Prof. dr Vojislav Šešelj: Dobar dan.
Dame i gospodo, predsednik Haškog tribunala Karmel Agijus i glavni tužilac Serž Bramerc žalili su se Savetu bezbednosti zato što Srbija nije isporučila troje istaknutih srpskih radikala, funkcionere naše stranke: Vjericu Radetu, Petra Jojića i Jovu Ostojića Haškom tribunalu, pod optužbom za nepoštovanje suda.
Međutim, njihovo obraćanje je potpuno besmisleno. Što se tiče unutrašnjeg srpskog pravnog poretka to pitanje je apsolutno završeno. Vođen je zakonom propisani sudski postupak pred nadležnim sudom, sud je doneo odluku, odluka je odmah išla višoj, drugostepenoj sudskoj instanci. Drugostepena sudska instanca je odluku potvrdila. Ona je postala pravosnažna i nema više mogućnosti da se vodi novi postupak po tom pitanju. To je presuđena stvar.
Kada bi bilo moguće voditi novi postupak? Samo kada bi se ustanovilo da se neko od troje srpskih radikala lažno predstavio, pa da to nije bila Vjerica Radeta, da to nije bio Petar Jojić, da to nije bio Jovo Ostojić, pa da neko osporava njihov identitet. Nikako drugačije nije moguće to obnoviti unutar srpskog pravosuđa. Kada bi neko pokušao bilo šta da uradi, to bi bio apsolutni slom pravnog poretka.
Mi pozivamo Savet bezbednosti da napokon ukroti taj svoj nakaradni produkt koji se zove Haški tribunal i da ga natera da privodi kraju lažne procese, procese na osnovu lažnih optužbi koji se tamo vode protiv istaknutih srpskih političkih lidera, vojnih komandanata i policijskih oficira.
Dame i gospodo, aktuelni režim vodi novi oblik političke kampanje najavljujući podizanje spomenika Zoranu Đinđiću i to na Studentskom trgu, u najužem centru Beograda. Aktuelni režim kao da se inati sa Demokratskom strankom, koja nikad nije htela da podigne takav spomenik. Rukovodstvo Demokratske stranke je najbolje znalo u kakve je sve kriminalne afere svojevremeno bio umešan Zoran Đinđić i zbog toga se ni Boris Tadić nije usuđivao da krene sa inicijativom o podizanju spomenika. I čemu to? Koliko mnogo ima zaslužnih Srba naučnika, književnika, umetnika i ljudi drugih profesija koji zaslužuju spomenik, a spomenik im nikada nije podignut. Zoran Đinđić ne zaslužuje spomenik. Zoran Đinđić je imao negativnu ulogu u srpskoj istoriji. Ali Zoran Đinđić, kao i svaki drugi građanin Srbije, ima pravo na utvrđivanje činjenica o njegovom ubistvu, ima pravo na istinu o likvidaciji i mi pozivamo režim da se tome posveti.
Vidimo da neki od onih koji su učestvovali u likvidaciji Zorana Đinđića, čak pretenduju da uđu u Vladu Srbije. Treba Čedomir Jovanović prvo da bude saslušan oko svih okolnosti koje se odnose na njega. Treba da bude saslušan za ono za šta imamo apsolutne dokaze, da je naložio rušenje kuće u Šilerovoj ulici po hitnom postupku kako bi se sakrili svi tragovi ko je tamo dolazio, koliko je puta dolazio. Izgleda da je to Dušan Spasojević sve snimao. Da se utvrdi ko je naredio da se ubiju Dušan Spasojević i Mile Luković Kum. Mi smo vam saopštili u nekoliko navrata da su ih neposredno ubili Rodoljub Milović, general policije – ubio je Dušana Spasojevića, a Spasoje Vulević, pukovnik, koji je još uvek komandant SAJ-a ubio je Mileta Lukovića Kuma. Ko je naredio? Dušan Mihajlović? Nebojša Čović? Ko sve još? Zašto su oni likvidirani? Da ne bi rekli istinu. Nema boljeg načina da se pristupi utvrđivanju istine koja se odnosi na ubistvo Zorana Đinđića, nego ispitivanjem ove dve jednostavne dokazane, apsolutno dokazane činjenice. Tu je i pitanje trećeg metka. Ljudi koji su bili verzirani u istragu iznose sve više činjenica kako je ta istraga tendenciozno vođena, kako su zapostavljani razni dokazi, suđenje je bilo potpuno režirano, iznuđeno je priznanje od Zvezdana Jovanovića pod teškim batinama i pretnjom da će mu cela porodica biti pobijena, a falsifikovan je i potpis advokatice Vesne Radomirović, odnosno ona je falsifikovala dokument tako što je potpisala iskaz o saslušanju, a da saslušanju uopšte nije prisustvovala.
