Prof. dr Vojislav Šešelj: Dobar dan.
Dame i gospodo, Srpska radikalna stranka odlučno protestuje zbog činjenice da nas naprednjački režim, tehnička vlada i mandatar Vučić zamajavaju šupljim pričama o podizanju spomenika Zoranu Đinđiću u uslovima kada je ekonomska i socijalna situacija u zemlji sve teža i teža i zapravo ne možemo sagledati nijedan znak da je moguće izbeći provaliju koja je među nama. Neozbiljno je u odnosu na sopstveni narod, na javnost, zalagati se za podizanje spomenika jednom mafijašu i izdajniku, koji nije poginuo štiteći nacionalne interese, interese države, nego je poginuo u obračunu sa svojim dojučerašnjim mafijaškim saradnicima, koji su ga i doveli na vlast. Nije ovo vreme podizanja spomenika. Treba podići spomenike takvim velikanima kakav je Borislav Pekić, treba i Dobrici Ćosiću. Ima još velikana koji zaslužuju spomenik, a nije im podignut. Ako treba političarima podizati spomenike, onda treba pre svega Slobodanu Miloševiću, čiji smo politički protivnici dugo bili devedesetih godina, ali Slobodan Milošević je poginuo u Hagu boreći se za srpske nacionalne interese i njemu treba podići spomenik, a ne nekome ko je pao u unutrašnjem mafijaškom sukobu. Sve činjenice govore da je to zaista bio unutrašnji mafijaški sukob.
To je tek bio uvod za današnju konferenciju za štampu.
Inače, imam zadovoljstvo da vas obavestim da je Srpska radikalna stranka pri kraju formiranja ekonomskog saveta koji će okupiti tim ekonomskih eksperata, od kojih su većina članovi naše stranke, ali tu će biti i istaknuti intelektualci i dokazani ekonomisti, i oni koji nisu članovi stranke, koji su naši prijatelji i koji žele da daju svoj doprinos stvaranju jednog racionalnog, promišljenog ekonomskog programa koji bi pokrenuo neke stvari u državi Srbiji. Do sada imamo demagogiju, imamo na pretek raznoraznih obećanja, imamo gađanje brojkama – te biće tada rast toliki, te biće tada toliki, te uspećemo ovo, uspećemo ono, a nema konkretnih pokazatelja kako je to moguće. Ekonomija ne trpi takve improvizacije. U ekonomiji kada nešto obećavate, morate odmah da objasnite kako je moguće do toga doći i to ne šupljom pričom da objašnjavate, nego ekonomskim kategorijama, kategorijalnim aparatom kojim se služe i ekonomska teorija i praksa.
Rukovodilac tog našeg ekonomskog saveta, odnosno šef tima eksperata biće Miodrag Skulić, poznati srpski ekonomista, uvažen u ekonomskim krugovima, kao i ostali naši eksperti koje angažujemo, dakle ljudi koji su se dokazali svojim znanjem, svojim poštenjem i koji su u stanju da proniknu u osnovne ekonomske probleme našeg društva u traganju za izlazom iz krizne situacije.
Danas će vam se obratiti dva člana našeg ekspertskog tima, gospodin Nenad Kaluđerović i gospodin Predrag Mandić. Oni će vam saopštiti nekoliko naših polaznih zamisli u kreiranju takvog programa koji bi stvorio uslove za ubrzan izlazak iz ekonomske krize.
Gospodin Nenad Kaluđerović.
Nenad Kaluđerović: Poštovanje svima. Moje ime je Nenad Kaluđerović. Posebno mi je zadovoljstvo da prisustvujem ovoj konferenciji i izneću neko stručno viđenje apropo uvodnom izlaganju profesora, predsednika Srpske radikalne stranke, Vojislava Šešelja.
Da bi se jedna ekonomska stabilnost mogla pratiti ili ocenjivati, mora se prodreti u sve njene pore, i legalne i ilegalne. Ono što nama u istoriji današnjih zbivanja nedostaje jeste ona druga strana. To je takozvana ilegalna procedura.
