Nemanja Šarović: Dame i gospodo novinari, prema današnjim podacima javni dug Srbije iznosi neverovatnih 3.014.523.300.789 dinara. Tri hiljade milijardi nije greška, kao što je svojevremeno Bačević govorio deset hiljada milijardi kineskih investicija, već je to zvaničan podatak Ministarstva finansija, Uprave za javni dug. Nakon četiri godine otkako je na vlasti u Srbiji režim Srpske napredne stranke, ovo je već praktično treća vlada u kojoj učestvuju. U prvoj je makar formalno potpredsednik bio Vučić, iako je bilo nesporno i tada da je on najmoćniji čovek u zemlji, da je on taj koji određuje ministre, kao što je za ministra predložio i Radulovića, koji je, po sopstvenom priznanju, Ivicu Dačića upoznao tek na dan izbora, i to u prostorijama Narodne skupštine. Uprkos tome što nas režim intenzivno svakodnevno nedeljama, mesecima upozorava kako vodi izuzetno dobru i odgovornu ekonomsku politiku i kako su ekonomski pokazatelji odlični, upravo podaci koje možemo naći, zvanični podaci državnih organa, to na najbolji mogući način demantuju.
Godine 2012, kada je došla na vlast Srpska napredna stranka, opet prema zvaničnim podacima Uprave za javni dug, javni dug Srbije je iznosio 15,067 milijardi evra. Prema podacima za avgust 2016, znači zaključno sa avgustom, taj dug je 24,5 milijardi. To znači da se za više od devet milijardi evra Srbija u međuvremenu zadužila i ta zaduženja nisu onakva kakvim pokušava da ih predstavi režim, da oni uzimaju novac da bi servisirali stare dugove, a da to rade pod povoljnijim uslovima, jer da je to istina onda se javni dug ne bi smanjivao nego povećavao.
Prethodne nedelje Narodna skupština Republike Srbije je raspravljala o novom zaduženju i to zaduženju u iznosu od milijardu dolara i tad su nas ubeđivali da je to za podršku budžeta, da nama praktično pare ne trebaju, jer u budžetu imamo suficit, ali se, eto, ipak zadužujemo. Međutim, ni to nije sve. Evo, sutra ide novo zaduženje, zaduženje od 100.000 miliona evra. Dakle, prethodne nedelje milijarda, sutra 100 miliona evra, 15. ide 10.000 milijardi, ali dinara, novo zaduženje i tako dalje. To su kratkoročna zaduženja (od 53 nedelje je rok do dve godine), čija je prevashodna namena podrška budžetu, tekućoj likvidnosti budžeta.
Kako je moguće da se neprestano zadužujemo kako bismo održali likvidnost budžeta, a da nam istovremeno pričaju o velikom suficitu i o velikim ekonomskim uspesima Vlade Republike Srbije? Potpuno je jasno da oni koji su nastavljači politike DOS-ovog režima i u ekonomskom smislu nastavljaju da upropašćuju Srbiju, nastavljaju da zadužuju naše građane i da ovaj novac, koji danas uzimaju, svakako ne planiraju oni da vraćaju. Učešće javnog duga u bruto domaćem proizvodu 2012. godine, opet prema zvaničnim podacima, je iznosilo 56,2 posto. Znači, ukupan dug je bio 56,2 posto bruto domaćeg proizvoda 2012. godine. U septembru 2016. godine, prema poslednjim objavljenim podacima, učešće javnog duga je 70,8 posto i tu vidite dramatično povećanje, jer 15 procenata nije malo. Zamislite kakvih bismo se priča naslušali da smo kojim slučajem smanjili učešće javnog duga za tri posto, ne mora ni 15, za tri, za jedan, za pola procenta, kako bi to izgledalo.
