Konferencija za novinare, 13. april 2017. godine

Prof. dr Vojislav Šešelj: Dobar dan.

Dame i gospodo, Srpska radikalna stranka je već saopštila da nema ništa protiv javnog ispoljavanja revolta građana Srbije, dela stanovništva, određenih profesija i tako dalje. Za nas je samo važno da na tim protestima nije bilo nasilja. I dalje ne znamo ko su organizatori. Za tako velike proteste mora postojati ozbiljna organizacija. Ona još nije očigledna. Može se pretpostavljati ko stoji iza toga, ali na osnovu pretpostavke ne smeju se, naravno, davati javni sudovi i javne ocene.

Mi smo se već izjasnili kao politička partija da podržavamo, odnosno da su neki zahtevi demonstranata podudarni sa našima, koje smo mi ranije izneli i mi ostajemo pri tome. Međutim, kako se stvari razvijaju lista zahteva se proširuje. Mi sad već imamo i ozbiljnije primedbe na to. Na primer, jedan od zahteva na toj dužoj listi je zahtev da se smeni politička elita sa Vučićem na čelu.

Mi smatramo da zahtevi moraju biti ozbiljni. Do sad su bili ozbiljni i onaj koji postavlja zahteve mora znati o čemu govori. Na čelu koje elite je Vučić? O kojoj eliti je tu reč? Nije valjda Vučićeva vlada elita? Ne pripada valjda jedan Aleksandar Vulin eliti u srpskom društvu ili jedna Zorana Mihajlović!? Elita je nešto drugo, elita su najbolji i najsposobniji ljudi u okviru jedne profesije, na primer. Pa, postoje elitni oficiri, to nisu oficiri sa najvišim činovima ili najvišim zvanjima ili načelnici generalštaba, komandanti armija i tako dalje, nego oni koji su zaista najsposobniji zahvaljujući svom ratnom umeću, svojim ratnim veštinama, savladanom znanju i upućenosti u vojne nauke, u njihove osnovne discipline – kao što su strategija, operatika, taktika i logistika. To je oficirska elita. Postoji advokatska elita, to su najbolji advokati. To nisu najbogatiji advokati, to nisu najglasniji, najbučniji i najbezobrazniji, nego to su zaista najkvalitetniji advokati. U svakoj umetnosti postoji elita. U nauci postoji elita. Svako društvo ima svoju elitu. Elita su najbolji među najboljima i ne mogu se elite smenjivati, mogu se garniture vlasti smenjivati. Da se smeni Vučićeva vlada, za to smo, ali da se ona nazove elitom, e to zaista ne prihvatamo.

Zatim, tu je zahtev koji je proširen, koji se već od ranije slaže sa našim zahtevom, oko fer i slobodnih izbora. Mi od vajkada, od kad postojimo kao politička partija, neprekidno se zalažemo za sređivanje biračkih spiskova. Zalagao se za to nekada i Vučić dok je bio u našoj partiji i njegovi saradnici. Međutim, kako ko dođe na vlast očigledno ga više sređivanje biračkih spiskova ne interesuje, jer je lepše loviti u mutnom nego raspolagati sa čistim biračkim spiskovima.

Što se tiče smene članova Republičke izborne komisije –treba smeniti sve one koji su prihvatili da se pogazi odluka Ustavnog suda i izbori na Kosovu obave bez ikakve stranačke kontrole. Nijedna stranka, koja je istakla kandidata za ove izbore, nije mogla imati kontrolore. Mi smo imali članove stalnog sastava biračkih odbora, na negde oko 50 posto biračkih mesta i oni nisu učestvovali u brojanju glasova na licu mesta, jer takvog brojanja nije ni bilo. Ako se glasovi broje posle 12 sati i ko zna kroz čije ruke prođu, onda to nije regularno. Izbori na Kosovu i Metohiji nisu bili regularni. Ako nije bilo moguće da se broje glasovi odmah nakon glasanja, a zašto ne bi bilo moguće ako je moguće da građani dolaze celi dan i da glasaju?Zašto nije moguće da se onda i prebroje? To niko ne može da me ubedi da je bilo nemoguće. Ako je zaista bilo nemoguće, onda je trebalo organizovati da glasači dolaze na glasanje u Novi Pazar, u Kuršumliju, Vranje, autobusima, vozovima ili na neki drugi način.

Što se tiče REM-a i državne televizije i Televizije Vojvodine rekli smo svoje mišljenje, mi smatramo da to sve treba posmenjivati, da REM treba ukinuti, da se treba vratiti višestranačkom upravnom odboru državne televizije, državnog radija i izdavačke kuće „Politika”, a da treba nadležno ministarstvo da organizuje i višestranački savet koji bi odobravao frekvencije za elektronske medije i kontrolisao ispravno korišćenje tih frekvencija.

Šta je to departizacija? Izraz je sam po sebi glupost. Ne može se moderno demokratsko društvo zamisliti bez političkih partija i očigledno ovde prepoznajemo ton ovog ljotićevca, Boška Obradovića, jer su se ljotićevci kod nas zalagali za departizaciju. Oni su hteli musolinijevski tip državnog uređenja zasnovan na takozvanim korporacijama, pa bez izbora da se konstituiše državna vlast. Svaka korporacija da ima svoje predstavnike. U to su spadale i crkve, i kulturne institucije, i institucije sistema, i prosvetne institucije i tako dalje. E, tako ne može.

