Konferencija za medije

Dušan Stanojević, član Izvršnog odbora Srpske Radikalne Stranke

Dame i gospodo predstavnici medija,

Na početku bih samo istakao da je u organizaciji Komiteta za odbranu Dr Vojislava Šešelja, 22.02.2014. u prepunom Domu Sindikata u Beogradu održan skup povodom 11 godina torture i tiranije haškog suda nad našim Predsednikom Dr Vojislavom Šešeljem. Pored čelnika naše stranke, Nemanje Šarovića, Zorana Krasića, Vjerice Radete i Milorada Mirčića, govorili su i vođe pokreta „Srbski Obraz“ Mladen Obradović i Srpskog narodnog pokreta „Naši“ Ivan Ivanović, čiji su se pokreti okupili oko Srpske Radikalne Stranke, čime je stvoren jedini Patriotski front u Srbiji. Nakon skupa krenuli smo u protestnu šetnju ulicama Beograda, u kojoj je učestvovalo više hiljada članova i simpatizera stranke, ali i drugih građana Srbije koji su spontano prilazili i priključivali se koloni. Ovo sam imao potrebu da istaknem jer su mnogi naši sugrađani ostali uskraćeni za ovu informaciju zbog nepoštenog odnosa koji prema Srpskoj radikalnoj stranci ima većina medija sa nacionalnom frekvencijom.

Svedoci smo da se izborna kampanja zahuktava pa bih iskoristio ovu priliku da u najkraćem saopštim građanima Leskovca šta je to za šta se, kako prethodne 24 godine postojanja, tako i sada na ovim izborima zalaže Srpska Radikalna Stranka.

I Kosovo i Rusija... To nije uobičajena predizborna parola za jednokratnu upotrebu. To je poklič celokupnog srpskog naroda i najkraći opis svega najvažnijeg što treba da znamo o svom položaju u svetu. Sve ono u šta verujemo, sve čemu se nadamo.

Srpsko Kosovo, sa svim našim manastirima, našom srednjovekovnom slavom, našim herojima koji su životima i čašću branili tu svetu zemlju, sa nekom dubokom tajnom ugrađenom baš u ovaj prostor gde ima više svetinja nego zaselaka i u kome su rođeni i srpska država i naša istorija i naša kultura.

Srpska Radikalna Stranka je u ovu predizbornu kampanju 19. februara krenula iz Kosovske Mitrovice i time pokazala šta za nas znači Kosovo i Metohija.

Rusija je ona, večno nam naklonjena, evroazijska imperija, koju nimalo slučajno ne zovemo majkom i osećamo je kao naše jedino pouzdanje i oslonac u često nemilosrdnom i po nas neprijateljski nastrojenom svetu. To je Rusija koju nekako osećamo kao svoju i dok slušamo njenu himnu i dok uživamo u melodiji ruskog jezika i lepoti njene ćirilice i dok čitamo ruske pisce kao da su naši. Rusija je drugo ime za naš zemaljski zavičaj, jedina zemlja na svetu, osim Srbije, koju osećamo kao Otadžbinu.

I Kosovo i Rusija! je opis svega najvažnijeg što treba da imamo na umu kad govorimo o srpskoj politici. Samo sa Kosovom i Rusijom, Srbija je ono što zaista jeste i što je oduvek bila. Pa nisu valjda iz hira i zabave naši preci zidali Žiču, Gračanicu i Visoke Dečane, nije valjda uzalud princ Rastko Nemanjić napustio sve zemaljsko i otišao na Svetu Goru gde je podigao za celokupan srpski narod Hilandar, nisu se tek tako srpski vitezovi junački borili u bitkama koje se i danas pamte i s ponosom prepričavaju - da bismo se mi danas poigravali s onim zbog čega su živeli i ginuli ti heroji.

Laž o tome da je Kosovo „nemoguće braniti“, da je ono „praktično odavno postalo šiptarsko“ i da je „ceo svet protiv nas“, odmah pada u vodu čim se setimo onoga što se neki među nama uporno trude da zaborave. Sa Rusijom je itekako moguće braniti ne samo Kosovo i Metohiju, već i sve druge delove srpske Otadžbine, jer je Rusija ta na kojoj su zube polomili i Napoleon i Hitler i njihove moćne armije.Sa Rusijom i uz Rusiju, Kosovo može da bude samo privremeno okupirano, ali će, čim to istorijske okolnosti dozvole, ponovo biti vraćeno u srpsko okrilje.

Zato je poklič I KOSOVO I RUSIJA! naš najkraći geo-politički program, najsažetija ideološka poslanica, naša poslednja odbrana i uslov našeg opstanka na planeti i u istoriji. Samo Srbija sa Kosovom i samo Srbija sa Rusijom su opisi Srbije vredne poštovanja i smisao svega što se događalo od Svetog Save do danas. Neka niko ne pomisli kako smo mi, koji juče, danas i zauvek pred sobom nosimo parolu I KOSOVO I RUSIJA! nekakvi tvrdoglavi zanesenjaci.

Naprotiv!

Mi smo normalni Srbi kojima je strano ma kakvo eksperimentisanje sa srpskim identitetom i suštinom Srpstva. Mi ne odustajemo od onoga što nam je sveto, niti se, ne daj Bože, odričemo svoje vere i ideala onda kada nam oni ne donose udoban život i aplauze. Mi smo nepopustljivi samo tamo gde je to neophodno. Mi nikada nećemo zaboraviti na srpsko Kosovo i bratsku Rusiju. Nikada nećemo izdati svoj narod, niti ćemo ikada odustati od borbe za slobodu Srbije. Mi niušta ne ubeđujemo , već samo jasno i glasno izgovaramo kako je jedino moguće da Kosovo ponovo postane i ostane srpsko. Zato možemo čistog srca da izađemo pred građane Srbije i kažemo da ćemo i dalje prednjačiti u borbi za srpske nacionalne interese i da ćemo učiniti sve što je u našoj moći da Srbiju ponovo uspravimo. I na kraju, ko zna šta nosi noć, šta nosi dan. Možda će se uskoro u sadašnji „Bondstil“ useliti ruski specijalci? Znate, čuda se događaju samo onima koji u njih veruju. Niko ne može da nam zabrani da verujemo u ono što drugima, možda, deluje nerealno i neostvarivo.

O svemu ovome o čemu sam sada govorio, naši sugrađani će više moći da pročitaju u specijalnom izdanju "Velike Srbije" koje danas delimo ovde na punktu.