Konferencija za novinare, 10. decembar 2020. godine

Miljan Damjanović: Poštovani novinari,za danas smo pripremili temu koja je godinama unazad aktuelna, a aktuelizovao ju je 20. oktobra ove godine predsednik države, ponovo, po ko zna koji put, najavom borbe protiv mafije. Najavljen je rat mafiji, sa konstatacijom da oni koji misle da su jači od države, moraće maljem u glavu.

Danas je 10. decembar, prošlo je skoro dva meseca od te najave i rezultati su vrlo tanki, pa smo i sazvali ovu konferenciju za novinare kako bismo obavestili javnost i naše predstavnike države, odnosno državnih organa, da ukoliko već žele da vode rat protiv mafije, što je neophodno, da je najmoćniji deo današnje mafije svoje kandže zario duboko u telo sadašnjeg režima, a na čelu te mafije je Zvonko Veselinović.

Kada se pomene ime tog čoveka, vezuje se samo za onaj deo kada je bio na barikadama, ali se postavlja pitanje ko je Zvonko Veselinović. On je čovek iz Kosovske Mitrovice, staklar, a odjednom kreće da se upliće u razne kriminalne afere. Prvi put se pojavljuje u Beloj knjizi još 2001. godine, tako da ne bi mogao biti nepoznat sadašnjem režimu. U Beloj knjizi iz 2001. se navodi da je predvodio grupu koja je krala automobile i krijumčarila iz južnog, odnosno šiptarskog dela Kosovske Mitrovice, u severni, odnosno srpski deo Kosovske Mitrovice. Ta njegova grupa se tada bavila i raznim falsifikovanjem ličnih dokumenata, ličnih karti, pasoša i slično.

Nedugo zatim, prvi put na teritoriji Centralne Srbije, tačnije u Novom Pazaru, Zvonko Veselinović je uhapšen 2003. godine, 31. maja, i to ni manje ni više, nego sa tri kilograma heroina koji je pronađen kod njega. Tadašnjem tužiocu je izjavio da je taj heroin dobio od izvesnog vodiča, nekog Kene iz Prištine, priznao delikt da je heroin njegov, da je hteo da ga na teritoriji Pazara preproda za 39.000 evra, ali kada je trebalo da krene suđenje, opovrgnuo je svoju izjavu, rekao je da je bio prisiljen da da takvu izjavu, batinama koje je dobijao od pripadnika policije u SUP-u Novi Pazar.Pravosnažnom presudom nakon dva suđenja u Kraljevu, on je oslobođen. Interesantno je da je u tom poslu radio sa Strahinjom Šunjevićem, koji je nedugo zatim uhapšen u Novom Sadu i osuđen na četiri godine zatvora zbog preprodaje heroina sa Kosova i Metohije na teritoriji Autonomne Pokrajine Vojvodine, odnosno severne Srbije. Tu se nije našlo ni tužiocu, ni našem sudstvu da reaguje ili da na osnovu činjenica donese presudu koja je u ovom momentu bila definitivno politička, odnosno već tada je počeo da jača i da ima svoje veze čak i u sudstvu.

U izveštaju Bije iz 2011. godine, iako je državni organ doneo presudu da je oslobođen, stoji ponovo da ga optužuju da švercuje drogu, heroin, oružje, a na planu ilegalne trgovine narkoticima, kako se navodi u izveštaju Bije, Veselinović blisko sarađuje sa Osmani Ismetom i Bećiri Mentorom iz južnog dela Kosovske Mitrovice, predvodnicima kriminalnih organizacija uključenih u međunarodne kanale za trgovinu drogom iz Turske, Makedonije, sa područja Kosova i Metohije i Crne Gore, prema zapadnoevropskim zemljama.

Ismet Osmani pominje se i u izveštaju nemačke tajne službe iz 2005. godine, kao kriminalac koji švercuje drogu, cigarete i naftu. Smatra se izuzetno opasnim, navodi se u tom izveštaju, zato što Osmani ima i lične kontakte sa Hašimom Tačijem.

Veselinovićeva grupa kupovala je drogu od Osmanija i švercovala je u centralnu Srbiju, dok je oružje išlo obrnutim smerom – iz centralne Srbije na teritoriju Kosova i Metohije.

