Nemanja Šarović: Dame i gospodo novinari, Srpska radikalna stranka najoštrije osuđuje državni vrh Republike Srbije zbog, kako kažu, tople dobrodošlice i crvenog tepiha sa kojim su dočekali osvedočenog srpskog neprijatelja Džozefa Bajdena.
Mi smo održali protest pre dva dana i podsetili čitavu javnost u Srbiji na samo neke od brojnih izrazito otvoreno, ogoljeno, antisrpskih, anticivilizacijih, mogu slobodno reći, fašističkih izjava Džozefa Bajdena koje su bile usmerene protiv srpskog naroda.
Džozef Bajden je jedan od glavnih promotera nezavisnosti Kosova i Metohije, odnosno jedan od glavnih promotera kršenja suvereniteta i ustavnog uređenja Republike Srbije. On je dokazani srpski neprijatelj. Malo je takvih neprijatelja srpskog naroda i Republike Srbije kao što je Džozef Bajden. Uprkos tome, državni režim ga je dočekao uz najviše počasti i pokušao da ubedi sve građane Srbije kako je on, bože moj, naš veliki prijatelj, iako je i činjenica da je u Srbiji proveo nekoliko sati, odnosno u Beogradu, a potom otputovao u dvodnevnu posetu ne južnoj srpskoj pokrajini, nego „nezavisnom Kosovu“, takođe diplomatski šamar za Srbiju. Tim činom državno rukovodstvo Republike Srbije, Aleksandar Vučić i Tomislav Nikolić, lupilo je šamar svim građanima Srbije i još jednom, slobodno to mogu reći, ubilo sve one koji su stradali tokom zločinačke NATO agresije.
Mi smo potpuno sigurni da naš stav o dolasku Džozefa Bajdena u Srbiju deli 99 posto građana Srbije. To što se desilo velika je sramota, ali je tu sramotu donekle ublažila Srpska radikalna stranka, koja je kao jedina politička snaga na našoj političkoj sceni smogla i hrabrosti i snage da organizuje protest i da pozove građane Srbije, kao i da pozove srpsku dijasporu u Americi da glasa za Donalda Trampa, jer goreg rešenja od kontinuiteta dolaska na mesto predsednika Amerike Hilari Klinton i Džozefa Bajdena, jednostavno nema.
O protestu Srpske radikalne stranke, kao što ste videli, mnogo ozbiljnije i opširnije izvestili su svetski mediji (Rojters, Vašington post i mnogi drugi), nego što je to učinio bilo koji medij u Srbiji.
Radio-televizija Srbije je tom protestu posvetila možda desetak sekundi, izvestili su kratko, ali bedno, da se ne vidi suština, da se ne vide ljudi, da se ne čuju poruke. Tako RTS nastavlja da ignoriše stvarnost u Srbiji. Njima je dugo godina kao opravdanje služilo to da Srpska radikalna stranka nije parlamentarna, pa, bože moj, ne moraju da prenose to što mi radimo, iako prenose ono što rade mnoge druge političke stranke koje nisu parlamentarne.
Ja ću podsetiti da Srpska radikalna stranka danas ima 22 mandata u Narodnoj skupštini Republike Srbije, što nas čini drugom po snazi političkom strankom na političkom nebu Srbije. Socijalistička partija Srbije, kada se oduzmu koalicioni partneri, ima 20 mandata. Međutim, Radio-televizija Srbije i dalje ne izveštava o našim aktivnosti ili kada i izveštava, izveštava kratko i nakaradno. Slično je i sa svim drugim medijima.
Druga tema o kojoj sam želeo da govorim je činjenica da, evo, već koliko meseci posle izbora, mi i dalje nemamo skupštinskih zasedanja. Podsetiću vas na to, da je razlog za raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora bio da se, tobože, ubrzaju reforme, da Srbija ne kasni, da zakoni brže dolaze, da skupština više radi i da građani Srbije žive bolje. Peto vanredno zasedanje započelo je 17. februara 2016. godine, davnog i dalekog 17. februara, pre šest meseci, čak i nešto duže od šest meseci. Čekali smo na formiranje Vlade duže od tri meseca, iako je najavljeno da će biti najkraći rok za formiranje Vlade u istoriji Srbije.
