Dame i gospodo, ponovo ćemo vam ukazati na dva veoma ozbiljna problema sa kojima se susreće Narodna skupština, a o njima smo govorili i prethodnih godina.
Prvi je problem što evo, sve do sada, nismo dobili završni račun budžeta za 2016. godinu. Vi znate kakva je zakonska procedura. Vlada je morala već negde do juna meseca potpuno da završi taj tekst, koji je morao da prođe odgovarajuće instance i morao je biti dostupan narodnim poslanicima. Uzalud nama govore da je Vlada uspešna, da je malo više ili malo manje uspešna, da ima viškove u budžetu – mi bez završnog računa ništa ne možemo da proverimo. Ne možemo sagledati ni kako su viškovi postignuti, da li tako što neki korisnici budžeta nisu dobili na vreme ili nisu uopšte dobili odgovarajuće iznose, a to kasni čak i po nekoliko godina, ili tako što je Vlada zaista bila štedljiva i nije trošila na razne stvari na koje je prethodnih godina režim trošio ogromne državne pare, zapostavljajući i socijalne potrebe i potrebe državne uprave i potrebe funkcionisanja različitih državnih ustanova koje su od vitalnog interesa za celu naciju.
Drugi problem je taj da mi već više od godinu dana kao Narodna skupština radimo bez poslovnika. Praksa je bila da poslovnik prethodnog skupštinskog saziva bude u upotrebi tokom prvih nekoliko nedelja, dok se poslaničke grupe ne usaglase oko teksta novog poslovnika i taj tekst bude izglasan u Narodnoj skupštini. Šta je poslovnik? Poslovnik je opšti pravni akt podzakonskog karaktera, ali tu negde odmah ispod zakona. Kad se donese zakon o Narodnoj skupštini, onda on može da važi za razne skupštinske sazive, onda on važi sve dok se po utvrđenoj ustavnoj proceduri zakon ne promeni. Međutim, poslovnik se odnosi samo na jedan saziv i svaki saziv mora imati svoj poslovnik. Nama to ne dozvoljavaju. Zašto? Zato što je ovaj poslovnik rađen u vreme dosmanlijske vlasti, veoma je restriktivan za opozicione stranke i naprednjacima je dobrodošlo da koriste takav represivni poslovnik, a da uvek mogu da kažu – nismo ga mi doneli, nego oni pre nas. Problem je zapravo što mi poslovnik koji je pravno validan uopšte nemamo i što ga treba hitno doneti. Izvolite, imate li vi neko pitanje?
Novinar:
Vojislav Šešelj: Videli smo samo Vulinovu reakciju, reakcije Vlade nije bilo, ali zamislite situaciju da srpski ambasador u Vašingtonu javno kritikuje nekog američkog ministra, posle pola sata bi već bio u avionu preko okeana. Mi moramo sačuvati dostojanstvo naše države. Strani ambasadori sve primedbe koje imaju prema našim vlastima treba da podnesu na propisani način, da zatraže prijem u Ministarstvo inostranih poslova, po određenoj proceduri, mogu i posebno u raznim ministarstvima da zatraže prijem i da iznesu ono što ih muči i što im nije po volji i ono što im smeta. A da ambasador nastupi u medijima i kritikuje domaćeg ministra, to je apsolutno nedozvoljivo, to vređa, duboko vređa, ponižava državu u kojoj je taj ambasador akreditovan. E, zbog toga ga treba proglasiti personom non grata.
Novinar:
Vojislav Šešelj: Ako se takva sednica zakaže, mi ćemo prisustvovati i učestvovati u njenom radu, ali vi dobro znate da sve opozicione stranke kad bi se usaglasile i podnele tu inicijativu, ne bi imale dovoljno glasova.
Novinar:
Vojislav Šešelj: Mi bismo o tome raspravljali i kritikovali Maju Gojković.
Novinar:
Vojislav Šešelj: Kako da pomognemo?
Novinar:
Vojislav Šešelj: Pa nema dovoljno glasova, razumete li?
Novinar:
Vojislav Šešelj: Ja kako bih glasao, pa ja uvek volim takve rasprave, rasprave tog karaktera, kad perje leti na sve strane, ali nije moguće, nažalost. A uostalom, sve i kad bi bila podnesena ta inicijativa, vi znate, ove stranke koje su od naprednjaka dobijale potpise za učešće na izborima da su potpuno vezane – tu vam je i Čanak, tu vam je i Čeda Jovanović, to je valjda javna tajna u Srbiji, je li tako? Dakle, što se tiče našeg opozicionog statusa, mi smo protiv režima, ali smo još više protiv toga da ovi dođu na vlast, ovi drugi, prozapadni. Po nama, oni su još gori, a režim hoćemo da kritikujemo, argumentovano, oštro do kraja, bez ikakvog ustezanja i to smo i do sada pokazali. E sad, pošto mi uvek imamo nešto da kažemo, mi ne moramo kamenje da donosimo u Narodnu skupštinu, je l tako? I nikad nismo hladno oružje donosili u Narodnu skupštinu.
Novinar:
Vojislav Šešelj: Šta, još hladnije?
Novinar:
Vojislav Šešelj: Šta? Nisam nikada. Kada bih doneo, ostavio bih na prijavnici, nikad nisam uneo u zgradu. Čak sam pokazivao novinarima, jednom i pozirao, pa su rekli – potezao pištolj na novinare. Da sam ja potezao pištolj, onaj ne bi stigao da me slika, nego bi pobegao glavom bez obzira, je li tako? Imate li još pitanja?
Novinar:
Vojislav Šešelj: Ne, pošto ruski ambasador nikada ne može biti stranac u Srbiji. Za nas Rusija nikad nije bila inostranstvo. Srbija je otadžbina, a Rusija je majka. I sa druge strane, nikada nije došlo do takvog mešanja ruskog ambasadora u naše unutrašnje poslove. Imate li još nešto? Hvala vam.
0 KOMENTARA
TVOJ KOMENTAR