Nažalost, susrećemo se sa nekim pojavama kao što su one o kojima nas informiše svetska javnost, a to je da je iz Srbije u periodu od 2001. do 2012. godine izneto oko 59 milijardi US dolara. To je neevidentiran novac u svim poslovnim evidencijama. Radi se o časopisu, globalno ekonomskom izveštaju koji se dostavlja Ujedinjenim nacijama, članicama Ujedinjenih nacija, OEBS-u, grupi od 20 članica, G-20 ili kako se to zove, a ima za cilj da upozna javnost šta se dešava na polju neevidentiranog novca, pogotovo zemalja članica u razvoju.
Srbija je po većini neevidentiranog iznetog novca na 16. mestu. Prva informacija koja je izašla bila je 2012. godine, gde je prikazano da je Srbija neevidentirano iznela 51 milijardu. Druga informacija je bila 2014. godine, sa presekom stanja za 2002, 2001, do 2012. godine, sa ukupnim iznosom oko 59 milijardi.
Šta to znači neevidentiran novac? Svaka zemlja, a oni su radili na bazi podataka, tako što su prikupili sve podatke zemalja koje su prijavile promet prema jednoj zemlji, i na bazi takve razlike utvrdilo se da zaista Srbija nije prijavila promet, dakle neevidentirano je oko 59 milijardi dolara.
To je velika novčana masa. Kada se gleda po godinama, to je u proseku oko pet milijardi. Kada se gleda po dinamici pojava, dešava se nešto čudno. Na dan 31. 12. 2012. godine, stanje je bilo 57 milijardi i dalje se takva tendencija pojavljuje u naredne dve godine.
Postavlja se pitanje kakav će sledeći izveštaj u 2016. godini biti o iznetim parama iz Srbije. Očito, kako stvari stoje, opet ćemo imati u narednim godinama oko tri do četiri milijarde neevidentiranog novca.
Ono što je vrlo bitno u ovoj informaciji kazati, i u analizi su naveli, je da je to novac od rada nelegalnih fondovskih organizacija za sredstva koja oni jednostavno žele da prikažu u prometu, odnosno da bude neevidentirano, odnosno da intervenišu u određenim organizacijama sa tim sredstvima.
Drugim rečima, kod nas, uzećemo primere iz istraživanja koja smo odradili, na hiljade dobitaša i gubitaša, tipičan primer je: neevidentirani novac je deo prodate imovine iz stečaja, koja se proda po jako niskim cenama, u određenim fondovskim organizacijama i preprodaje se po visokim cenama, a efekti idu baš u neevidentiranom prometu. Radi ilustracije, prema poslednjim podacima, trenutno je oko četiri hiljade i nešto pokrenutih stečaja ovih preduzeća koja smo posmatrali od 2010. do 2013. godine i koja smo analizirali.
Valja navesti da uloga Narodne banke u ovakvoj situaciji treba da bude dominantna. To je jedina institucija koja ima podatke o kretanju robno-novčanih tokova. Jedino se ti podaci mogu utvrditi na bazi kretanja robno-novčanih tokova. Nažalost, Narodna banka se ponaša kao da se ništa nije desilo. Radi ilustracije, u periodu pre poslednjeg guvernera, a imali smo četiri guvernera, niko na to nije reagovao. Poslednji guverner na to ne reaguje iz jednog prostog razloga, zato što ima ispred sebe informacije da je nelegalno iznet novac i da postoje institucije koje se bave time, a ujedno i Srbija ima svoje institucije koje se bave istražnim radnjama. U izveštajima se nigde ne navodi koji su efekti i da li je bilo koja ta aktivnost nelegalno iznetog novca evidentirana ili otkrivena.
Dalje, sledeći podatak, Narodna banka je povećala broj zaposlenih. Da li je broj zaposlenih veći za 10 posto u poslednjih par godina, od kada je došao novi guverner, da li je došlo do rapidnog poboljšanja u ovim istražnim radnjama, ili sankcionisanja ili uspostavljanja dobrog kontrolnog mehanizma da se ovakve radnje ne dešavaju.
Šta to znači sa stanovišta fiskalne politike? To znači jednu veliku nemogućnost poreskog zahvatanja. Radi ilustracije, ako treba da se plati porez od 10 posto, to znači – država je lišena oko pet milijardi dolara poreskih izvora sredstava ili hipotetički, ako se primenjuje Zakon o porezu na dohodak građana, da je ostvarena neka dobit ili neki rezultat koji nije evidentiran, primenjuje se 20 posto. Onda je Srbija lišena oko 11 milijardi US dolara. Ovo govorimo sa stanja 31. 12. 2012. godine, a šta je sa podacima koje sada očekujemo, novim podacima od ove iste institucije iz 2016. godine? Znači, Srbija i dalje zauzima 16. mesto.
