Milorad Mirčić: Dame i gospodo, novinari, dve realne opasnosti su se nadvile nad Srbijom. Jedno je federalizacija Srbije, a druga opasnost je, opšte poznata, epidemija, meksičkog gripa. Srbija epidemiju rešava tako što će preduzimati određene mere, naravno, uz stručni nadzor.
Epidemiju federalizacije Srbija teško može da reši u ovakvoj konstelaciji i odnosu snaga u vladajućoj koaliciji. Mi smo svedoci da ono što je bilo protivustavno, a predviđeno je i sadržano u Statutu Autonomne Pokrajine Vojvodine definitivno dobija podršku od strane republučke Vlade i ide se korak dalje, od iste te Vlade, tako što se umesto višeg stepena autonomije Voj obezbeđuje potpuna federalizacija, tačnije status posebne federalne jedinice u okviru Republike Srbije. Naime, predlogom Zakona o prenošenju nadležnosti koji je republička Vlada u radnoj verziji objavila na Internetu, jasno se potvrđuje da, bukvalno, sve ingerencije koje su Statutom Vojvodine predviđene ostaju, ali Vlada nagrađuje Autonomnu Pokrajinu Vojvodinu i pretvara je u federalnu jedinicu tako što joj daje dodatne ingerencije i dodatna ovlašćenja. Suština ovog nacrta Zakona je da se potvdri činjenica da je Vojvodina autonomna pokrajina ili deo Srbije koji ima svog predsednika Vlade, koji će sedeti ili imati sedište u glavnom gradu Novom Sadu, a onda jedna mala kozmetička izmena. Umesto međunarodne saradnje koja je omogućena Statutom APV ovde se svodi na regionalnu saradnju i da ne bi potpuno umanjila ingerencije Vojvodine kada je u pitanju ta vrsta saradnje republička Vlada potvrđuje da Vojvodina, kao „regija“ ima pravo na svoja predstavništva u Briselu. Kao briselska regija, da se Vlasi ne dosete, da je ta saradnja i sedište u Briselu gde je sedište NATO pakta, kažu tu su predpristupni fondovi, ali pri tome naglašavaju da Vojvodina, u sklopu spoljne politike koju će sprovoditi Srbija, poštovaće međunarodne dogovore i međunarodne ugovore koji se potpisuju na nivou Republike Srbije.
Zar nas to, gospodo, ne odseća na onaj period donošenja Ustava `74. godine, kada su federalne jedinice, u sklopu poštovanja spoljne politike tadašnje savezne države, potpisivale samostalne ugovore i donosile odluke snage i jačine samostalne države. Ono što je još ovde prisutno kada je u pitanju nacrt ovog Zakona, je to da se ide još jedan korak dalje kada se daju ingerencije Pokrajini, a to je da raspolaže ili da rukovodi sa Nacionalnim parkom „Fruška gora“.
Nije im dovoljno što imaju Vojvođansku akademiju nauka. To je institucija ili ustanova od nacionalnog značaja, ali oni idu na obezvređivanje svega onoga što je nacionalno, svega onoga što je državni interes, pa ga svode na regionalni. Sada idu još jedan korak dalje pa Nacionalni park koji je, u svakom slučaju, od nacionalnog značaja, i čini celinu sa svim ostalim nacionalnim parkovima u državi. Šta je to nego potpuno teritorijalno odvajanje teritorije Vojvodine od Srbije? Gde god se moglo, gde god je kakve takve ingerencije imala Vojvodina, ovaj Zakon proširuje te ingerencije i daje samostalnost, kako i oni sami potvrđuju, Skupštini APV, koja na predlog Izvršnog veća APV, može da donese i neke uredbe o sprovođenju republičkih zakona, a koje se odnose na teritoriju APV, a da pri tome republički Parlament nije ispoštovao rokove i nije doneo te zakona. Ovako jedna naizgled komplikovana definicija u prevodu znači da sve one zakonske oblasti koje nisu izdefinisane republičkim zakonima u određenim rokovima, a odnose se na teritoriju APV, može na predlog Izvršnog veća, odnosno Vlade Vojvodine da donosi i usvaja Skupština Vojvodine. To je zakonodavna vlast Skupštine APV. Da budemo konkretni i jasni: kada je u pitanju Zakon o imovini, republička Vlada očito ima problema da donese takve zakone, iz nama nepoznatih razloga, ali pošto se