Konferencija za novinare, 13. januar 2022. godine

Miljan Damjanović: Poštovani novinari, mi iz Srpske radikalne stranke godinama obaveštavamo i upozoravamo javnost da se u Srbiji ništa ne dešava slučajno, nego, nažalost, uvek s razlogom i da je često taj razlog upliv stranih zapadnih sila u naše institucije i funkcionisanje čitave naše republike i života naših građana.

Poslednjih mesec, mesec i po dana svedoci smo da se desio jedan veliki energetski kolaps, a kako mi smatramo, apsolutno je za taj kolaps odgovorna, isključivo odgovorna ministar Zorana Mihajlović. I ne da ona više ne može ostati na toj državnoj funkciji, već je njenim desetogodišnjim malverzacijama odavno trebalo da se pozabavi tužilaštvo i očekujemo da u najskorije vreme ministarsku fotelju Zorana Mihajlović zameni zatvorskom ćelijom.

Da bismo pričali rečnikom činjenica, krenućemo redom.

U prvom njenom mandatu, 2012. godine, prva njena afera bila je: kada je postala ministar energetike, želela je da raskine ugovor o izgradnji novog bloka elektrane Kostolac TEKO B3, kako bi ubacila svog izvođača, pa kad u tome nije uspela, držala je te ugovore i kredit u svojoj fioci pune dve godine. Taj projekat je posle pokrenut od nule tek 2016. godine, ali u to vreme Zorana Mihajlović je bila ministar građevinarstva i kao tadašnji ministar kočila je izdavanje građevinskih dozvola kroz ponavljanje procedura unedogled kako bi se taj projekat obustavio.

Kada je došla u drugi mandat od 2020. godine, kao ministar energetike krenula je da koči projekat i da traži prostor za svoje firme. To je, pored ostalog, i firma Milenijum, kao i mnoge druge.

Takođe, tokom svog prvog mandata radila je aktivno na stvaranju ambijenta i propisa za zatvaranje rudnika i termoelektrana i potpuno okretanje uvozu struje, a to bi, naravno, po naše građane bio najlošiji i najteži potez.

Prisetimo se da je aktivno radila i na rušenju projekta Južni tok, gasne interkonekcije kojom bi se osiguralo snabdevanje gasom preko Bugarske, a tada je otvoreno lobirala protiv ruskog Gasproma. Usporavala je i projekat proširenja gasnog skladišta Banatski Dvor, takođe u tom periodu.

Prve njene velike zasluge protiv Republike Srbije i njenih građana, kao i interesa Srbije, videle su se kada je pokrenula kontroverzni ugovor o gradnji najvećeg solarnog parka na svetu, kako je najavila. Tada je potpisala ugovor sa firmom Securum Equity Partners o izgradnji solarne elektrane, zbog koga je ova kompanija pred međunarodnim arbitražnim sudom u Londonu, a zatim i pred arbitražnim sudom u Vašingtonu potraživala od Srbije odštetu od 160 miliona evra, i to nakon što Ministarstvo nije dodelilo kompaniji adekvatnu lokaciju.

Što je još tragičnije, kao ministar uvela je subvencije stranim investitorima za vetroparkove kojima se plaćaju ogromne cene struje koje plaća Elektroprivreda Srbije.

Kao ministar građevine pokrenula je svoj lični dogovor, zbog svog ličnog interesa, finansijskog pre svega, a onda i u interesu stranih kompanija i stranih ambasada, kada je (podsetimo se, pokrenuli smo tu aferu) na njeno insistiranje u Skupštini donet leks specijalis kojim je opšti zakon stavljen van snage da bi posao na Moravskom koridoru, koji su 2013. dobili Kinezi za šest stotina miliona evra, bio njima oduzet i dat američkoj kompaniji Behtel za devet stotina miliona evra ili tri stotine miliona više od predviđenog. Time je potvrdila navode nas srpskih radikala da se njeni mentori nalaze u američkoj ambasadi.

Sa Behtelom je nastavila da sarađuje kao ministar građevine. Napravila je i dogovor sa američkim Behtelom za izgradnju vetroparka u Subotici, naravno, opet po grbači građana Srbije, jer subvencije koje je njima dodelila na kraju plaćaju građani kroz cenu struje. Kao ministar građevine usporavala je i blokirala izgradnju novih EPS elektrana, davanjem dozvola za remonte i modernizaciju.

Podsetimo se da je 2015. godine, isto kao ministar, jednim potpisom prenela vlasništvo privatnim licima nad 2213 hektara zlatiborskog i nekadašnjeg državnog zemljišta i time oštetila Srbiju za oko četiri milijarde evra, jer se uglavnom radi o građevinskom zemljištu, a manje o poljoprivrednom zemljištu. Time je Zorana Mihajlović želela, i glavni joj je cilj i zadatak koji je dobila od svojih mentora, da uništi Elektroprivredu Srbije i verovatno da se na kraju završi sa privatizacijom, naravno, nekoj od zapadnih kompanija.