Šta to znači po čoveku, po stanovništvu? Ispada da je jedan čovek, jedan građanin ove zemlje ilegalno, odnosno da je evidentirano izneo u proseku od 1.500 do 2.500 US dolara. Znate da je jako loša situacija, da više od 80 posto populacije nema osnovne egzistencijalne uslove za život i za opstanak.
Dalje, sada bih nešto drugo hteo da kažem. Kruže informacije da će se otkupljivati dugovi u zemlji, firmi koje su u stečaju, u bankrotu. Zar niko ne postavlja hipotetičko pitanje da li će ovaj novac, koji je nelegalno iznesen, služiti za takvu aktivnost? Ili druga situacija: na pomolu je treći talas privatizacije, i to javnih preduzeća, komunalnih preduzeća. Da li je isto taj novac u senci, u pripremi da se organizuje i da ovlašćeni ili privilegovani ili nedodirljivi ljudi mogu kupiti ta javna preduzeća? Priprema se niz aktivnosti za pripremu takve prodaje.
Gospodo, toliko od mene, zahvaljujem.
Prof. dr Vojislav Šešelj: Obratiće vam se i gospodin Predrag Mandić.
Predrag Mandić: Dobar dan. Ja sam Predrag Mandić i govoriću o raspodeli svetskog bruto domaćeg proizvoda (u daljem tekstu BDP) i o njegovoj raspodeli, kako na svetskom nivou, tako i u okviru stanja u Republici Srbiji, kao i mogućeg investicionog projekta za Srbiju.
Ako biste pogledali za 2012. godinu, kada je rađena zadnja analiza koliki je svetski BDP, videli biste da on dostiže visinu od 67.000 milijardi dolara i da u tom učešću BDP u SAD ima najveće učešće sa 16,24 hiljade milijardi dolara, i da je to povećanje od 14, 14 posto.
Odmah druga zemlja koja sledi za Amerikom je Kina, koja je prestigla Japan i sada ima 8,36 hiljada milijardi dolara i povećanje od 67 posto.
Dvadeset jedna najrazvijenija zemlja sveta učestvuje sa 63 posto u ukupnom učešću u svetskom BDP-u, mada raspolaže sa svega 13,33 posto populacije.
Zemlje BRIKS-a su značajno napredovale i sada čine 27 posto od ukupnog svetskog BDP-a i povećale su svoje učešće za preko pet posto.
Što se tiče ostalog dela čovečanstva, vidimo da jedva 9,5 posto društvenog proizvoda daju ostale zemlje, odnosno 41 posto svetske populacije.
Evropa takođe ima rast, međutim, taj rast je svega dva posto, odnosno Evropska unija ima taj rast svega dva posto i možemo napomenuti da je došlo do promene u merenju BDP-a, tako da su sad uključeni i neki elementi sive ekonomije i da praktično Evropa nema privrednog rasta.
Što se tiče raspodele BDP-a, ako pogledamo po zemljama, videćemo da je odnos između najbogatije i najsiromašnije zemlje 200:1 i da se povećao u odnosu na 2009. godinu, kada smo isto to pratili, kada je bilo 100:1. Što se tiče raspodela između pojedinaca, dolazimo do frapantnih podataka koji su rezultat, ne može se reći nikakve tržišne ekonomije, već isključivo zahvaljujući privilegijama.
Činjenica je da 85 ljudi na svetu raspolaže imovinom koju ima isto toliko, tri i po milijarde najsiromašnijih ljudi na svetu.
Toma Piketi navodi u svom delu „Kapital u 21. veku“ da jedan posto odraslog čovečanstva, a to je 45 miliona ljudi, raspolaže sa 135 hiljade milijardi evra, sa koliko raspolaže i ostatak čovečanstva od 99 posto. Znači, ukupno bogatstvo na svetu iznosi 270 hiljada milijardi evra.
