Hag ne zna za Dan ljudskih prava

Lidija Dimitrijević: Uvaženi predstavnici medija, dame i gospodo, zahvaljujem što ste se odazvali našem pozivu i došli na konfernciju.

Danas se u svim državama članicama Ujedinjenih nacija obeležava Međunarodni dan ljudskih prava. Srpska radikalna stranka tim povodom želi da, po ko zna koji put, ukaže na kršenje ljudskih prava predsednika stranke doktora Vojislava Šešelja, državljanina Republike Srbije u Haškom tirbunalu.

Evo, uskoro će punih devet godina kako neprekidno traje kršenje njegovih osnovnih ljudskih prava.

Podsećam da je Ustavom Republike Srbije, u delu koji se odnosi na ljudska prava i slobode, garantovano pravo na pravično suđenje. Član 32. kaže da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama.

Opšta deklaracija Ujedinjenih nacija o ljudskim pravima, koja je proglašena na današnji dan 1948. godine, zbog čega se on i obeležava svih ovih godina, kaže u svom prvom članu: „Svi ljudi rođeni su slobodni, sa jednakim dostojanstvom i pravima.“

Svedoci smo da su u slučaju Vojislava Šešelja, predsednika Srpske radikalne stranke, pred tribunalom u Hagu prekršena sva ljudska i procesna prava, a država Srbija ničim ne reaguje na to.

Predstavnici jedne druge, prijateljske zemlje – Rusije, u Savetu bezbednosti ukazuju na to kakav je proces suđenja Vojislavu Šešelju. Imali smo prilike da pre nekoliko dana ambasador Rusije Vitalij Čurkin u svom nastupu u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija doslovno kaže da je reč o zloglasnom procesu, nepoštovanju procesnih i ljudskih prava i da je Rusija zabrinuta zbog toga što se dešava sa Vojislavom Šešeljem, ne samo zbog toga što to traje devet godina, a da nema prvostepene presude, već i zato što su ugroženi i njegovo zdravlje i njegova procesna prava. Čurkin je u tom smislu kritikovao Bramerca i Merona što nisu izneli detalje o procesu Šešelju kada su predstavljali šestomesečni izveštaj o radu.

U tom smislu, mi kao stranka, kao ljudi, kažemo da je apsurdno, gotovo neverovatno da jedna strana država, koja je prijateljska, obraća pažnju na kršenje prava jednog srpskog građanina, dok devet godina vlast u Srbiji ćuti o srpskom građaninu koji se nalazi u Haškom tribunalu. To je apsurd koji je neobjašnjiv i sa pravne, i sa političke i sa ljudske strane gledišta.

Želim da istaknem da je država Francuska reagovala zbog kažnjavanja Florens Artman sa 7.000 evra koja je nakon neplaćanja u roku zamenjena sa sedam dana zatvora zbog nepoštovanja suda, zbog podataka koje je iznela u svojoj knjizi. Interesovalo ih je ko je to kaznio njihovog građanina? Tako smo čuli da još nije zabeleženo u Francuskoj da se tuži novinar za nešto što je napisao.

Poznato nam je kakvim je kaznama za nepoštovanje suda, takođe zbog objavljivanja podataka u svojoj knjizi kažnjen dr Šešelj. Niko od zvaničnika iz Srbije nije reagovao.

Svedoci čiji je identitet objavljen u knjizi, svedočili su u korist Vojislava Šešelja, neki se i izljubili sa njim u sudnici. Ovo govorim, jer želim da podsetim da se protiv svedoka u procesu protiv Ramuša Haradinaja vode postupci, jer oni odbijaju da svedoče kao svedoci tužilaštva protiv Haradinaja. Odbijaju jer su mnogi sa spiska svedoka ubijeni, nekima su čitave porodice ubijene.

Haradinaj je bio na slobodi, čak mu je bilo dozvoljeno i da se bavi politikom. Dr Vojislavu Šešelju ukinuta je i privilegovana komunikacija sa pravnim savetnicima.

I sam Bramerc je mišljenja da sudski proces protiv Vojislava Šešelja nije primer kako treba da funkcioniše međunarodno pravo, i nema problem da to prizna. Međutim, pokušava da odgovornost prevali na predsednika Srpske radikalne stranke koji se brani u skladu sa pravilima suda.

Važno je da naglasim da je dr Šešelj dokazao da je tribunal u Hagu politička institucija i da nema veze sa pravom i pravdom. Takođe, ta institucija čini sve da ga zadrži tamo što duže – dok se ne završe parlamentarni i predsednički izbori.

Ako ima nekih pitanja – izvolite. Ukoliko nema, ja vam se zahvaljujem.