Nemanja Šarović: Srpska radikalna stranka najoštrije osuđuje tajno prebacivanje dvojice zatvorenika iz američke baze Gvantanamo u Srbiju, jer su to ljudi koji su bez optužnice, suđenja ili presude za bilo koje krivično delo ili ratni zločin duže od 14 godina proveli u Gvantanamu. Njihovim prebacivanjem u Srbiju Srbija praktično postaje saučesnik i saizvršilac u brutalnom kršenju osnovnih ljudskih prava tih ljudi i ujedno je na najbrutalniji mogući način prekršen Ustav Republike Srbije, kao i odgovarajući zakoni.
Jedino ispravno rešenje za te ljude, kao i za sve druge, koji su bili zatočeni u Gvantanamu bilo bi momentalno puštanje na slobodu i isplata naknade štete za 14 i više godina neosnovanog pritvora i za sve druge muke, koje su oni nesumnjivo pretrpeli dok su bili zatočeni u Gvantanamo Beju.
Srpska javnost je obaveštavana više puta, mi smo to mogli da vidimo iz „Vikiliksa“, koji su sve načini mučenja, neki mnogo gori i od onih srednjevekovnih vidova torture, primenjivani, kako bi ti ljudi, koji su proglašeni teroristima, koji su proglašeni pretnjom po bezbednost Sjedinjenih Američkih Država, bili ispitani, kako bi odali određene informacije. Oni su praktično bili prepušteni na milost i nemilost i bila su im uskraćena apsolutno sva ljudska i građanska prava.
Ja ću podsetiti da su prema Ustavu Republike Srbije strancima zajamčena sva ona prava koja se garantuju i domaćim državljanima, izuzev političkih prava, odnosno prava da učestvuju u političkom životu, da biraju i da budu birani. Režim je ovo uradio tajno i javnost je obaveštena sa druge strane, iz drugih izvora.
Prethodnih dana smo svedoci nemuštih pokušaja režima da to opravdaju, a vidite i sami da se oni u tome apsolutno ne snalaze dobro. Jedni kažu da se radi o humanoj misiji, ali to, jasno je, da nije humana misija, jer se ovde ne radi o lokaciji nekakvih zaštićenih svedoka, koje je pominjao jedan od ministara u Vladi Republike Srbije, već se radi o ljudima koji će i dalje biti lišeni slobode. Dakle, oni se ne puštaju na slobodu i nisu oni izrazili želju da se integrišu u srpsko društvo. Sada se jedan zatvor zamenjuje drugim i sada će novi Gvantanamo za njih biti Srbija. Oni će biti pod konstantnom kontrolom bezbednosnih službi i jasno je da oni potencijalno predstavljaju izuzetno veliku opasnost po građane Srbije.
Kako je moguće da nam predstavnici režima tvrde da oni nisu opasnost za građane Srbije, a jesu opasnost za Sjedinjene Američke Države? Ako nisu opasnost ni za njih, zašto ih onda ne integrišu u američko društvo, koje, priznaćete, svakako ima neuporedivo veće mogućnosti nego što ima mala i siromašna Srbija. Ako nisu opasnost za Srbiju, zašto ih onda ne ugoste Sjedinjene Američke Države, čiji su prinudni gosti bili i prethodnih 14 godina.
Na osnovu njihovih biografija, koje je objavio „Njujork tajms“, mi vidimo da je ovaj Mansur Ahmed bio deo vojske Osame Bin Ladena, da je bio u direktnom kontaktu sa njim i sa svim važnijim zvaničnicima te terorističke organizacije. On je obučen za treniranje terorista, za samoubilačke napade, aktivno se borio u Avganistanu.
Priče o tome kako će oni možda obrijati bradu ili završiti fakultet u najmanju ruku su bizarne, ali ozbiljne nisu i to nije ozbiljan i adekvatan odgovor državnih organa.
Navodi se da on predstavlja veliku opasnost po Sjedinjene Američke države i njene saveznike, ali i po čuvare i osoblje zatvora, s ozbirom na ogroman broj prijava za nasilje, koje su podnete protiv njega. Dodaje se da je veoma inteligentan i da poseduje brojne informacije od vitalnog značaja za borbu protiv terorizma.
Drugi čovek koji je prebačen tajno u Srbiju takođe je bio povezan sa Al Kaidom, prošao je osnovnu obuku u Al Kaidinom kampu sa talibanima, posebnu obuku za trovanjem cijanidom, prošao detaljnu obuku za rukovanje eksplozivom, ali i koristio specijalne tehnike manipulacije tokom ispitivanja pa još uvek nisu poznate brojne stvari oko njegove prošlosti i identiteta, s obzirom na to da je izuzetno vičan u obmani ispitivača.