Za ove podatke bismo mogli da kažemo da su produkt, kako ih naziva kanadski profesor Džon Mek Marfi, fašisoidnog, kancerogenog kapitalizma koji je izrodio ovakve podatke, jer oni se ne zasnivaju, kao što smo videli, na tržišnom privređivanju, već isključivo na privilegijama. Ovde je važno napomenuti da su i zemlje dužnici u celom svetu dužne između 50 i 60 hiljada milijardi dolara, što predstavlja skoro četvrtinu ukupnog bogatstva. Pitamo se, odakle te pare i ko ima te pare, kada je godišnji prinos jedva oko tri posto, a došlo se do tog novca.
Svetska banka i MMF nikako ne objavljuju ko su poverioci, tako da dolazimo do zaključka da su poverioci elita koja praktično drži ceo svet u ropstvu. Znači, mi ne živimo u kapitalizmu, već živimo u savremenom robovlasničkom društvu na čijem čelu je elita koja ima milijardu ljudi koji su njena vojska, koja živi, da kažemo, solidnim životom, uglavnom u razvijenim zemljama, ali su u stalnom strahu od gubitka posla, stalno uzimaju kredite za stanove, kola i tako dalje, dok dve milijarde stanovnika živi na ivici siromaštva, a četiri milijarde živi u samom siromaštvu.
Ovo je dato iz tih razloga, da bi se videlo šta je zapadna ekonomija, šta je EU i šta je Amerika, tako da se ovoj ekonomiji suprotstavljaju zemlje BRIKS-a, koje su imale rast između 40 i 60 posto. Naime, Rusija je imala 62 posto, Kina 67, a Brazil i Indija po 40 posto.
Znači, možemo reći da naš put ne treba da bude Evropska unija, jer je to praktično robovlasničko društvo.
Takođe bih ovde naglasio, da je jedan profesor iz Engleske, grčkog porekla, čijem sam predavanju imao priliku da prisustvujem, rekao da je kapitalizam pokazao sve svoje negativnosti posle pada Berlinskog zida, o čemu svedoči i broj milijardera. Naime, 1987. na svetu je bilo 140 milijardera, a 2013. imamo 1400 milijardera. Znači, rast svetskih prihoda, koji se kreće negde oko tri posto je za običan svet, a za milijardere i milionere je preko 100, ako ne i 200 posto.
To je što se tiče privrede u svetu i njene raspodele, a što se tiče Srbije, podaci su sledeći.
Naime, BDP za 2012. godinu iznosio je 38 milijardi dolara i on je za pet posto manji nego 2009, kada je iznosio 40 milijardi dolara.
Godine 2013. imamo rast BDP-a od dva posto, ali i isti toliki pad 2014.
Za 2015. kažu da smo ostvarili rast od jedan posto, a za 2016. se predviđa rast od dva ili nešto preko dva posto.
To znači da posle sedam godina, od 2009. do 2016. godine, nismo dostigli rast iz 2009. i da je on manji za jednu milijardu evra nego što je bio 2009. Ako bismo posmatrali period 2012-2016, došli bismo do zaključka da je to povećanje od svega tri posto kumulativno i da je ono upola manje nego što raste svetski prosek, a on iznosi preko osam i po posto.
Osim toga, ovde je bitno istaći u kakvoj se situaciji Srbija nalazi i koliki ima bruto društveni proizvod po glavi stanovnika. Taj BDP po glavi stanovnika iznosi jedva 5.269 dolara i on je na nivou od 57 posto od svetskog proseka. To je bilo 2012. godine. S obzirom na ovaj rast i u privredi sveta i u privredi Srbije, sada se taj procenat snizio i sigurno je negde na oko 54 posto.
Što se tiče životnog standarda, naveo bih sledeće podatke. Naime, poznato je da 700.000 ljudi u Srbiji ima prosečnu platu oko 30.000 dinara, da milion penzionera živi sa penzijom manjom od 25.000 dinara, a 700.000 ljudi je nezaposleno. To znači da 2.400.000 ljudi sa članovima svoje porodice, što dostiže negde oko 4.000.000, praktično živi na ivici siromaštva ili u siromaštvu.