Srpska radikalna stranka je protiv svih ovih zaduženja. Mi već godinama, i danas ponovo upozoravamo da će se, dok god je Srbija u rukama Međunarodnog monetarnog fonda, Evropske investicione banke, dakle u rukama zapadnih finansijera, dok god ispunjavamo političke uslove koji dolaze sa Zapada, u Srbiji živeti sve teže i teže. Šesnaest godina plaćamo danak toj zabludi zvanoj Evropska unija. Očigledno je da se urušava Evropska unija, čak i sama od sebe, a mi i dalje ispunjavamo uslov za uslovom.
Tokom prethodnih nekoliko nedelja imali smo nekoliko izjava od strane čelnika režima, u kojima sada oni otvoreno priznaju ono na šta mi ukazujemo javnosti već godinama, a to je da su briselski pregovori farsa, da se isključivo pregovara o onome što je tražila albanska strana, da nikakve koristi od toga nije imala ni Srbija ni srpski narod na Kosovu i Metohiji i da je svaki novi nazovisporazum praktično samo dalji korak ka zaokruživanju nezavisnosti takozvanog Kosova. Međutim, problem je to što njihove izjave, koje su prevashodno i namenjene domaćoj javnosti, nisu prouzrokovale bilo kakvu promenu političkog kursa. Ukoliko je tako, ukoliko je konačno naše državno rukovodstvo shvatilo da nas Evropska unija ucenjuje, da nam otima Kosovo i Metohiju, da nas ekonomski potčinjava, onda je valjda jedina logična posledica toga da se konačno promeni politički kurs države, da krenemo u integracije sa Ruskom Federacijom i pre svega u ekonomsku saradnju sa Ruskom Federacijom, a da se više okanemo onoga što već po ko zna koji put donosi negativne efekte.
Srpska radikalna stranka će glasati u Narodnoj skupštini, kao i sad, protiv ovog zaduženja. To ćemo činiti i u budućnosti i zaista očekujemo da konačno državno rukovodstvo počne da se ponaša u skladu sa onim što govori.
Izvolite, ukoliko imate vi nekih pitanja.
Novinar Nikola Radišić, N1 televizija: Imao bih ja, dobar dan.
Nemanja Šarović: Izvolite.
Nikola Radišić: Hajde prvo da pitam gospođu Radetu. Imate li ikakve nove informacije u vezi sa slučajem u Hagu? Da li se tu šta dešava?
Vjerica Radeta: Nikakve nove informacije nemamo. Nešto se preterano i ne interesujemo. Za nas je taj postupak završen pravosnažnom odlukom Višeg suda u Beogradu tako da, šta radi Bramerc, to je njegova stvar.
Nikola Radišić: Dobro. Ali ključna stvar zbog koje sam došao je, ne znam da li vi možete da pomognete oko toga, pokušavao sam pre tri dana da vas kontaktiram, oko slučaja Barbalić iz 1997. godine.
Nemanja Šarović: Evo, ja ću vam pomoći.
Nikola Radišić: Molim?
Nemanja Šarović: Ja ću vam pomoći, rekoh.
Nikola Radišić: Evo da mi kažete nakon svega, sudske presude su takve kakve jesu, podneta je i ustavna žalba. Porodica Barbalić preti Strazburom da će ići do kraja. Presude su, kako ocenjuju pojedini analitičari, sumnjive. Kako vi komentarišete celu tu priču i da li bi Srpska radikalna stranka danas uradila nešto drugačije nego što je prosto bilo 1997?
Nemanja Šarović: Kao prvo, ja zaista ne znam šta vam to znači da neki analitičari kažu da su presude sumnjive. Ali dozvolite, vi ste postavili pitanje, dozvolite sada da ja odgovorim. Tu smo, ne bežimo nigde.