Ako nešto treba da se uradi za Zorana Đinđića, bez obzira šta je bio i kakav je bio, onda treba istražiti do kraja njegovo ubistvo. E, za to se mi zalažemo. Jer, utvrđivanjem svih činjenica vezanih za ubistvo Zorana Đinđića otvorio bi se put da se razjasne i mnoga druga ubistva. A ne slavopojke nezasluženo da se pevaju Đinđiću u čast, a evo već četrnaest godina kako njegovo ubistvo nije razjašnjeno. Ima i politička pozadina, ima i strana pozadina, ali ima činjenica koje su već utvrđene, a niko ne reaguje.
Zašto je srušena zgrada u Šilerovoj? Ko je naložio? To je protivpravno srušeno. Ko je naložio da se to tako hitno sruši? Ko je ubio dva glavna aktera, Dušana Spasojevića i Mileta Lukovića Kuma?
Imamo čitav niz činjenica da su ključni dosmanlijski lideri delili pare od isporuke Slobodana Miloševića, da je Đinđić dobio najviše para, da su deljene pare od otmice sina Lepe Brene i Bobe Živojinovića, otmice Milorada Miškovića, Milije Babovića i drugih. Sve je te pare delio dosmanlijski vrh. Imamo dokaze. Pare od asfaltiranja Srbije Zoran Đinđić je delio sa Čumetom. I svi ćute. Celi državni vrh zna za te činjenice. Zna to i celi vrh Demokratske stranke i svih stranaka koje su naknadno otpale od Demokratske stranke i svi ćute, a svi su spremni u horu da ponavljaju kako je Zoran Đinđić bio nekakav genije. Nije bio. Ima nekih koji lažu da je ubijen zato što je promenio politiku pa naglo postao patriota. Nije istina. Ima nekih koji tvrde da je bio pošten čovek. Nije, ogromno je bogatstvo stekao svojim kriminalnim radnjama i dosta tog bogatstva na vreme izneo u inostranstvo. Činjenice, činjenice i samo činjenice, to nam jedino treba.
Izvolite, imate li vi neko pitanje?
Novinar Petar Gajić, Prva televizija: Rekli ste da je pravna procedura, vezano za troje radikala, završena, ali šta ako politika pogazi tu pravnu proceduru. Znamo da se to događalo i u prošlosti, dakle, šta ako ipak dođe do nekog ponovnog procesa i odluke da budu izručeni?
Prof. dr Vojislav Šešelj: Ako politika pogazi osnovne elemente pravnog poretka onda politika gubi legitimitet. Najlakši način da vlast izgubi legitimitet je gaženje osnovnih principa pravnog poretka. I ako to urade, ako izgube legitimitet, vi znate šta onda sleduje.
Petar Gajić: A kakva je vaša procena, da li će Srbija biti pod pritiskom sada?
Prof. dr Vojislav Šešelj: Neki pritisci će biti vršeni, ne verujem da će biti snažniji pritisci, ali Evropska unija će tu da zakera, ne preterano, jer se Evropska unija boji trenutka u kome će cela Srbija reći – e, dosta s tom Evropskom unijom, smučila nam se i nećemo, čak i da nas na kolenima mole, nećemo da se učlanimo. Sve je bliži taj trenutak, zato ne verujemo u neke snažne pritiske.
Petar Gajić: Hvala.
Prof. dr Vojislav Šešelj: Ali, bez obzira kakvi pritisci bili, tome se ne sme popuštati.
Imate li još pitanja? Ako nemate, hvala vam što ste se odazvali.
0 KOMENTARA
TVOJ KOMENTAR