Decentralizacija, nije objašnjeno o čemu se ovde radi. Mi smo protiv decentralizacije, ali smo za jačanje ingerencija lokalne samouprave. Decentralizacija obično vodi razbijanju države. Ali, jačanje ingerencija lokalne uprave omogućava neposrednije realizovanje demokratije.

Što se tiče novih prioriteta ekonomske i socijalne politike – tu je potrebna jedna šira društvena rasprava i u medijskoj sferi i u Narodnoj skupštini, ali o tome se ne može raspravljati na ulici.

Izmena zakona o radu i bolji status radnika takođe je podudarno sa političkim zahtevima Srpske radikalne stranke. Mi smo protiv ove obespravljenosti radnika, do koje najviše dolazi u firmama nekih stranih vlasnika, ali i u nakaradno privatizovanim firmama domaćih vlasnika.

Što se tiče zaštite životnog standarda stanovništva – to je jedna opšta postavka koja nije ostvarljiva dok se ne reše osnovni ekonomski problemi, a osnovni ekonomski problemi se ne mogu rešavati na taj način što će režim dovoditi strane firme i davati na svakog zaposlenog radnika po 10.000 evra i paralelno sa tim povećavati državni dug.

Što se tiče obrazovanja – mi smo za načelno besplatno obrazovanje. Osnovno i srednje školstvo apsolutno besplatno, a što se tiče visokoškolskog obrazovanja mi smo za to da se svim mladim ljudima, koji završe srednju školu, omogući da besplatno upišu fakultet po svom izboru, da prva godina bude selektivna, da bude ispunjena teorijskim i najtežim predmetima i onaj ko prvu godinu položi na vreme nastavlja da studira besplatno, onaj ko ne položi sve ispite iz prve godine da nastavak studija plaća. Mi se za ovo zalažemo već nekih dvadeset godina.

Što se tiče zdravstvenog osiguranja– mi smo za to da svi građani, samim tim što su građani naše zemlje, imaju određene elemente zdravstvenog osiguranja besplatne, a neki treba da se plate. Koji se plaćaju, koji su besplatni to treba stručnjaci da sednu, da razmotre i da propišu. Mi smo za to da sve ono što se tiče ozbiljnih zdravstvenih poremećaja, bolesti i tako dalje, mora besplatno da se leči, za ono što predstavlja jednu vrstu luksuza, za estetsku hirurgiju, ukoliko baš nema važnih medicinskih i socijalnih razloga i tako dalje –da se plaća.

Mi smo za to da postoji besplatna stomatološka zaštita stanovništva jer vidimo sve je veći broj ljudi u Srbiji koji ostaje bez te zaštite, a ugrožavanje zuba je ugrožavanje celovitog zdravlja stanovništva.

Dakle, mi smo ovoga puta ovu konferenciju za štampu iskoristili da se izjasnimo o ovim osnovnim zahtevima povodom te društvene elite.Znate, ne možete se zalagati da se smeni elita, pa da vam novu elitu predstavlja Sergej Trifunović ili Branislav Lečić ili jedna Mirjana Karanović. Ne možete se zalagati da se smene ugledni pisci, pa da vam novu elitu predstavljaju neki poput Vladimira Arsenijevića i sličnih hohštaplera koji glume da su književnici. I tako u svim oblastima. Ko je taj ko određuje ko je zaista elita, ko nije? To određuje narod, to određuje istorija, a to, kad je reč o umetnosti, određuje i tržište. Uspešnim književnicima knjige se prodaju, neuspešnim propadaju po magacinima. Dobre pozorišne predstave se gledaju, loše padaju u zaborav. Dobri filmovi se gledaju, loši se ne gledaju. Naš je problem što nam je država vrlo često u protekle dve, tri decenije finansirala otvoreno antisrpske filmove, na primer kao što je film Gorana Markovića „Turneja”, čak socijalistički ministar Nada Popović Perišić je to finansirala, filmove, dakle, koji su bili realizacija političke propagande srpskih neprijatelja, na srpsku štetu. E, za takvu smenu elita mi nismo. Mi nismo da nam Mirjana Karanović ili Goran Marković ili Sergej Trifunović ili Branislav Lečić i slični hohštapleri budu merilo društvenih vrednosti, da nam oni budu merilo kakav intelektualac ili umetnik treba da bude poželjan u Srbiji.

Želim vam svima srećne vaskršnje praznike.

Hristos Voskrese!

Izvolite, ako imate neko pitanje.

Novinar, Lidija Zarić, Srpski telegraf:Ja imam dva pitanja. Prvo pitanje, rekli ste da podržavate zahteve da se smeni Vučić sa vlasti, a oni, demonstranti, insistiraju na ovim protestima da čak, isteraće u tome dok se to ne desi. To znači da vi podržavate njihov zahtev?

Prof. dr Vojislav Šešelj: Ne, ne. Ja to nisam tako rekao.