Dakle, u našoj državi postoji podela vlasti na izvršnu, sudsku i zakonodavnu. To što neki vaš analitičar, naglašavam – vaš analitičar, smatra da je njemu nešto sumnjivo, pa što bi to nas zanimalo? To mačku o rep. Vi znate da je to postupak koji je dugo trajao i da je ishod svih tih sudskih postupaka praktično ključni dokaz da ste vi sve vreme manipulisali činjenicama, da ste sve vreme lažno optuživali Srpsku radikalnu stranku i njene funkcionere da su uradili bilo šta nezakonito. E sad kada smo dobili sve te sudske presude, sada vam ne valjaju ni sudske presude. Ne mogu da kažem ni da mi je žao zbog toga, naprotiv, drago mi je, to je vaš problem. Ja znam da ćete vi nastaviti da pravite tu nekakvu dimnu zavesu i pokušavati da pokažete da postoji nešto što ne postoji. Mi nismo vlast, kao što znate, 16 godina. Upravo oni koji su nas napadali za to su neprestano delovi tog režima. Dakle, da je ikakvih mogućnosti bilo da se obori bilo šta od onoga što je uradila Opština Zemun, da se obori bilo koja od sudskih presuda koja je doneta tokom prethodnih godina, na nekoj sudskoj instanci bi se to desilo, a sve su sudske instance prošle tokom ovih godina. Prema tome, džaba vam je. Možete se upirati do mile volje, ali od toga jednostavno nema ništa.
Imam još jedan predlog. Promenite analitičare! Očigledno vam ti takozvani analitičari ništa ne valjaju. Menjajte ih. Vidite, naši pravni eksperti su očigledno mnogo bolji. Mi te postupke ne gubimo. Vi ste bili ubeđeni da se Vojislav Šešelj nikad neće vratiti iz Haga, pa eto njega.
Nikola Radišić: Kada kažete „vi“, na koga mislite?
Nemanja Šarović: Na ljude koje vi predstavljate. Znate li koga predstavljate? Ne znate? Pa dobro.
E, pitajte analitičare. Pitajte, gospodine Radišiću, analitičare.
Nikola Radišić: Kako možete da mi kažete – evo, ova presuda vam odgovora, a neke druge vam ne odgovaraju. Odakle sada ti dvostruki aršini?
Nemanja Šarović: A koja to ne odgovara?
Nikola Radišić: Pa evo, ne odgovara presuda kojom ste vi osuđeni, na primer.
Nemanja Šarović: Presuda kojom sam ja osuđen, ko vam kaže da ne odgovara?
Nikola Radišić: Pa ne, mislim, prosto sam...
Nemanja Šarović: Meni je ta presuda draga, reći ću vam iz kog razloga. Zato što se na taj način pokazuje odnos režima prema nama, da se nije promenila ideologija režima ni kad su optuživali, ni danas.
Apelacioni sud je prvu presudu, koja je meni doneta, kojom sam takođe osuđen, ukinuo i u njoj, vas to sigurno nije zanimalo, a evo mogli ste o tome da napravite jedan lep serijal ili da me pozovete u vaše vesti ili da me pozovete na neko gostovanje, da se objasni kako sam ja to žrtva režima. Apelacioni sud je napisao da ja za to nisam odgovoran i ukinuo presudu, vratio na ponovno suđenje, bez izvođenja i jednog jedinog dokaza, bez saslušanja i jednog jedinog svedoka. Prvostepeni sud je doneo novu, identičnu presudu. Tu drugu presudu je apelacioni sud potvrdio. E, vi meni odgovorite kako je to moguće. Završeno na jednom ročištu. Nisu ispoštovana uputstva apelacionog suda prvi put kada su odlučivali po žalbi.
I još jedna stvar. Postoji video-snimak na osnovu koga mi je suđeno, na kome se vidi da ja to nisam uradio. Sud sudi na osnovu činjenica. To što se ja nisam krio, pa sam priznao i rekao – ja sam zapalio sve zastave, to je moj politički stav prema režimu; ja mogu da priznam i ubistvo Kenedija, ali to ne može biti dovoljno da me neki idiot osudi. Govorim idiot, ne slučajno.
