Aleksandar Šešelj: Dame i gospodo, kriminalni i mafijaški neoustaški
režim Mila Đukanovića nastavlja sa progonom, terorom i divljanjem nad srpskim
narodom koji živi u Crnoj Gori.
Dakle, poslednje što su uradili jeste privođenje vladike i sveštenika Srpske
pravoslavne crkve, a u Nikšiću i Pljevljima su napadnuti ljudi koji su se tome
protivili. To je po našem mišljenju, po mišljenju Srpske radikalne stranke,
nedopustivo. Dakle, potrebno je da se što hitnije reaguje iz Beograda i da se uradi
sve što je u našoj moći da se srpski narod, koji je izložen progonu u Crnoj Gori,
zaštiti.
Mi smo pozivali da se reaguje odmah nakon donošenja necivilizacijskog Zakona
o slobodi veroispovesti, koji predstavlja samo pokušaj otimanja imovine Srpske
pravoslavne crkve u Crnoj Gori – na šta je sve i te kako spreman režim Mila
Đukanovića.
Progon koji je u toku nad srpskim narodom traje već godinu dana, a u Beogradu se
o tome upadljivo ćuti.
Mi smo pozivali da se sazove posebna sednica Saveta bezbednosti Ujedinjenih
nacija, da Srbija to inicira, gde bi se govorilo o pitanju položaja srpskog naroda u
Crnoj Gori. Na to se nije reagovalo, to se nije desilo.
A sada upućujemo zahtev Vladi Republike Srbije da što pre uvede mere
reciprociteta prema Crnoj Gori. Dakle, ukoliko je crnogorski režim, koji pokazuje
svoje ustaške odlike i u poslednje vreme to ističe, spreman da nastavi sa progonom
srpskog naroda u Crnoj Gori – gde im pokazuje da Srbima u Crnoj Gori nije mesto,
Vlada Republike Srbije, odnosno zvanični Beograd, mora da uvede mere
reciprociteta, pa ako oni već zabranjuju srpski jezik i pismo, diskriminišu Srbe
kod zapošljavanja u javnom sektoru, zabranjuju okupljanja i zabranjuju i kažnjavaju
srpsku zastavu, odnosno pojavu srpske zastave, ukoliko pokušavaju da otmu Srpsku
pravoslavnu crkvu i njenu imovinu u Crnoj Gori, i naravno zabranjuju ljudima ulaz u
Crnu Goru, čak i onima koji su u Crnoj Gori rođeni – mi treba onda da odgovorimo
merama reciprociteta, pa da na primer vlast u Srbiji zabrani Predsedništvu,
Glavnom odboru DPS-a i saradnicima Mila Đukanovića ulazak u Srbiju, pa da
pokažu na taj način ozbiljnost. Neka se i oni malo zabrinu kada više ne mogu da
priđu svojim stanovima i svom biznisu po Srbiji i po Beogradu. Da pokažemo da smo
odlučni u nameri da zaštitimo srpski narod i da sa nama to tako neće lako proći.
A već šest meseci, od kad je donet Zakon o slobodi i veroispovesti, ništa se tako
ili slično nije dogodilo što bi predstavljalo odlučnu reakciju Srbije na ono što
se dešava u Crnoj Gori.
Podsetiću vas, dakle, imali smo nedavno skandal sa tom markom iz Severne
Makedonije, na kojoj je bila mapa Nezavisne države Hrvatske. Promptno je upućen
demarš, diplomatska nota vladi u Skoplju, dakle to je način diplomatske
komunikacije, a poslednjih šest meseci šta se sve samo dešava u Crnoj Gori i na to
se ne reaguje!?
Dakle, šta još treba da se desi da bismo mi reagovali, odnosno da bi Beograd
nešto preduzeo? Treba li da čekamo da se na Ostrogu pojavi kukasti krst, pošto već
vidimo da smo za Dan pobede nad fašizmom na nacionalnoj televiziji Crne Gore
mogli da slušamo ustaškog pevača Tomsona!? Šta je sledeće? Šta je ono što je
granica do koje sme da se ide po mišljenju zvaničnika iz Beograda? Da li su nam,
ukoliko su te najave tačne, Srbi u Crnoj Gori bitniji nego Srbi negde drugde?
Na to mora hitno da se reaguje, da se uvedu mere reciprociteta, da se u
međunarodnim odnosima na najznačajnijem mestu, a to je Savet bezbednosti
Ujedinjenih nacija, razgovara o tome. Već godinama postepeno se pokušava
uništiti sve što je srpsko i što ima prefiks srpski iz Crne Gore, od jezika do
pisma, do škole... a sad je došla na red i Srpska pravoslavna crkva.
Milo Đukanović je izveo fingirani državni udar na dan prošlih
parlamentarnih izbora, sprovodi fingirani proces protiv lidera srpskih partija
u Crnoj Gori, maltretira porodice tih ljudi (uhapsili su majku istaknutog srpskog
lidera Milana Kneževića), pokušavaju na sve načine da izazovu tenzije i
provokacije u Crnoj Gori, a iz Beograda nema odlučne reakcije i reakcije koja bi
bila primerena onome što se danas u Crnoj Gori dešava.
Dakle, ukoliko možemo da zbog jedne marke podignemo na noge našu
diplomatiju, odnosno da naša diplomatija reaguje zbog poštanske marke, ja ne znam
šta je onda problem i šta to treba tačno da se desi u Crnoj Gori da bismo mi
pokazali da želimo da zaštitimo Srbe koji tamo žive!? Treba li da čekamo da se i
tamo dogodi 17. mart ili nešto slično!?
Milo Đukanović je najveći srpski izdajnik, možda i u istoriji. On je
klerofašista, on je ustaša, i to je već svima poznato. Ne možemo mi od takvog
režima, koji otvoreno izražava svoju netrpeljivost prema Srbima i srpskom
narodu, očekivati da će naš narod biti zaštićen, odnosno da će sa tim da se
prestane. Mi treba da alarmiramo međunarodnu javnost i treba što pre da
preduzmemo konkretne mere koje su primerene onome što se tamo dešava.
Ima li nekih pitanja? Ukoliko ne, hvala.
0 KOMENTARA
TVOJ KOMENTAR