Nataša Jovanović: Poštovana gospodo, Srpska radikalna stranka najoštrije osuđuje bahatost Tadićevog režima koji se ogleda u cenzurisanju ugovora koji je vlada republike Srbije potpisala sa italijanskom kompanijom Fiat.
Tadić i njegov režim, počev od premijera Cvetkovića, preko Mlađana Dinkića i Božidara Đelića, i svih onih koji su učestvovali u projektu italijanske fabrike u Kragujevcu, prekršili su Ustav, zakon i sve propise koje je usvojila Skupština Republike Srbije. To je prošle nedelje izjavio i republički poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić, koji je jasno rekao da tim ljudi iz agencije nakon višemesečnih pokušaja da istraže da li je ugovor vlade Republike Srbije sa kompanijom Fiat automobili povoljan po Srbiju ili nije, ostao bez odgovora, jer nadležni organi, kršeći sve pozitivne zakonske norme, nisu hteli da daju te informacije. Više od sto stranica je zacrnjeno i niko od narodnih poslanika i građana Srbije, koji finansiraju deo koji ulaže Vlada Republike Srbije, sada nema nikakve informacije.
Ovde se postavlja osnovno pitanje: da li su građani Srbije i građani Kragujevca prevareni u maju mesecu 2008 godine, posle potpisivanja Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, koji je za protekle tri godine zakinuo budžet Republike Srbije za više od 300 miliona evra samo po osnovu carina. Tada su im Tadić, Dinkić i Đelić, uz Veroljuba Stevanovića, u Kragujevcu obećali da će posao sa kompanijom Fiat biti toliko isplativ za Srbiju i njene građane, da će to postati posao veka. Neverovatno je da predsednik Tadić izjavljuje da je Fiat kompanija, a to isto smo čuli od premijera Cvetkovića, zahtevala od Republike Srbije da delovi ugovora, što je 90% ugovora, budu cenzurisani, iz razloga da Fiat automobili zaštite svoje interese na budućem tržištu i kao novi proizvođač u našoj zemlji. Ovde se postavlja elementarno logičko pitanje: ako država Srbija, njeni organi, sklapaju ugovor sa privatnom kompanijom, kako je moguće da deo koji finansira Republika Srbije bude sakriven (a taj deo je danas mnogo prevazišao onaj deo koji treba Italijani da ulože u našu zemlju). Kako je moguće da se krije kakav je ugovor, koliko će biti zaposlenih, kolika će biti proizvodnja, i, što je najvažnije, kolika je dobit države u poslu?
Taj posao, kao i svaki drugi, snosi određeni rizik. Ako je grad Kragujevac i Vlada Republike Srbije po osnovu infrastrukture, oslobađanja od poreza i mogućnosti da ta kompanija krene da instalira svoje nove hale i svoju proizvodnju dala sto miliona, ako je pružila još 200 miliona subvencija za novu italijansku fabriku, ako je dala garancije Evropskoj banci za obnovu i razvoj od 350 miliona evra koje je ratifikovala Narodna skupština Republike Srbije, da bi Fiat krenuo dalje sa pravljenjem nove fabrike, da li onda za državu Srbiju, pri sklapanju takvog ugovora, postoji rizik. Svi stručnjaci iz oblasti ekonomije koji nisu evropski dogmatici, kao što su Tadić i Đelić, i koji realno sagledavaju situaciju, znaju da je kompanija Fiat u 20 fabrika automobilske industrije u svetu, da se rangira kao fabrika koja posluje sa gubitkom, koja uz to ima ogromne probleme u svojoj zemlji, koja zatvara pogone, koja ima problem sa plasmanom već postojećih automobila. Zašto se onda takve stvari kriju od građana Srbije, kada Vlada Republike Srbije direktno ulaže sredstva u stvaranje nove kompanije kao manjinski partner?