Ovaj izveštaj je validan izveštaj Bije, imaju ga državni organi, ima ga tužilac.Država ni 2020. godine ne reaguje. Tačno je da se on istakao na barikadama kada su kosovski Srbi hteli da spreče postavljanje šiptarskih carinika na ove administrativne prelaze, ali treba podsetiti javnost da je on u to isto vreme, kada je bujao patriotizam u njemu, paralelno sa šiptarskim vlastima iz Prištine bio angažovan na izgradnji auto-puta koji je vredeooko milijardu evra i, naravno, itekako imao dobru zaradu od istih tih Šiptara, protiv kojih se kao borio. On čak priznaje da se obogatio preuzimajući monopol na dovođenje robe iz centralne Srbije i ostatka Srbije, jer je tada ta roba bila oslobođenaPDV-a za teritoriju Kosova i Metohije, a zatim je sa ovakvom biografijom i ovakvim spoznajama i znanjem državnih organa angažovan od strane Zorane Mihajlović na izgradnji Koridora 10 i Koridora 11. Zorana Mihajlović je u tom trenutku bila i ministar i potpredsednik vlade.

Za ilegalno vađenje šljunka iz reka za te koridore, tj. njegove firme „Inkop” iz Ćuprije, on je bio osuđen januara 2019. na dve godine zatvora, a jula iste godine, odmah oslobođen po ko zna koji put.

Šta je još interesantnije? Pored sprege tog kriminala, na čijem je vrhu gospodin Veselinović, jeste i sprega sa sudijama, odnosno sudijom Zoranom Savićem, koji je sudija Apelacionog suda, ali se isto postavlja pitanje ko je taj sudija i kako država do sad nije reagovala.

Sudija Zoran Savić predsedavao je veću koje je nezakonito oslobodilo Stanka Subotića optuženog za šverc cigareta i kao takav podoban sudija, kada je mafija u pitanju, on je takođe dobio slučaj Zvonka Veselinovića i bio je u veću koje je potvrdilo oslobađajuću presudu Zvonku Veselinoviću. Taj sudija ima tri stana na području Beograda, ima vilu na Avali i uz pomoć Zvonka Veselinovića izgradio je zgradu sa 13 apartmana na Kopaoniku.

Došli smo i do podataka kolika je tačno njegova plata.Njegova plata u Apelacionom sudu je oko 2.500 evra, a plata njegove supruge, koja je takođe sudija, oko 1.500 evra. Neka svako stavi prst na čelo, nek izvede matematiku, nek izračuna.Te plate jesu velike za ovdašnje stanje, ali su daleko od računice procenitelja koji je izvršio imovinu tog bračnog para, ne računajući novac koji su zaradili od prodaje apartmana na Kopaoniku. Mimo toga, vrednost iznosi 1,2 miliona evra. Dakle stanovi, vila i automobili. To je naše sudstvo danas, to je kriminal, to je mafija protiv koje država treba da se bori.

Da bismo povezali sadašnje stanje i sadašnji trenutak i da je borba protiv mafije bio samo marketinški trik, govori i činjenica da je šef policije u Novom Sadu, koji se zove Slobodan Malešić – Nebojša Stefanović ga je malo pre svoje smene unapredio u čin generala – slučajno kum Zvonka Veselinovića. Preko istog tog svog kuma stekao je vilu na Dedinju, pa se i ovde postavlja pitanje kako je moguće da jedan policijski službenik, pa da je i general mnogo duže nego što je sada bio, može da zaradi za vrlo kratko vreme vilu na Dedinju.

Tu se povezuje kriminal uz njih i sa ministrom Zlatiborom Lončarem. Ovo je cela sprega koju okuplja Veselinović preko vrhuške vlasti. Gde god su se dobijali privilegovani radovi na infrastrukturi, on tu isporučuje loš materijal, postavlja loše ploče pri kaldrmisanju ulica, to brzo propada, to mora brzo da se popravlja, čega ste i svedoci, jer se to često radi u Beogradu već godinama unazad.