Mi, nažalost, imamo neka uveravanja i priče kako se krećemo napred. Tako je skoro bila jedna izjava, koju nijedan ekonomista nisam čuo da je prokomentarisao, a to je da ćemo za godinu, dve imati prosečnu platu od 500 evra. Trenutno imamo prosečnu platu 360, 370 evra, tako da bi taj rast bio negde blizu 40 posto. Za tih 40 posto rasta prosečne plate potreban je, složićete se, i rast BDP-a od 40 posto, a mi predviđamo jedva dva do tri posto. Prema tome, to je totalna nelogičnost.
Osim toga, navodi se i podatak da je nezaposlenost 19 posto, što znači da je ostvareno smanjenje od preko 20 posto, a to znači da je zaposleno preko 140.000 radnika, što znači da bi za njihove plate trebalo izdvojiti preko milijardu evra, odnosno BDP bi trebalo da bude veći za oko tri do četiri milijarde evra, a znamo da je BDP veći za svega 300 do 400 miliona evra, tako da i ovaj podatak govori sam o sebi da je neistinit.
Inače, naglasio bih i to da Srbija nije u bezizlaznoj situaciji, ona ima svoje resurse, ima vodu, ima obradivo zemljište, ima šume koje su šeste po zdravstvenom značenju u Evropi, ima rude i tako dalje. A naročito bih naglasio da Srbija raspolaže sa pet miliona hektara praktično obradive površine, od toga su tri miliona obradive, a dva miliona su livade i pašnjaci, čija cena za par godina može da dostigne praktično visinu 250 do 500 milijardi evra, a mi je sada procenjujemo na svega 15 do 25 milijardi evra, po sadašnjim cenama. Kada ovo kažem, mislim na cenu obradivog zemljišta u Italiji: cena jednog hektra je 50.000 evra, a u Holandiji cena jednog hektara iznosi 80.000 evra, a njihova je zemlja, složićete se, lošija od naše.
Prema tome, postoje uslovi za boljitak i da se krene napred, što ćemo mi i pokušati. Ovde bih dao jedan kratak nacrt investicionog projekta, da ga tako nazovem, koji ne mora da bude prihvaćen, ali mogu da budu samo neki osnovni pravci prihvaćeni, a to je pre svega ulaganje u poljoprivredu, i to u navodnjavanje, stočarstvo, voćarstvo i povrtarstvo. Tu su potrebne dve do tri milijarde evra, a investicija bi se vratila praktično za dve do tri godine. Takođe, potrebno je investirati i u turizam, jer videli smo ranije da imamo preko 200 izvora termalnih voda, stotinak banja, šuma i tako dalje, tako da je moguće i tu napraviti dobar posao. Mađarska prihoduje skoro šest milijardi evra od banjskog turizma, mi prihodujemo jedva 300 miliona evra. Treći deo bi bio investicija u industriju, a posebno bi bio važan deo u prerađivačkoj prehrambenoj industriji koja bi obrađivala i prerađivala onaj višak poljoprivrednih proizvoda koji bi stvorili. To bi mogli da izvozimo u Rusiju, koja za tim prosto vapi. Ovde bih napomenuo da postoje i izvori finansiranja, znači odakle bismo mi to finansirali. Što je najvažnije, mislim da bismo mogli da se složimo da bi skoro 80 posto bili sopstveni izvori finansiranja i to na sledeći način.
Prvo, što bi se formirala jedinstvena državna centralna investiciona banka, koja bi prikupila štednju građana, kako od ovih domaćih, tj. stranih banaka, tako i od onih para koje se nalaze u slamarici. To bi bio jedan izvor finansiranja gde bi moglo da se prikupi tri do četiri milijarde evra.
Drugi deo bi bio deo deviznih rezervi koji iznosi 10 do 12 milijardi evra. Te pare čuče u stranim bankama po kamatnoj stopi od 0,1 posto i praktično se ne koriste, a makar bi moglo dve do tri milijarde evra da se iskoristi za investicije, a da se to ne oseti po likvidnost zemlje.
Treći izvor finansiranja bi bila primarna emisija, jer nju takođe radi i Evropska unija. Godišnje štampa skoro hiljadu milijardi evra, ali joj te pare služe za trgovanje papirima, a mi bismo mogli to da upotrebimo investicije.
