Nemanja Šarović: Pre svega, moram da vas obavestim da je dugogodišnji narodni poslanik i potpredsednik Centralne otadžbinske uprave Srpske radikalne stranke, gospodin Zoran Krasić noćas preminuo u Beogradu posle kratke i teške bolesti.
Zoran Krasić je čitav svoj život posvetio borbi za srpske nacionalne interese i za dobrobit srpskog naroda. Bez sumnje je bio jedan od najboljih pravnika u Srbiji u prethodnim decenijama, a značajan doprinos, možda i najveći, dao je i kao član Tima za pripremu odbrane dr Vojislava Šešelja u Haškom tribunalu, gde je od prvog do poslednjeg dana bio pravni savetnik i gde je, zaista, neumorno radio.
Sahrana Zorana Krasića će biti obavljena u subotu, u 13 časova i 30 minuta na beogradskom groblju Orlovača.
Druga tema o kojoj smo želeli da govorimo je jučerašnja presuda Haškog tribunala predsedniku Srpske radikalne stranke dr Vojislavu Šešelju. Kao što ste videli, ti ostaci Haškog tribunala su pokušali, na neki način, da pokriju bruku i sramotu svega onoga što su radili proteklih 15 godina u procesu protiv Vojislava Šešelja. Pokušali su da pokriju taj pritvor, odnosno 12 godina, koliko je Vojislav Šešelj proveo u pritvoru, čekajući početak suđenja, tokom suđenja, a i kasnije, čekajući prvostepenu i drugostepenu presudu.
Srpska radikalna stranka, a mislim takođe i čitava javnost Srbije, je potpuno uverena da je ta presuda protivpravna. Protivpravna je zbog toga što je to još jedan pravni presedan, jer nikada, čak ni u ozloglašenom Haškom tribunalu, nije doneta presuda kojom je prvostepena oslobađajuća odluka preinačena u osuđujuću. Tako nešto nije moguće u anglosaksonskom pravu koje se primenjuje u Haškom tribunalu i to dovodi do apsurda – sa jedne strane da je ta odluka, kako oni kažu, konačna, a sa druge strane, da je to u stvari prvostepena osuđujuća presuda za Vojislava Šešelja. Mi ćemo, naravno, kada budemo dobili i pismenu formu te presude na srpskom jeziku, onako kako Pravilnik o postupanju i dokazima i nalaže, analizirati samu odluku i pravne načine da nastavimo borbu i protiv Haškog tribunala, kao i borbu protiv laži koje oni pokušavaju srpskom narodu da nametnu kao istinu. Međutim, potpuno je jasno da će ova presuda imati posledice i po građane Srbije, i po samu Republiku Srbiju i to mnogo veće nego protiv Vojislava Šešelja, koji je i danas, isto kao što je i do sada bio – slobodan čovek. Problem je to što ova presuda prejudicira da u Srbiji ne samo da je bilo ratnog zločina, već i ono što je mnogo bitnije – da bi bio izvršen ratni zločin mora postojati rat, mora postojati ratni sukob, moraju biti dve sukobljene strane i neophodno je da jedna od strana, u tom ratnom sukobu, krene i izvrši sistematski i raširen napad na civilno stanovništvo. Dakle, to nije pitanje da li je neko održao govor koji se možda nekome nije svideo, ili da li je neko nekome lupio šamar, već da je jedna od zaraćenih strana u ratnom sukobu morala oružjem, dakle, pešadijskim, pa minobacačima, pa tenkovima, pa avijacijom da izvrši sistematske napade na civilno stanovništvo, da ti napadi budu rašireni i da se praktično takvim napadima onemogući život civilnog stanovništva na određenoj teritoriji. Ratnog sukoba u Srbiji nikada nije bilo. Zaraćenih strana nikada nije bilo. Samim tim, nije moglo biti i nije ni bilo ni sistematskog i raširenog napada na civilno stanovništvo. Ja ponavljam, još jednom, ono što smo dokazali: i kroz dokaze odbrane dr Vojislava Šešelja, a i kroz elaborat koji je objavljen u knjizi „Afera Hrtkovci i ustaška kurva Nataša Kandić” – da niko, nijedan jedini Hrvat, a ne da ih je proterano nekoliko desetina ili nekoliko stotina Hrvata, nijedan jedini Hrvat iz Hrtkovaca nije proteran! Nije deportovan! Nijedan jedini Hrvat ne samo da nije ostao bez čitave imovine, već nije ostao ni bez dela imovine. Istina je upravo suprotna. Oni Hrvati koji su menjali kuće sa proteranim Srbima iz Splita, iz Zagreba, iz Šibenika, iz Osjeka, iz Pule, iz velikih hrvatskih gradova, menjali su ih, pre svega, iz ekonomskog interesa, jer su nekretnine i imanja Srba koje su dobijali vredela od nekoliko puta do nekoliko desetina puta više od onoga što su u zamenu davali u Hrtkovcima. Dokaz za to jeste da nijedan jedini Hrvat nije pokušao da poništi taj ugovor o zameni, a svi znamo da bi u skladu sa zakonom, ukoliko bi takav ugovor bio potpisan pod prinudom, da bi on bio ništavan. Sama činjenica da niko od tih Hrvata nije zainteresovan da vrati ponovo imovinu Srbima koju su oni imali i da uzme svoju u tom sremskom selu, govori o tome koliko su oni dobro prošli. Na etničkoj osnovi nije ubijen niti jedan jedini Hrvat – to su činjenice koje su nepobitne i koje je prihvatio čak i ozloglašeni Haški tribunal.