Poslednji primer da država i dalje uzima, odnosno finansira mafiju, odnosno čelo, vrh mafije, Zvonka Veselinovića, jeste da se građevinski materijal za popločavanje ulica u Beogradu, tačnije Cara Dušana na Dorćolu, na platou kod Palmotićeve i Džordža Vašingtona, uzimao krajem 2019. od firme „Granit Peščar” gde je jedan od suvlasnika Zvonko Veselinović. Takođe, suvlasnik je i firme „Nukleus” koja je uz firmu „Granit Peščar” i „Inkop” bez tendera dobijala posao na izgradnji dela auto-puta na Koridoru 11. Ovo su sve činjenice sa kojima su upoznati i predsednik države i predsednik vlade i ministri i potpredsednici vlade i tužioci i sudije i dobar deo medija.

Četiri godine smo mi srpski radikali u republičkom parlamentu neprekidno upozoravali, najviše predsednika države i predsednika vlade, da kasne u obračunu sa kriminalnim grupama, sa kriminalcima iz svojih redova, iz redova Srpske napredne stranke i to nisu učinili. Sada su oni toliko ojačali, da mi imamo paralelnu zvaničnu strukturu vlasti. To je ova koja se bira na izborima i ovu paralelnu koju čini mafija. Ovoj koju čini mafija legitimni režim trenutno ne može ništa, apsolutno ništa. Oni mogu da se busaju kako imaju izvršitelje da sirotinji otimaju i da rade šta rade, da imaju komunalnu miliciju koja maltretira ljude koji prodaju na ulici i sklapaju kraj sa krajem, ali da ova naprednjačka vlast nije uhapsila nikog i nije se bavila protiv korupcije i kriminala govori i činjenica da od 2012. do danas nisu uhapsili nikog – ni Miroljuba Labusa, ni Mlađana Dinkića, ni Đelića, samo je Mišković bio u jednom trenutku svetao primer.Ali, zašto nisu sproveli postupak do kraja, zašto nije osuđen? Zato što je onda morao da odgovara i tada vrh te vlasti, vlast Demokratske stranke, vlast Borisa Tadića, jer su oni omogućili Miškoviću radnje koje je učinio.

Navešću dva najnovija primera koja Zvonko Veselinović radi na terenu: Prvi jeste da je počeo da preti ljudima – pošto je napravio nekoliko vila, zgrada, sa svojim pajtosima na Dedinju, počeo je da obilazi ljude oko njihovih objekata, koji davno već žive tu, i da im preti da moraju da mu prodaju zemlju, kuću, kako bi on pravio nove vile i nove zgrade.

Poslednji na udaru je Milovan Bojić, koji je dobio rešenje o izgradnji bazena od Opštine Savski venac na svojoj parceli, ima sve čiste papire. Kada je trebalo da počne da gradi, nažalost, ova kriminalna grupa uletela je u Opštinu Savski venac i počela da postrojava zaposlene koji su po zakonu izdali rešenje. Uplašili su se ovi iz Opštine Savski venac i rekli da to rešenje ne mogu oni da opovrgnu, a može viša instanca, odnosno Grad Beograd. Odatle su se Zvonko Veselinović i njegovi pajtosi ustremili ka Gradu Beogradu i tražili da se tamo rešenje koje je izdato od Opštine Savski venac poništi. Ovo je sada primer Milovana Bojića. Primer su i svi ljudi koji žive na Dedinju i okolo, gde su se oni nameračili da ruše i prave zgrade.

Po našim informacijama, čekamo da ih dobijemo tačne i pouzdane, vezani su i za grad Novi Sad, gde su takođe umešali svoje prste sa ljudima koji su bliski režimu u Novom Sadu i napravili vid dobijanja informacija o tome na koji način će regulacioni plan regulisati deo grada. Pnda se oni pojavljuju, oni kupuju poljoprivredno zemljište, koje posle toga postaje, naravno, građevinsko i nakon toga preko noći nastaju višespratnice i od toga se enormno bogate.

Poruka nas srpskih radikala sadašnjem režimu je da su zakasnili sa borbom protiv organizovanog kriminala i mafije, ali da ukoliko su zaista rešeni da se bore, onda moraju odmah na one koji su na čelu te mafije, od Zvonka Veselinovića, Zorane Mihajlović, Zlatibora Lončara. Još uvek nisu zastareli predmeti Mlađana Dinkića, Labusa i svih onih koji su uništavali ovu zemlju.

Imate li vi nekih pitanja?

Ukoliko nema, hvala vam što ste bili na konferenciji Srpske radikalne stranke.

https://www.youtube.com/watch?v=5iPYEDlAlOk