I četvrti izvor finansiranja bi mogli da budu krediti od zemalja BRIKS-a koje daju povoljnije kredite, pre svega od Rusije i Kine, u visini od dve do četiri milijarde evra, tako da bismo složili tu cifru da ona iznosi između osam i dvanaest milijardi evra, što bi donelo kumulativno 30 do 40 posto rasta društvenog proizvoda za četiri do pet godina.
Naravno, ovde je potrebno postići pre svega saglasnost u izvorima finansiranja, a što se tiče samih investicija moguće su promene. Moguće su promene i u drugim granama. Eto, toliko bih ja imao i zahvaljujem.
Miodrag Skulić: Gospodin Mandić je objavio tri puta, ovo je treće izdanje, knjigu koja se zove „Svetska pljačka se nastavlja“ i novinari mogu da je uzmu.
Međutim, iritiralo me je, a vi ste primetili da je Predrag Mandić govorio o rastu bruto društvenog proizvoda u svetu, dok je on u Evropi samo dva odsto. Naš profesor Jovanović, koji radi na univerzitetu u Ženevi, u Srpskoj akademiji nauka pre dva meseca izneo je sledeći podatak – Evropa je imala pad bruto društvenog proizvoda i pre dve, tri godine izvršili su izmenu metodologije, ne uključuje se u rast društvenog proizvoda ono što ceo svet uključuje, nego se uključuju i tri nova prihoda: prihod od prostitucije, prihod od prodaje droge i prihod od kockanja. Po tom osnovu, oni su dobili rast od dva odsto. Tačnije oni imaju pad od dva odsto, a po tom osnovu su uvećali prihod do četiri odsto.
Znači, Evropa je u vrlo, vrlo velikim teškoćama.
Prof. dr Vojislav Šešelj: Izvolite, imate li vi neko pitanje?
Novinar Dejan Mirković, Beta: S obzirom da je sutra konstitutivna sednica Skupštine Srbije, koga će radikali predložiti za potpredsednika? Pripada vam po zakonu. Ko će biti šef poslaničke grupe i koje ćete odbore tražiti u parlamentu?
Prof. dr Vojislav Šešelj: Centralna otadžbinska uprava je donela odluku da naš kandidat za potpredsednika Narodne skupštine Srbije bude gospođa Vjerica Radeta, inače predsednik Izvršnog odbora Srpske radikalne stranke. Ja sam imenovan za šefa poslaničke grupe. Moj zamenik će biti Nemanja Šarović, a sekretar Nataša Jovanović.
Mi imamo nameru da učestvujemo u radu svih skupštinskih odbora, a obično se na tim preliminarnim sastancima predstavnika poslaničkih grupa utvrđuju kandidati za predsednike pojedinih odbora. Tu, naravno, treba da se iznalaze i neki kompromisi, tako da vam unapred ne bih mogao reći.
Novinar Filip Čukanović, B92: Mnogi očekuju da će radikali u novom sazivu srpskog parlamenta, kako se mnogi izražavaju, praviti cirkus. Od vas se nekako očekuje da opstruirate rad parlamenta, da ne glasate za evropske zakone. Evo i Maja Gojković, stara-nova predsednica Skupštine je rekla da očekuje da svi nekako budu saglasni kada je u pitanju donošenje tog seta evropskih zakona neophodnih za dalje otvaranje poglavlja.
Prof. dr Vojislav Šešelj: Ja ne znam šta je izjavila Maja Gojković, niti me to interesuje. U njenu kompetentnost sumnjam i ne verujem da je mogla da kaže nešto ozbiljno po tom pitanju, niti ona zna šta su to evropski zakoni. U Narodnoj skupštini u ovom mandatu svi će biti cirkus osim srpskih radikala. Vi ćete videti da će 22 srpska radikala dominirati Narodnom skupštinom u raspravi po svim pitanjima.
Dokazaćemo vam na delu da smo mi jedno, a svi ostali drugo, mi i oni, po kompetentnosti, po ozbiljnosti, po pripremljenosti, po sposobnosti da preduzmemo odgovarajuće mere za izlazak Srbije iz ekonomske krize i socijalne bede kad nam narod ukaže poverenje.
Nažalost, na ovim izborima nismo dobili dovoljno glasova da bismo predstavljali vodeću snagu u akciji izlaska zemlje iz krize, da bismo formirali izvršnu vlast. Ali pošto očekujemo da ovi koji će formirati izvršnu vlast neće imati nikakve ozbiljne rezultate, nadamo se narednim prevremenim izborima i nadamo se promeni volje biračkog tela.