Izvolite, ukoliko imate nekih pitanja.
Novinar: Kako komentarišete da se sada dovodi u pitanje poslanički mandat Vojislava Šešelja?
Nemanja Šarović: Da. Nažalost, javnost Srbije je takva da svaki laik može da kaže šta god mu padne na pamet, a onda mediji to prenose, pa se onda to što je neko, ko je potpuno nestručan, izjavio uzima kao nekakva početna osnova, pa mi sad to treba da komentarišemo. Očigledno je da je to možda želja onih koji bi da uklone Vojislava Šešelja sa političke scene i koji to nisu uspeli da urade kroz ovih 12 godina pritvora u Hagu.
Vojislav Šešelj je, kao što je juče rečeno čak i od strane tog ostataka Haškog tribunala, slobodan čovek. Vojislav Šešelj se za narodnog poslanika kandidovao i izabran je nakon što je odslužio tu kaznu. Nikakvog osnova, naravno u skladu sa Ustavom i zakonima Srbije, ne postoji da bi njemu bio oduzet mandat. Dakle, drugo bi bilo kada bi neko od narodnih poslanika sada izvršio krivično delo, pa bude osuđen na bezuslovnu zatvorsku kaznu dužu od šest meseci. U tom slučaju, oduzima mu se mandat. Vojislav Šešelj nije osuđen ni na kakvu bezuslovnu zatvorsku kaznu, niti će je izdržavati. Prema tome, to je još jedna od nametnutih tema koja služi za to da se skrenu misli građana Srbije sa onoga što zaista jeste tema, a to su posledice ovakve presude po srpski narod, kao i na činjenicu da takva presuda Haškog tribunala po prvi put implicira i prejudicira da je na području Republike Srbije postojao ratni sukob u kome su izvršeni ratni zločini. Znate, ako je Vojislav Šešelj podsticao na te zločine, a ko ih je izvršio? To je još jedan od apsurda Haškog tribunala.
Moram reći nekoliko reči i o samom izveštavanju. Mi smo juče videli, na primer, da Radio-televizija Srbije, kao nazovi javni servis koji se hvali time i kaže – imate pravo da znate sve – da su oni našli za shodno da pošalju reportera u Haški tribunal i da tamo snimaju one zidove i snimaju zgradu Haškog tribunala. Šta su time dobili? Apsolutno ništa. Niti su imali nekakvu bržu informaciju, niti su imali bilo šta drugo. A nije im palo na pamet da pozovu predsednika Srpske radikalne stranke o kome se ovde i radi, pa da čuju i njegov komentar na presudu koja je izrečena. Ali, koliko su neprofesionalni, da i o tome kažem nekoliko reči, vidi se i po tome što prenose informaciju sa lažnog profila Vojislava Šešelja.
Ja mislim da svako ko koristi društvene mreže, a pogotovo ukoliko taj neko radi na javnom servisu, da taj mora znati da su određeni profili verifikovani kao zvanični. Vojislav Šešelj ima svoj zvanični, verifikovani nalog, jedan jedini i kad želi da se oglasi preko Tvitera, naravno to čini sa tog naloga. I taj je nalog onaj gde piše – Vojislav Šešelj – ćiriličnim slovima, ćiriličnim pismom. Jedino RTS uporno prenosi nekakve stavove sa tog lažnog naloga, iako je, kažem, veoma lako proveriti koji je pravi nalog Vojislava Šešelja.
I nastavlja se to da, evo, i kad mu je izrečena oslobađajuća presuda, da ni to nije bio razlog za državnu radio televiziju, koja dobija 80 miliona evra samo iz budžeta građana Srbije, građana koji su Srpsku radikalnu stranku označili kao drugu po snazi u Srbiji, imamo 22 poslanika u Narodnoj skupštini Republike Srbije, Socijalistička partija Srbija ima 20. SNS je najjači. Dakle ni to nije bio dovoljan razlog da se Vojislav Šešelj pozove i da se organizuje emisija na tu temu.
Hvala vam.
0 KOMENTARA
TVOJ KOMENTAR