Vjerica Radeta: Dame i gospodo, danas želimo da prokomentarišemo dve, rekla bih, najaktuelnije vesti.
Prva se odnosi na susret predsednika Sjedinjenih Američkih Država Džoa Bajdena i predsednika Ruske Federacije Vladimira Putina. Mi, srpski radikali, mislimo da je dobro što je došlo do tog susreta. Takođe smo uvereni da je dobro što je postignut dogovor da se ambasadori vrate na svoja mesta u Moskvu i Vašington, s obzirom da su pre nekoliko meseci ambasadori bili povučeni – ruski iz Vašingtona, američki iz Moskve. Dobro je da je ovaj susret rezultirao tim dogovorom. Ali je, naravno, očigledno da se konfrontacija dve supersile i dalje nastavlja i mi mislimo da je dobro da to ostane i nadamo se da će se to zadržati samo na političkim konfrontacijama. Više od toga svakako bi bilo veoma opasno ali, ponavljam, verujemo, nadamo se da će prevladati razum i da će to ostati na političkim konfrontacijama, a onda svakako da će verovatno doći i do prevazilaženja još nekih postojećih problema.
Druga tema je susret predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića sa takozvanim premijerom samoproglašene lažne države Kosovo Aljbinom Kurtijem, koji se desio u Briselu. Bilo je mnogo komentara tog susreta i očiglednog izigravanja od strane Kurtija i Brisela i tih nagoveštenih razgovora, ali mi u Srpskoj radikalnoj stranci smatramo da je dobro što je predsednik republike i ovaj put bio izričit i što je čvrsto naglasio da mu ne pada na pamet da potpiše priznanje te samoproglašene lažne države Kosovo. To je ono čega svakako treba da se drže svi političari u Srbiji, pogotovo političari vlasti.
Aleksandar Vučić je više puta ponovio da sigurno neće potpisati priznanje Kosova i mi u Srpskoj radikalnoj stranci ga podržavamo u tome. Dobro je da to što više i što češće ponavlja. Naravno, posebno je dobro što je to ponovio i precizno i izričito rekao i u Briselu.
Mi i dalje mislimo da treba insistirati na formiranju Zajednice srpskih opština. Privremene prištinske vlasti su to prihvatile još prvim Briselskim sporazumom koji je potpisan 2013. godine. Država Srbija je ispunila sve što je bilo predviđeno tim Briselskim sporazumom. Mnogo toga nije bilo u korist ni Srbije, ni srpskog naroda, ali postojanje te Zajednice srpskih opština, kako je predviđeno, svakako bi doprinelo poboljšanju kvaliteta života Srba na kosovu i Metohiji, a i što jačem i što čvršćem uticaju države Srbije na Kosovu i Metohiji, korak po korak. Zato mislimo da svi naši zvaničnici, gde god se nađu u bilateralnim ili nekim drugim širim razgovorima, sa bilo kim iz inostranstva, moraju insistirati na tome. To je nešto što mora da se ispuni, da bi se moglo dalje razgovarati o problemima na Kosovu i Metohiji.
Mi smo imali samo toliko, a vi, ako imate pitanja, izvolite.
Novinar „Srbin info” Gradimir Potić: Kako Srpska radikalna stranka to vidi, da li je sa Bajdenovom vladom položaj Kurtija i Albanaca sada jači nego što je bio pod Trampom ili se tu ništa značajno nije izmenilo?
Vjerica Radeta: Politika Sjedinjenih Američkih Država se nije menjala kad je u pitanju status Kosova i Metohije i oni su ti koji nikada nisu promenili stav o toj nezavisnoj samoproklamovanoj državi, ali svakako da Kurti vidi možda i neku svoju snagu u Bajdenovoj administraciji. Oni su čak nedavno rekli da će tražiti i da očekuju još više i konkretnije učešće Sjedinjenih Država, odnosno njihovih predstavnika u pregovorima o pitanju problema na Kosovu i Metohiji. Mi smo tada rekli da ako oni uključe Sjedinjene Države, Srbija mora insistirati na tome da i mi uključimo Rusku Federaciju, odnosno da tražimo da se Ruska Federacija uključi u te pregovore, jer to jeste naša sila zaštitnica i to jeste država koja ima veliku moć, pre svega zbog činjenice da ima pravo veta u Savetu bezbednosti.
Ono što je još važnije, jeste da je Vladimir Vladimirović Putin pokazao u svom dosadašnjem radu da se najiskrenije bori za očuvanje teritorijalnog integriteta i suvereniteta države Srbije i da ne propušta priliku da pomene Rezoluciju 1244 koja je osnov, zapravo, opstanka Kosova i Metohije u sastavu Republike Srbije.