Zamislite vi, da je prvostepeni sud dao sebi za pravo da procenjuje da li je politički oportuno to što smo mi uradili, jer Viši sud konstatuje da sam ja postupao u svojstvu zamenika predsednika Srpske radikalne stranke, da je to bio politički skup, da je uredno prijavljen, da su pozvani mediji i tako dalje, da smo mi održali svoje političke govore. Ali kažu da to nije, prema njihovom stavu, bilo politički opravdano. Sud procenjuje da li je to politički opravdano ili ne. To je politički proces bio, od Zagorke Dolovac koja je dala odobrenje za krivično gonjenje i za zastavu Kosova (ja sam tražio tada da bude razrešena Zagorka Dolovac), pa preko tužioca, pa preko sudije, koja je žena bivšeg predsednika suda.
Nikola Radišić: Ništa vam nije bilo sumnjivo u slučaju Barbalić i presude?
Nemanja Šarović: Sumnjivo? Ne. Je li vama nešto sumnjivo?
Nikola Radišić: Ne, pa pitam vas.
Nemanja Šarović: Je li vama nešto sumnjivo?
Jeste li bili, gospodine Radišiću, na Sajmu knjiga?
Nikola Radišić: Jesam.
Nemanja Šarović: Evo, da vas uputim. Dozvolite.
Nikola Radišić: Samo drugo pitanje.
Nemanja Šarović: Ma evo, pitaćete, dozvolite samo.
Sledeći put kada bude Sajam knjiga, ove godine je bio najposećeniji štand Velike Srbije, tamo je dosta boravio i predsednik naše stranke, dr Vojislav Šešelj.
Nikola Radišić: Prošao sam pored.
Nemanja Šarović: Sledeći put svratite, nemojte prolaziti. Upućujem vas na knjigu broj 35, zove se „Kora od banane“. Tamo je celokupan sudski postupak objavljen. Objavljen je ne zato što mi nešto krijemo, nego je objavljen da bismo za javnost sačuvali ono što je istina.
Nikola Radišić: Nemam tu knjigu, tako da, ako možete da mi pomognete da je pronađem.
Nemanja Šarović: Mogu. Možete da je kupite. Vi radite za ozbiljnu kuću, imate platu. Vaš posao se uvek dobro plaćao. Prema tome, potrošite, nije vam valjda žao za knjigu da date neki dinar? Nije skupa toliko.
Nikola Radišić: Drugi deo pitanja samo, molim vas. Da li biste na isti način postupili kada je u pitanju sam ulazak u stan i sam način na koji je to izvedeno?
Nemanja Šarović: U svemu bismo isto postupili u skladu sa zakonom, kao što smo to uradili i prethodni put i kao što to pokazuju sve presude u prethodnih, evo već koliko, dvadesetak godina.
Nikola Radišić: Hvala.
Nemanja Šarović: Hvala i vama.
Vjerica Radeta: Izvini, i kao što je to bilo u oko 700 stanova u Zemunu.
Nemanja Šarović: Da.
Vjerica Radeta: Za oko 700 stanova je opština Zemun, u vreme kada su radikali od decembra 1996. godine došli na vlast, uputila građanima Zemuna javni proglas da se svako ko živi u opštinskom stanu, a da nema rešen status samo pojavi, da se utvrdi na licu mesta da tamo živi i da će dobiti odluku da je to njegov stan, odnosno da mu je dodeljen stan na korišćenje.
Drugi proglas je bio – svi koji nađu prazan opštinski stan mogu da se usele u taj stan i da dođu da im se status legalizuje. Dakle ništa tajno i ništa drugačije nego za oko 700 slučajeva u Zemunu. Bilo je još tužbi, nije jedina ova i svaka presuda je bila takva da je odluka bila konačna i pravosnažna, da je opštinska vlast uradila sve u skladu sa zakonom.
Nemanja Šarović: Eto. Hvala vam.
0 KOMENTARA
TVOJ KOMENTAR