Drugi ministarski mandat u energetici, koji je započela sredinom 2020. godine, započela je nastavkom uništavanja Elektroprivrede Srbije,tako što je sve moguće projekte kojim je EPS trebalo da se stabilizuje, da proizvodi više struje od strane naše kompanije, gledala da sve moguće poslove daje inostranim kompanijama. Kao dokaz za to iznećemo sledeće činjenice:

Prvo što je uradila kada je postala ministar energetike u drugom mandatu, zaustavila je izgradnju zamenskog bloka strateške rezerve Kolubara B, 370 megavata; zaustavila je izgradnju solarnog parka Kostolac, 100 megavata; usporavala je izgradnju vetroparka Kostolac, 96 megavata; usporavala je jedan od najbitnijih projekata, razvoj projekta hidroelektrana Bistrica, reverzibilne hidroelektrane Bistrica, od 650 megavati, čime bi Srbija dobila važan resurs, jer je reč o vrsti elektrana koje proizvode najskuplju energiju na tržištu i ujedno, one mogu biti skladišta energije ili baterija.

Nastavak njenog rasturanja Elektroprivrede Srbije, a dokaz saradnje sa Behtelom i Američkom ambasadom vidi se kroz projekte tako što je gurala Đerdap tri zbog dogovora sa Behtelom, kao i vetropark Maestral ring od 900 megavati. Paralelno dok je gurala te projekte u rukama stranih kompanija, uglavnom američkih i Behtela, od kojih dobija veliku proviziju, blokirala je otvaranje novih kopova u Kolubari i Kostolcu i što je najstrašnije, odavala državne tajne o energetskom sistemu Srbije i kupovini struje tokom ove energetske krize.

Po našim saznanjima, u prethodnom periodu pisala je i zapadnim ambasadama i žalila se na EPS i EMS, odnosno Elektromrežu Srbije.

Dokaz svog štetočinskog delovanja ova karakondžula je pokazala najbolje kroz koruptivna delovanja njenih saradnika Miodraga Poledice i Miroljuba Jeftića, kada, je na samo tri posla na sanaciji infrastrukture, železnica oštećena za preko šezdeset miliona dinara u tom periodu.

Ujedno, političko njeno delovanje pokazalo se kada se, da bi dokazala da je zaštićena kao beli medved i da Srbija, nažalost, nije suverena država i da se neće voditi postupak kako bi trebalo protiv njenih saradnika i protiv nje, čim su uhapšeni, odnosno privedeni njeni prvi saradnici, u javnosti pojavila zajedno sa tadašnjim američkim ambasadorom u Beogradu Entonijem Godfrijem. Njeno političko delovanje protiv srpskih nacionalnih interesa videlo se i kada je, kao potpredsednik vlade, na sastanku sa tadašnjim američkim ambasadorom Skotom, njen gazda Skot izjavio da je Kosovo nezavisna država, a ona mu ni tada, ni posle toga, ništa nije odgovorila.

Zbog svega navedenog, mi srpski radikali smatramo da je njen krajnji cilj potpuno uništenje EPS-a, a finale je privatizacija. To je zadatak koji je Zorana Mihajlović dobila od svojih mentora sa Zapada i ako, nažalost, u tome uspe, Srbija će višestruko plaćati struju i Srbija će ući u ozbiljnu energetsku krizu na duge staze.

Afere Zorane Mihajlović za ovih deset godina su se zaista nagomilale, a mi radikali, kao što znate, imamo uvek dostupnu i kompletnu dokumentaciju o njenom pljačkanju, te pozivamo tužilaštvo da pod hitno reaguje i da u saradnji sa Ministarstvom unutrašnjih poslova što pre liši slobode Zoranu Mihajlović, dok još nije kasno.

Ono što mi srpski radikali možemo da obećamo građanima Srbije je da ćemo, ukoliko dobijemo dovoljno poverenja građana Srbije na predstojećim vanrednim republičkim izborima 3. aprila, odmah preuzeti odgovornost i pohapsićemo sve lopuže koje su u prethodnih deset godina svesno, a u interesu stranih sila, uništavale Srbiju, srpske institucije, energetska postrojenja, kao i sve one koji su se na direktan ili indirektan način ovajdili o budžet Republike Srbije, odnosno time skidali kožu građanima Srbije i zbog toga danas životni standard građana Srbije trpi.

Druga tema koju smo imali za danas jeste, da ponovimo još jednom,da zakazani referendum o promeni ustava nije ništa drugo nego dokaz da je Srbija banana-država, jer ovim diktatom koji stiže iz Evropske unije Srbija pokazuje da nije suverena. Da bismo dokazali da Srbija ipak ima dostojanstva, pozivamo sve građane Srbije da se oglušimo o ovakav diktat stranih sila, da svi građani Srbije izađu na referendum, zaokruže NE i da time stavimo do znanja i Evropskoj uniji, a i sadašnjem režimu, da smo i zakone i ustav sposobni da donosimo sami, a još jednom da podsetim građane Srbije, da oni koji su ih pozvali na bojkot pokazuju time da bi, nedaj bože, ukoliko bi jednog dana došli na vlast, takođe ispunjavali sve uslove koji nam stižu iz Evropske unije i sa Zapada, jer poziv na bojkot jeste dokaz da oni ne žele da se suprotstave onima koji nam diktate isporučuju i da nisu spremni da vode državu i interesu svojih građana i u nacionalnom interesu svih građana Srbije. Očekujem da ovaj referendum neće proći i pozivam još jednom sve građane Srbije da na referendum izađu i zaokruže NE.