Gradimir Potić: Da li očekujete da se situacija na Balkanu malo relaksira sada približavanjem odnosa između Rusije i Sjedinjenih Država?
Vjerica Radeta: Zasad tu nije došlo do nekog posebno kakvog približavanja. Videli smo iz tih odvojenih izjava i gospodina Vladimira Vladimirovića i Džoa Bajdena da se zapravo postigao jedino dogovor o vraćanju ambasadora. Tako da to neće svakako imati nekog posebnog uticaja na ovaj deo Evrope koji se nekada zove i Balkan. Mi smo jednostavno deo Evrope, ali ne Evropske unije i nikada ne treba ni da budemo deo Evropske unije, bar što se Srbije tiče. Očigledno je da su napadi na Srbiju sve češći i sve učestaliji, između ostalog i od tih naših susednih država. Toga će biti sigurno sve više, jer razlozi tih pritisaka i napada, naravno, jesu instrumentalizovani iz Sjedinjenih Država i iz tih velikih zapadnih sila, iz mnogih članica Evropske unije, pre svega zbog toga da bi se izvršio pritisak na Aleksandra Vučića da prizna lažno Kosovo i da se Republika Srpska utopi u Bosnu i Hercegovinu. Srbija to nikada ne sme dozvoliti, ni jedno, ni drugo. To su problemi koji tinjaju i koji se malo-malo od naših komšija pojave i u javnosti. Ponavljamo, dokle god Aleksandar Vučić čvrsto drži stav da neće potpisati lažnu državu Kosovo i da će učiniti sve za što bližu integraciju i komunikaciju sa Republikom Srpskom, u tom delu će imati našu podršku, jer je to opšti interes, odnosno srpski nacionalni interes.
Gradimir Potić: U ponedeljak je, čini mi se, novi sastanak vanparlamentarne opozicije koja ne ide preko Evropske unije, kojoj i vi pripadate. Da li ćete tražiti od predsednika, ako bude došao na to, da vam obrazloži svoj stav u Briselu, odnosno kako je to sve teklo? On je rekao da će reći u skupštini.
Vjerica Radeta: Predsednik republike je juče najavio da će pre sednice narodne skupštine, gde će izneti sve stavove i sve ono što se dosada dešavalo u pregovorima u Briselu, razgovarati sa predstavnicima političkih stranaka koje ne žele mešanje Evropske unije u rešavanje tog pitanja. Mi zvanično nismo dobili poziv. Ako dobijemo i kada budemo videli šta taj poziv sadrži, onda ćemo i da se izjašnjavamo. Ovo što se do sada vode razgovori u narodnoj skupštini, to nema veze s tim, to su razgovori vezani za izbore na kojima mi aktivno učestvujemo. Zamenik predsednika Aleksandar Šešelj i predsednik Izvršnog odbora Đurađ Jakšić su naši predstavnici tamo i mi insistiramo, pre svega, na tome da se razdvoje parlamentarni izbori od predsedničkih i beogradskih izbora. Imamo ozbiljne razloge zašto na tome insistiramo.
Prvo, beogradski i predsednički izbori moraju da se održe, i to su redovni izbori, do aprila sledeće godine.
Parlamentarni izbori su vanredni. Vučić je, pre nego što je formirana ova aktuelna vlada, nedelju dana pre, rekao da će to biti vlada ograničenog mandata, da će izbori biti prevremeni, vanredni i potpuno je nebitno što se toga tiče kada će biti. Ali, moraju biti ranije. Mi mislimo da bi bilo najbolje da budu do kraja ove godine, da to bude 19. decembra, da bi se do kraja godine završile sve započete izborne radnje, rokovi žalbi i tako dalje. Ako se desi da ti izbori budu istovremeno sa predsedničkim i beogradskim, onda će parlamentarni izbori biti potpuno u senci predsedničkih izbora, a to ne bi bilo dobro zato što bismo onda opet možda imali situaciju kakvu imamo danas, da imamo, zapravo, jednostranačku skupštinu, da smo se vratili 30 godina unazad, što je veoma loše i za vlast i za opoziciju i za demokratiju i za državu uopšte.
Gradimir Potić: Hvala vam.
Vjerica Radeta: Hvala vama.
Ako nemate više pitanja, hvala što ste došli.
https://www.youtube.com/watch?v=NRQ1lsTeHIE&t=1s
0 KOMENTARA
TVOJ KOMENTAR