu su Srbi koji su doselili u Hrtkovce. Oni će mi dati izjave pod kojim su okolnostima morali da beže iz Hrvatske, šta su sve od imovine ostavili u Hrvatskoj, šta su zamenom dobili; zatim, fotokopiju ugovora o zameni i tako dalje. Sve ću to temeljito da obradim. I, naravno, koliko treba ljudi da zaposlimo toliko ćemo i zaposliti.
Drugo, pozvaću sve Hrvate iz Hrtkovaca, koji sad tamo žive, da daju izjave da li su imali nekih neprijatnosti devedesetih godina ili nisu, i da li ikako te neprijatnosti mogu vezivati za moj govor u Hrtkovcima.
Vi odmah pretpostavljate da se može desiti da neko odbije da mi da izjavu. Šta mi u tom slučaju stoji na raspolaganju? Ja ću podneti zahtev da ovaj Međunarodni rezidualni mehanizam u Hagu izda sub penu da ti ljudi pristupe i svedoče u postupku koji će biti vođen. Dakle, niko mi neće izbeći to svedočenje. Ja tražim samo da kažu istinu. Ko ne bude govorio istinu – vi znate šta se sa njim dešava u haškoj sudnici kad ga se ja dočepam. Nijedan lažni svedok nije ostao tamo neraščupan. Nije se desilo nijedno lažno svedočenje koje nisam pocepao, nije prošao nijedan falsifikovani dokument čiji falsifikat nisam dokazao.
Dakle, šta je sub pena? Sub pena je obavezujući sudski nalog. Stranka u postupku koja ne može redovni putem da izvede svedoka, a dešavalo se to u raznim postupcima jer još svedok odbija. Svedok može da odbije razgovor sa mnom, je li tako. Ne mogu ja njega naterati da razgovara sa mnom, ali mogu tražiti od suda da ga sud natera, pod pretnjom kazne, da dođe u Hag i da svedoči. I ja ću to uraditi. Nadam se da ne sumnjate u moje strpljenje, u moju energiju, u moju samodisciplinu radnu, ja to teram do kraja.
Izvolite, imate li vi neko pitanje? Izvolite. Za koga vi radite?
Novinar: Kako komentarišete...
Prof. dr Vojislav Šešelj: Ja ne znam ko ga je pozvao, ali on je predsednik makedonske skupštine. Je li tako? Ko ga je pozvao, ja ne znam, ali Srbija nastoji da ima koliko toliko pristojne odnose sa Makedonijom. Vi znate da mi imamo bescarinsku trgovinu, odnosno samo se plaća evidencija od jedan posto vrednosti. Nama je cilj da ostanemo u dobrim odnosima sa Makedonijom, a to što su Makedonci odabrali poznatog terorističkog vođu za predsednika narodne skupštine, ja mislim da je to pre svega problem Makedonije, a na problem Srbije. Jer, ako državnici Srbije mogu da se sastaju sa Hašimom Tačijem, sa Ramušom Haradinajem i ostalima, doći će u situaciju i da se sastanu sa Džaferijem, iako se zna da je bio teroristički vođa. Zapravo, on je bio teroristički vođa na prostoru Makedonije. Je li tako? Pa, ako ga Makedonci trpe kao predsednika skupštine, šta mi tu možemo da radimo. Da sam ja bio predsednik Narodne skupštine Republike Srbije, ja ga ne bih ni pozvao, ja ne bih pozvao ni skupštinsku delegaciju, upravo iz tog razloga što bih mogao ovo da očekujem. Što se srpskih radikala tiče, mi ne verujemo da će se iko od nas s njim sastati.
Novinar: Kako komentarišete nagoveštaj da Srbija u nekom narednom periodu legalizuje istopolne brakove?
Prof. dr Vojislav Šešelj: Mi smo protiv toga. Ja mislim da se to nikako ne može nazvati brakom, jer je brak zajednica lica muškog i ženskog pola, čija je osnovna svrha rađanje novog života u zajednici. Ali, nemamo ništa protiv da se zakonom propiše da lica istog pola mogu potpisati ugovor u opštini o zajedničkom životu, čak to može imati i svečani karakter, kao što to ima bračni ugovor, ali se ne može nazivati brakom. Dakle, ugovor o zajedničkom životu i onda se zna koja su prava i obaveze, ono što sami sebi odrede. Postoji tu samo jedan problem: tu ne može doći do ostvarivanja porodične penzije. Dakle, ono što jedan ima pravo na osnovu radnog odnosa, ne može da nasledi drugi ili druga.
Dakle, naša pozicija je tu krajnje jasna i principijelna. Mi ne prihvatamo homoseksualizam kao način života, kao sistem društvenih vrednosti, ali smo uvek, uvek bili protiv proganjanja homoseksualaca. Toga se sećate, valjda, da nikad Srpska radikalna stranka nije bila pristalica proganjanja. Mi smatramo da oni moraju biti ravnopravni u životu, radu, u ispunjavanju svih društvenih obaveza i u ostvarivanju svih prava koje pruža naš sistem, ali brak je po definiciji zajednica muškarca i žene.
Imate li još pitanja? Hvala vam što ste došli.
0 KOMENTARA
TVOJ KOMENTAR