Cela priča može da se poveže i sa onom pričom o besplatnim akcijama u istom periodu u maju mesecu 2008 godine. Ionda ste posle toga čuli da je Mlađan Dinkić rekao da to nije bila njegova ideja i da je to rekao u kampanji po nagovoru Borisa Tadića. Juče smo od Tadića čuli da on kao predsednik republike zna kako izgleda novi model koji treba da se proizvodi u Zastavi, ali ne sme nikome da kaže. Najpre Boris Tadić, kada je reč o tom ugovoru, kao predsednik republike, a po Ustavu Republike Srbije, nema nikakva ovlašćenja. Taj posao je ugovorila vlada Srbije, premijer i resorni ministri. Vi ste mogli da vidite da su u stručnim časopisima i u dnevnom listu Politika, u više navrata vaše kolege pisale kako izgleda taj prototip. To je model koji ima svoj radni naziv „L zero“ koji je gotovo identičan Fiatovom modelu „Idea“ koji je doživeo potpuni krah pre svega na američkom, a i na zapadnoevropskom tržištu. Sam Dinkić se hvalio da model koji će se proizvoditi u Kragujevcu i koji će imati više varijanti što se tiče kubikaže i toga da li je multidžet, da li je dizel ili benzinac, da će osnovni model da košta 12000 evra, a taj što Dinkić namerava da kupi koštaće 17000 evra.
Pa prema tome, kako te informacije može da zna Tadić koji za to nema nikakva ustavna ovlašćenja, kako o tome sme da priča i da se javno hvali Mlađan Dinkić, a građani Srbije, i narodni poslanici koji u skupštini imaju pred sobom ratifikaciju tih sporazuma, odbornici skupštine Grada Kragujevca koji su pred sobom imali odluku o oslobađanju kompanije Fiat za sve ono što im je grad pružio, ne mogu da imaju te informacije? Najdrastičniji i najskandalozniji deo tog ugovora je upravo ono na šta smo upozoravali od početka, a što je vlast glorifikovala u predizbornoj kampanji. To je broj automobila koji će da se proizvodi i koje je to tržište na kojem će da se prodaje i broj zaposlenih. Taj broj zaposlenih nije onakav kako su Stevanović, Dinkić i njegovi kompanjoni i kampanji 2008 obećavali, nego smo svedoci toga da ljudi, koji su po osnovu memoranduma i po osnovu ugovora vlade Republike Srbije sa Fiat kompanijom preuzeti iz Fabrike Zastava u Fiat, danas masovno dobijaju otkaz.
Takav slučaj je i gospođe Migane Aleksić, diplomiranog mašinskog inženjera, koja je u fabrici Zastava radila na standardizaciji kvaliteta proizvoda sada već zatvorene fabrike Zastava. Kada je preuzeta po tom ugovoru, kojim je država Srbija garantovala da će dobiti svoje novo radno mesto u Fiatu, dobila je i rešenje od italijanskog poslodavca da će da radi kao konstruktor alata i eksploatacije alata. Prošlo je godinu dana i gospođa Aleksić je od Fiata dobila dve mogućnosti: ili da uzme određeni deo novca koji joj se nudi ili da dobije otkaz, odnosno kako su joj ponudili da sporazumno raskine radni odnos sa kompanijom Fiat kao inženjer mašinstva i to sa najvišim ocenama rada u prethodnih 20 godina u nekadašnjoj fabrici Zastava. Sada, pošto ona to nije htela, iako je majka malog deteta, iako ima toliko veliko iskustvo, ona je dobila rešenje o raskidanju radnog odnosa.
