Saša Santovac: Zrenjanin je grad koji je u proteklom vremenskom periodu bio prepoznatljiv kako po poljoprivredi, tako i po prehrambenoj industriji. Nažalost, danas nije grad koji može da se hvali svojom prehrambenom industrijom. Sigurno da jedan od načina kako razvijati grad i šta je prioritetno za razvoj grada je i prehrambena industrija uz poljoprivredu, ali da bi se tako nešto desilo, prvenstveno ne samo grad nego i vlada Republike Srbije mora mnogo toga da promeni, i po pitanju poljoprivredne proizvodnje, a isto tako po pitanju same industrije, pa i prehrambene.
Što se tiče same poljoprivrede, po pokazateljima koji se mogu saznati ovih dana, stanje je poražavajuće, a koje će se sigurno u narednom periodu još više pogoršati. Jedan od tih parametara koji pokazuju stanje jedne grane poljoprivrede tj. stočarstva, može se videti i u sledećim podacima – da je u Srbiji u prvih sedam meseci ove godine iz Evropske unije uveženo 4600 tona zamrznutog svinjskog mesa, što je dva puta više u odnosu na period od prošle godine. Zašto je uveženo mnogo više mesa? Prvenstveno zato što meso koje se uvozi, uvozi se iz hladnjača Evropske unije, koja našem uvozničkom lobiju daje meso pred sam istek roka za upotrebu po mnogo nižim cenama. To meso je od 50 – 100 dinara jeftinije po kilogramu u odnosu na našu domaću proizvodnju. Problem je što država na adekvatan način ne vrši kontrolu kvaliteta tog mesa, i onda se jasno postavlja pitanje šta to građani jedu?
Ono što je još problematičnije je što se na taj način potpuno uništava naše stočarstvo, jer ne može da bude konkurentno ovome, i na kraju najviše zarađuje uvoznički lobi. Uvoznički lobi ostavruje enormnu zaradu na račun građana, na račun naše domaće poljoprivredne proizvodnje. Nije ni samo svinjsko meso problematično, u proteklih sedam meseci ove godine uveženo je 7914 tona piletine, a u istom periodu prošle godine je uveženo samo 2545 tona.
Potpuno je jasno da je u ovoj godini u samo prvih sedam meseci uveženo 5400 tona više nego u istom vremenskom periodu prošle godine. Sve je to na uštrb domaće proizvodnje, domaćeg poljoprivrednog proizvođača, na uštrb domaćih farmi i to je ono što je problematično, i nije nimalo pozitivan signal za oporavak i naše proizvodnje i oporavak same države. Razlog ovakvog stanja leži u liberalizaciji carine, a da nismo ništa dobili od Evropske unije. Mnogi su to radili, ali bi ostvarili određenu dobit od Evropske unije i ta sredstva ulagali u domaću proizvodnju. Ono što jeste činjenica je da se prosečne carinske stope u Srbiji kreću oko 7,4 odsto, a za poljoprivredne proizvode je 14,2 odsto. Ono što jeste razlika Srbije u odnosu na druge razvijene zemlje je to što su druge razvijene zemlje tu stopu drastično povećale.
Dodatni problem je i Zakon o trgovini Srbije koji je objavljen u Službenom glasniku 53/2010 i 10/2013 gde je potpuno izjednačena domaća i strana roba. Ono na čemu su mnoga udruženja potrošača insistirala, a i Srpska radikalna stranka to ističe, da je potrebno napraviti razliku između domaćeg i stranog proizvoda, jer jednostavno ako ovako krenete da ne pravite razliku, uskoro na našim rafovima nećete imati domaće proizvode, imaćete uvežene strane proizvode i većinu strane robe. Ako sesećate 2008. godine i zašto Srpska radikalna stranka nije glasala i prihvatila Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, danas smo potpuno jasno svedoci zašto je Srpska radikalna stranka bila protiv toga. Taj Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju predviđa postepeno smanjivanje carine za uvoz robe iz Evropske unije, da bi od 2014. godine potpuno ukinuo sve te carine na robu iz Evropske unije. Sledeće godine će se desiti da naš poljoprivredni proizvođač bude ostavljen sa strane, jer ova roba zahvaljujući uvozničkom lobiju se uvozi u Srbiju, biće mnogo jeftinija u odnosu na naše domaće proizvode, klanice će po prirodi stvari uzimati robu koja je veoma sumnjivog kvaliteta, zato što je ta roba blizu isteka roka upotrebe, uzeta smrznuta iz hladnjača Evropske unije, i na taj način će potpuno biti uništena poljoprivredna proizvodnja.
Očigledno je da je naša industrija u veoma teškom stanju, a da sa ovom robom koja će se naći na našim rafovima i dodatno će uništiti našu prvenstveno prehrambenu proizvodnju, a i ostalu industrijsku proizvodnju koju imamo, i da će se 2014. godine drastično osećati te posledice naše zaluđenosti idejom ulaska u Evropsku uniju, iz razloga što će sve više ljudi ostajati bez mogućnosti zapošljavanja i rada. Jednostavno, konkurentnost našeg proizvoda će biti minimalna, a ono što jeste najproblematičnije u celoj priči je to što će biti potpuno uništena domaća poljoprivredna proizvodnja, posebno stočarstvo koje se iz godine u godinu sve više smanjuje po broju stoke koje imamo. Zbog ovakovog načina uvoza strane robe ćemo definitivno imati velikih problema. Danas to ističemo ovde u Zrenjaninu, zato što je Zrenjanin bio predvodnik te prehrambene industrije, koji je poznat po svojoj poljoprivrednoj proizvodnji, po ogromnoj količini hektara poljoprivrednog zemljišta koje poseduje, po
točarstvu. Međutim, Zrenjanin danas više to nije, a problem je šta će se desiti od 2014. godine, mislimo da će posledice biti još drastičnije, da će biti još teži položaj poljoprivrednih proizvođača bez obzira kojom granom poljoprivrede se oni bavili, a posebno prehrambenoj industriji. Mi iz Srpske radikalne stranke vidimo način kako da se ova zemlja izdigne u prehrambenu industriju, u poljoprivrednu proizvidnju, ali primenom ovakvih zakona to neće biti.
Da smo mi potpuno u pravu pokazuju i izjave iz Ministarstva poljoprivrede, određenih državnih sekretara koji kažu da su pokušali da sa predstavnicima Evropske unije razgovaraju o ovim pitanjima i da pokušaju da obezbede zaštitu određenog dela poljoprivrednih proizvođača naše robe, međutim predstavnici Evropske unije ne žele o tome da razgovaraju i kažu da sve ono što je Srbija prihvatila, a misli se na Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, moraju da se primene u potpunosti, a to znači primena i potpuno urušavanje i uništenje poljoprivredne proizvodnje i prehrambene industrije.
0 KOMENTARA
TVOJ KOMENTAR