Konačno je formirana Vlada, ali nema nijednog zakonskog predloga u skupštinskoj proceduri. Kako je najavljeno, verovatno ga neće ni biti do druge polovine septembra. Ako se može i prihvatiti za nove ministre opravdanje da im treba vremena da pripreme zakonske predloge, ili da se makar upoznaju sa onim što su njihovi prethodnici radili, jer programska osnovna načela Vlade se nisu menjala, pa ne može ni u zakonskim predlozima biti velikih promena, ali dve trećine ministara su stari i predsednik Vlade je stari. Prema tome, gde su ti projekti na kojima oni, ne samo u prethodnih šest meseci, nego i prethodnih nekoliko godina neumorno rade?
Vlada Srpske napredne stranke i Socijalističke partije Srbije u različitim oblicima, u različitim agregatnim stanjima traje od 2012. godine. Kako će se u nekom trenutku promešati karte, ko će biti na kojoj ministarskoj funkciji manje je bitno, ali mi danas vidimo da oni, zapravo, prethodnih meseci ništa nisu radili, da nemaju ideju kako će voditi Srbiju, da nemaju nijedan spreman zakonski projekat i potpuno sam siguran da će prva naredna sednica, kada god da bude zakazana, ponovo biti zakazana od danas do sutra, u roku od 24 sata i manje, da će se opet vršiti strahovit pritisak, pre svega, na poslanike Srpske radikalne stranke, da ne koriste vreme, da ne koče reforme i to sve vam pokazuje antidemokratski duh režima u Srbiji.
Mi, kao opozicija, smo spremni da radimo. Stalno se priča kako su poslanici neradnici. Ne, neradnici su oni koji sede u Vladi Republike Srbije. Zaista je dosta degradiranja Narodne skupštine Republike Srbije. Mi smo tu, spremni smo da radimo, ali Vlada Republike Srbije nije sposobna da ponudi nijedan zakonski predlog Narodnoj skupštini Republike Srbije.
Izvolite, ukoliko imate nekih pitanja. Izvolite.
Novinarka Prve srpske televizije Ljiljana Stanković: Neminovno je da će Ustav morati da se promeni zbog evropskih integracija, pa da li ćete vi da podržite te izmene i da li očekujete da će one biti kozmetičke ili suštinske u smislu preambule?
Nemanja Šarović: Mi ćemo učiniti sve što je u našoj moći da se Ustav Republike Srbije ne promeni.
Vi ste započeli pitanje jednom netačnom konstatacijom, pa vi kažete da je neminovno. Pošto znate da je neminovno, zbog čega je to neminovno?
Ljiljana Stanković: Pa zbog toga što je to u okviru Poglavlja 23.
Nemanja Šarović: To, kao prvo, što je bilo šta u Poglavlju 23, ili u bilo kom drugom poglavlju, ne znači da je to neminovno. Ako se nama postavi neki uslov, ne znači da je neminovno da ga prihvatimo, ali vaša svest pokazuje slugeranjski duh i ovoga režima, i svih režima od 2000. godine do danas. Mi smo potpuno sigurni, kao što smo to govorili i prethodnih godina, da ukoliko bude menjan Ustav Republike Srbije, on neće biti menjan zbog broja poslanika, zbog lokalnih samouprava ili zbog bilo kojih drugih manje bitnih stvari, biće menjan, pre svega, zbog toga da bi bila izmenjena preambula i da bi, praktično, Republika Srbija tiho ili nečujno priznala nezavisnost Kosova i Metohije.
Srpska radikalna stranka je čvrsto na svom stavu da treba istoga trenutka odustati od evroatlantskih integracija. To je još jedan, po nama, dodatni razlog zbog koga to treba učiniti, jer koliko god je Srbija ispunjavala uslove prethodnih 16 godina, odnos Evrope, Amerike i NATO pakta prema Srbiji, kao državi i prema srpskom narodu, se nije promenio.
Ako se sećate, do 2000. godine, oni koji su kasnije činili DOS-ov režim, su nas ubeđivali da je to demokratsko pitanje i da se ne radi o odnosu Evropske unije ili Sjedinjenih Američkih Država prema srpskom narodu, nego prema, tobože, nedemokratskom Miloševićevom režimu. Šesnaest godina su na vlasti u Srbiji proevropski režimi. Svaki od njih je bio slugeranjski. Svaki od njih je prihvatao ono što prethodni nije i mi smo i danas svedoci da koliko god uslova da prihvatimo, koliko god da se ponizimo, koliko god da se odreknemo nacionalnih interesa srpskog naroda, odnos Sjedinjenih Američkih Država i Evropske unije i naših tradicionalnih neprijatelja prema srpskom narodu se neće promeniti.
Izvolite, ima li još pitanja? Ukoliko nema, hvala vam što ste došli.
0 KOMENTARA
TVOJ KOMENTAR