Postavlja se pitanje da li Tadić tako štiti Fiat kompaniju i da li to isto radi gradonačelnik Kragujevca, premijer Cvetković i Mlađan Dinkić od bahatosti nad ljudima koji su svojom stručnošću i svojim znanjem želeli da rade u novoj kompaniji, da daju svoj doprinos i da za to budu adekvatno plaćeni. Do početka proizvodnje tog novog modela, za koga i ptice na grani znaju kako on izgleda i koja cena će da mu bude i koje su mu mane, dotle će ko zna koliko kolega i radnika ostati bez posla. Jer, Fiat to može. I razna obećanja, konkretno Veroljuba Stevanovića 2008 godine, a to je nastavio da priča i u godinama koje su usledile, da će fabrike komponentaši biti isključivo iz Srbije, jednostavno nisu ostvarena. Videli ste i sami da po onome što su rekli predstavnici Italijanske kompanije gotovo ni jedna fabrika u Srbiji ne ispunjava ateste za proizvodnju bilo čega na ovom Fiatovom modelu. Gde su onda te desetine hiljada novih radnih mesta, nove fabrike koje će da niču u Kragujevcu i celoj Srbiji?
Mi smo želeli i želimo najbolje našem gradu i ljudima koji treba ovde da rade i deci koja se školuju. Mi smo samo čekali da prođe određeno vreme da bismo javnost obavestili kolika je naša sumnja, kao što su to izrekli i stručnjaci iz automobilske industrije, ekonomisti i sada i poverenik za informacije i njegovi saradnici. Očigledno je da je to što se cenzuriše, osnov za mutne radnje pojedinaca.
Mi tražimo od gradonačelnika Kragujevca i od nadležnih u Vladi Republike Srbije, pre svega od Mirka Cvetkovića od Dinkića, Nebojše Ćirića i Božidara Đelića, da nam kažu kakav je to ugovor država Srbija potpisala da uloži ogromna sredstva, a za uzvrat dobija radnike i zaposlene na ulici? Jer država, što oni očigledno ne znaju, po Ustavu i svome delovanju, mora da bude iznad svake privatne kompanije. Prema tome, mi smatramo da je taj put evropskih dogmatika i onih koji su građanima Srbije obećavali med i mleko i kroz sporazum o Stabilizaciji i pridruživanju, i kroz automobilsku industriju, i kroz radna mesta koja Dinkić otvara uz subvencije države po celoj Srbiji, jednostavno laž i obmana koja samo njima koristi da bi se održali na vlasti, da bi se pozicionirali pred sledeće izbore.
A mi smo upozoravali nadležne u vladi Srbije da su se ta sredstva koja je Dinkić za svoju kampanju i kampanju svoje stranke i sada ove nove razbijačke organizacije Ujedinjeni regioni Srbije (koje je Dinkić dobio za svoje političke projekte koji se zovu novi industrijski projekti) uložena u poljoprivredu, da su data seljacima, onima koji žive u raseljenim mestima u Srbiji, država bi imala ogroman profit samo od proizvodnje zdrave hrane i svega onoga što prati poljoprivrednu industriju. Ovako, mi vidimo i kroz početak potpisivanja peticije građana da neće u Evropsku uniju koju je pokrenula Srpska radikalna stranka na teritoriji cele Srbije, da građani shvataju tu evropsku prevaru. A današnja informacija koju sada prenose sve agencije u Srbiji je da, i ako dobije status kandidata, Srbija može da računa na to da uđe u Evropsku uniju tek 2020 godine. Dotle ne samo što nam ti Briselski moćnici, kojima su u Srbiji potrebni samo resursi, pokušavaju da oduzimu Kosovo i Metohiju, nego možemo da očekujemo da će krenuti na Rašku oblast, na Vojvodinu, na jug i istok Srbije. I tome, dakle, nema kraja.
Građani Srbije moraju da znaju da je put Srbije u njenoj stabilnosti u vlasti koja neće da laže građane. Nama nikako nije mesto u Evropskoj uniji. Mi ćemo učiniti sve u narednim mesecima da broj naših sugrađana koji to znaju bude što veći. Jer, samo ako se otrgnemo iz kandži, kako je jedan mladi reditelj nazvao svoj film, iz lanaca i okova Briselske administracije, Amerike i NATO pakta, mi možemo da imamo budućnost za nas i našu decu.
0 KOMENTARA
TVOJ KOMENTAR