Novinar, Lidija Zarić, Srpski telegraf:Da se vlast smeni na ulicama ili u institucijama? Samo mi to razgraničite.

Prof. dr Vojislav Šešelj: Ne, ja sam za to da se Vučić smeni na izborima. Kad će biti sledeći izbori, ja to ne znam.

Novinar, Ranka Čičak, Balkan ekspres: Pošteno. To narod hoće.

Prof. dr Vojislav Šešelj: Jeste li vi ovde da mene pitate ili da se slažete sa mnom?

Novinar, Ranka Čičak, Balkan ekspres: Slažem se sa vama, gospodine.

Prof. dr Vojislav Šešelj: To me i brine. Kad god se Ranka Čičak slagala sa mnom, to je mene brinulo.

Novinar, Ranka Čičak, Balkan ekspres: Ranka Čičak se slagala sa tobom kad si bio mlad i lep kad si došao iz Sarajeva. Tog Voju ja volim. Ovaj sad mi je nepoznat.

Novinar, Lidija Zarić, Srpski telegraf: Eto, složila se....

Prof. dr Vojislav Šešelj: Dakle, mi smo protiv toga da se bilo ko smenjuje na ulici. Ako je moguće da se smeni u Narodnoj skupštini, za to smo. Postoje ustavni i zakonski uslovi za smenu svih nosilaca vlasti i javnih ovlaštenja i mi smo dase ta procedura poštuje.

Novinar, Lidija Zarić, Srpski telegraf: Drugo pitanje tiče se već geopolitičkih bura koje se dešavaju ovde na Balkanu. Za naš list je danas Leonid Savin, koji je eminentni stručnjak za geopolitiku, upozorio Srbe da postoji mogućnost da CIA agenti koji se nalaze na teritoriji Balkana izazovu po oprobanom receptu ISIS-ove političke akcije i da onda NATO uskoči kao naš prijatelj, koji će nas spašavati od tog istog NATO-a. S obzirom da je Crna Gora sad već punopravna članica NATO i da se vrše veliki pritisci da Srbija odustane od te vojne neutralnosti, šta biste vi poručili NATO paktu?

Prof. dr Vojislav Šešelj: To je sve moguće. Mi moramo biti spremni da se odupremo bilo kakvoj intervenciji NATO pakta. Da se dese provokacije sa upotrebom izbeglica ili sa upotrebom islamskih ratnika iz Islamske države i tako dalje, sve je to moguće. Ali, mi moramo na to biti spremni. I umesto da Vučić prihvata zahteve Nemačke u pogledu prijema izbeglica, mi moramo da se suprotstavimo daljem prijemu izbeglica, jer njihov dolazak je sve opasniji po Srbiju. Vidite da su učestali incidenti sa izbeglicama. Vidite koliko su građani uznemireni, na primer u Šidu i u drugim mestima u Srbiji. Jednostavno, s tim treba da se prekine. Neka izbeglice primaju one države koje su izazvale rat u Avganistanu, u Iraku, u Siriji.

Novinar,Lidija Zarić, Srpski telegraf: A kako da se odbranimo od NATO pakta?

Prof. dr Vojislav Šešelj: A od NATO pakta se moramo braniti svim sredstvima.

Novinar,Lidija Zarić, Srpski telegraf: Šta to znači?

Prof. dr Vojislav Šešelj: Ne smemo mu dozvoliti bilo kakvo učešće u rešavanju unutrašnjih društvenih sukoba, društvenih problema i bilo čega.

Novinar, Lidija Zarić, Srpski telegraf: Da li imate neku poruku za NATO pakt?

Prof. dr Vojislav Šešelj: Pa, imam poruku da NATO drži ruke što dalje od Srbije.

Novinar, Slađana Matić, Večernje novosti: Jeste li prikupili možda one neke dokaze što ste govorili da je na izborima bilo raznih malverzacija i da skupljate?

Prof. dr Vojislav Šešelj: Evo, prva posledica je ostavka Marka Milenkovića na poslanički mandat. On je napustio Srpsku radikalnu stranku. Ja mislim da sam prvo vašim novinama rekao šta se desilo u Žitorađi, je li?

Novinar, Slađana Matić, Večernje novosti: U „Politici“ ste rekli.

Prof. dr Vojislav Šešelj: A, u „Politici“.

Novinar, Slađana Matić, Večernje novosti: Mi smo to imali u subotu, a Marka Milenkovića smo dobili u petak uveče, pa smo ostavili za drugi dan da ne rušimo strane.

Prof. dr Vojislav Šešelj: Aha. Dobro. Malo ste onda kasnili sa tim.

Novinar, Slađana Matić, Večernje novosti:Da li ima još nekih izdajica osim Marka Milenkovića?

Prof. dr Vojislav Šešelj: Pa, evo utvrđujemo, radimo na tome.

Novinar, Slađana Matić, Večernje novosti: Da li sumnjate još na nekoga?

Prof. dr Vojislav Šešelj: Pa, uvek na nekog sumnjamo. „Sumnjam, dakle postojim“. Ko je to rekao?Da li znate?