Može li iko normalan tvrditi da je prijem, transfer, prebacivanje, kako god, ali suštinski zatvaranje ova dva čoveka u Srbiji nešto što neće ostaviti nikakve posledice po nacionalnu bezbednost Republike Srbije i svih njenih građana?
Šta će ovi ljudi raditi, šta je njihov cilj, da li je da se ponovo povežu sa terorističkim grupama, da li je da odavde pobegnu, da li će po njih neko doći, da li će ih tražiti, da li će možda Srbija biti žrtva nekog terorističkog napada, mi to ne znamo.
Te priče kako mi treba da učestvujemo u borbi protiv islamske države i da budemo deo sveta onih koji su formirali islamsku državu, onih koji su džihadiste finansirali i obučavali još tokom rata u Bosni i Hercegovini, e ti sada neka se bore protiv islamske države. To, priznaćete, nije rat u koji Srbija sa bezbroj problema treba da se meša.
Kada treba da se priča o neutralnosti, onda slušamo priče o neutralnosti. Ovo nije bitka koju Srbija treba da vodi.
Priče o izolaciji, ako ih ne primimo, takođe su apsurdne. Koliko imamo informaciju, ukupno 17 zemalja je primilo ljude koji su bili zatočeni u Gvantanamu. Od 193 članice Ujedinjenih nacija, znači da je 176 donelo mnogo pametniju odluku da ih ne primi i pre se može govoriti o izolaciji, ukoliko se priključujemo toj grupi država, a svakako za tako nešto potrebe nema.
Ne može se govoriti ni o azilu, jer je jasno da ovi ljudi nisu u Srbiji svojom voljom i da ne postoje nikakvi zahtevi za azil. Da su podneli zahtev za azil, oni bi ovde bili dobrovoljno i oni ne bi bili pod danonoćnom kontrolom policije i bezbednosnih službi, kao što će biti.
Priče da Srbija učestvuje i u drugim mirovnim misijama širom sveta, pa smo Bože moj, mi poslali ljude u Liban ili negde drugo, ljude sa oružjem, tačno je, ali su to mirovne misije Ujedinjenih nacija. A podsetiću vas da se ovde svakako ne radi o Ujedinjenim nacijama, niti se može transfer ovih ljudi i njihovo dalje prisilno zadržavanja u Srbiji, njihovo dalje utamničenje u Srbiji, opravdati Ustavom Republike Srbije ili bilo kojim drugim bilateralnim sporazumom.
Mi smo potpuno sigurni da se na ovaj način režim pokušao dodvoriti, pre svega, američkoj administraciji i po onome što je rekao američki ambasador Skot, režim iz Beograda se dobrovoljno ponudio da primi neke od tih ljudi koji su tamo zatočeni bili punih 14 godina.
Dakle, Srpska radikalna stranka zahteva od predstavnika režima da odluku koju su doneli suprotnu Ustavu, suprotno zakonu, suprotno svim međunarodnim pravilima, pod hitno povuče. Mi tražimo da Srbija ne bude tamnica za one koji nisu, ne samo pravosnažno osuđeni za bilo koje krivično delo ili ratni zločin, već za one protiv kojih nije vođen bilo kakav postupak. To što su Sjedinjene Američke Države u nekoga uprle prstom i rekle – on je terorista, pa posle 14 godina nije terorista, eto ga vama u Srbiji, to nije nikakav dokaz. Ustav Republike Srbije garantuje prezumpciju nevinosti. I, zaista, ne vidim po kom se osnovu u ovom primeru povlači paralela sa tim što su i brojni Srbi u Haškom tribunalu čekali duži niz godina, najduže od svih tamo je proveo Vojislav Šešelj, duže od 12 godina bez pravosnažne presude, pa Bože moj, mi sad činimo human gest tako što doprinosimo da se zatvori to mučilište, kako kaže Aleksandar Vulin. Ovo nije humani gest. Ti ljudi se ne puštaju na slobodu, već se nastavlja kršenje njihovih osnovnih ljudskih prava i Srpska radikalna stranka se tome oštro suprotstavlja.
Izvolite, ukoliko imate nekih pitanja.
Ukoliko ne, hvala vam što ste došli.
0 KOMENTARA
TVOJ KOMENTAR