Što se tiče zakona koje razni nekompetentni ljudi nazivaju evropskim, mi ćemo od zakona do zakona određivati naše stanovište. Dakle, nemamo mi nameru da se suprotstavljamo donošenju zakona koji pomeraju stvari napred u Srbiji, koji poboljšavaju organizovanje srpskog društva, koji pomažu rešavanju mnogih problema, ali naravno, žestoko ćemo se suprotstaviti zakonima koji su protiv interesa srpskog naroda, koji bi nam doveli u pitanje Kosovo i Metohiju kao integralni deo Srbije, koji bi nas pravili priveskom Evropske unije, koji bi nas terali na konfrontaciju sa našim tradicionalnim prijateljima i tako dalje. Imate li još pitanja? Izvolite.
Novinar Dejan Erić, BN: Pre neki dan, gospodine Šešelj, ovde su bili gospoda Ivanić i Dodik. Da li mislite da je Republika Srpska ugrožena na način na koji su to oni preneli, pre svega gospodinu Nikoliću i gospodinu Vučiću? Da li mislite da su nacionalni interesi srpskog naroda ugroženi, da se vodi kampanja protiv Republike Srpske, da je ta retorika koja dolazi iz Federacije, ali i od verskih poglavara, pre svega muslimana i katolika, negativna po srpski narod?
Prof. dr Vojislav Šešelj: Pa, ja ne znam šta su oni govorili Tomislavu Nikoliću i Aleksandru Vučiću, ali mi srpski radikali odavno upozoravamo javnost da su zapadne sile odlučile da unište Republiku Srpsku, da je obezglave, da je svedu na puku formalnost i da je utope u unitarnoj Bosni i Hercegovini. Ta akcija dolazi do punog izražaja, u punom je jeku, a nažalost, zapadne obaveštajne službe su među nekim srpskim političarima i čelnicima političkih partija našle svoje poslušnike, našle svoje ljude koji će izvršavati tuđe interese i potrebe za račun sopstvenog naroda.
Mi smatramo da Republika Srpska mora da ostane čvrsta i jedinstvena i da se ne sme dovoditi u pitanje Dejtonski sporazum. Sve ono što je nasiljem, protivpravnim sredstvima i pritiscima iznuđeno od Republike Srpske kao odricanje od njenih dejtonskih nadležnosti, mora da se vrati u nadležnost Republike Srpske, a to su pre svega sudski sistem, vojska, policija i ostale nadležnosti. Vi znate, u Bosni i Hercegovini uspostavljen je Sud Bosne i Hercegovine protivno Ustavu, i Ustavu Bosne i Hercegovine, i Ustavu Republike Srpske, čak i Ustavu Federacije muslimansko-hrvatske.
Zatim, po Dejtonskom sporazumu oba entiteta moraju da imaju svoju vojsku. Golim nasiljem visoki međunarodni predstavnici su naterali tada aktuelnu garnituru vlasti u Republici Srpskoj da se odrekne nadležnosti u odnosu na vojsku. Oni jednostavno uplaše čelnike državnih organa, nosioce političkih funkcija – ili ćeš pristati, ili će ti haška optužnica biti podignuta. I tako su mnogi pristajali. Tako su mnogi popuštali. E, sad je vreme da se to vrati na svoje mesto i zato smatramo da je veoma važno da Republika Srpska još čvršći oslonac traži u Rusiji, jer jedino na taj način može da se suprotstavi mešetarenju zapadnih sila i njihovim antisrpskim namerama.
Dejan Mirković: Da li ste, možda, dobili poziv za konsultacije u vladi od premijera, tehničkog premijera i ako dobijete, da li ćete se odazvati?
Prof. dr Vojislav Šešelj: Mi još nismo dobili nikakav poziv. Ako stigne taj poziv, zasedaće Predsednički kolegijum Srpske radikalne stranke i odlučiti prvo da li ćemo učestvovati. Ako odluči da ćemo učestvovati, onda će odrediti ko će u tim konsultacijama predstavljati Srpsku radikalnu stranku.
Imate li još pitanja? Hvala vam što ste se odazvali.
0 KOMENTARA
TVOJ KOMENTAR