to odnosi na deo imovine koji se nalazi na teritoriji APV, po ovom zakonu APV neće imati nikakvih problema da njena buduća Vlada i njena buduća Skupština donesu taj zakon. To što će on, eventualno, biti u suprotnosti sa kasnije donetim republičkim zakonom to će neka mešovita komisija rešavati, koja se po ovom Zakonu, istine radi, formira na predlog republičke Vlade i to u slučaju ako su sporne neke zakonske ili neke druge odredbe koje se donose na nivou APV ili od strane republičke Vlade. Ako je nešto u suprotnosti sa Ustavom, po ovom Zakonu, Vlada Republike Srbije ima pravo da pred Ustavnim sudom to stopira, ali poznavajući proceduru i svedoci smo kako i na koji način funkcioniše Ustavni sud i svo sudstvo u ovoj državi, mi sa velikom sigurnošću iznosimo činjenicu da za te posledice koje nastanu donošenjem protivustavnih odluka i akata na teritoriji APV neće niko odgovarati, a one će biti katastrofalne. Ono što je potpuno jasno je da je ovaj Zakon odraz ili rezultat odnosa snaga unutar Demokratske stranke. Srpska radikalna stranka, sasvim odgovorno, tvrdi: ovo je pobeda Bojana Pajtića i onog dela Demokratske stranke koji zagovara federalizaciju Srbiju i stvaranje Vojvodine Republike.
Sada se postavlja realno pitanje, kakva je opravdanost postojanja više političkih partija autonomaške provinijencije ili foruma koji imaju taj isti cilj. To je sada sve obuhvatila Demokratska stranka. Na čelu tog pokreta na čelu svih tih političkih organizacija, sada se nalazi Bojan Pajtić i krilo Demokratske stranke koje deluje u APV. Mi smo, građani Srbije koji žive na delu teritorije APV, najveće žrtve ovakvog unutarstranačkog sukoba. Zamislite koliko daleko idu, sada su unutar svoje koalicione vlasti podelili uloge. Sada im koalicioni partneri izigravaju opoziciju. Ne može čovek da veruje šta se sve dešava na političkoj sceni i u političkom životu Srbije. Bukvalno, jedna lakrdija, jedan cirkus dok se ovde radi o ozbiljnoj stvari, o raspračavanju, o razbijanju teritorije i suvereniteta Republike Srbije. Ovo je ono što je Cobel najavljivao, ovi cobelovci ne kasne ni časa, ne zaostaju nijednog trenutka. Idu korak dalje – omogućavanje statusa federalne jedinice Vojvodini otvara vrata stvaranju novih regiona, a od tih regiona stvaranje novi autonomnih pokrajina i jasna će biti slika da se Srbija tako, jednostavno, rasparčava. Srbija nestaje kao država, a to zahvaljujući, pre svega, Demokratskoj stranci, u ovom slučaju zahvaljujući onom delu koji deluje na teritoriji APV. Srpska radikalna stranka se protivi ovakvom načinu delovanja. Ovo je nasilje nad zakonom. Mi imamo situaciju da se zakazuje u subotu, kada svi pošteni i vredni ljudi odmaraju, sednica Skupštine Vojvodine. To je još jedna potvrda o karakteru i prirodi ove vlasti. U subotu se zakazuje sednica Skupštine na kojoj će se raspravljati o tačkama dnevnog reda, kao što je finansijski izveštaj za 2009. godinu, devetomesečni Izveštao realizaciji budžeta i o vodosnabdevanju na teritoriji APV.
Ni jedna, ni druga tačka nisu, u suštini, takvog karaktera da podrazumevaju hitnost, a poslanici su tek danas dobili materijal. Za ovih par dana treba da se pripreme, da bi u subotu mogli da diskutuju ili da vode raspravu o dva dokumenta koji su sadržani u publikacijoma od preko 300 ili 400 strana. Ali, suština je što se u subotu najavljuje informacja o predlogu Nacrta zakona koji će predočiti republički Parlament. Do sada neviđeno, a, eto, i tome ćemo da prisustvujemo. Da se, pre svega, ide na mišljenje ili na usvajanje od strane pokrajinskog Parlamenta, a onda taj isti predlog Zakona ići će, najverovatnije, na razmatranje i usvajanje u republičku Vladu. Malo im je što krše Ustav, malo im je što se oglušuju o zakone, sad jasno pokazuju koliko je jedna struja unutar Demokratske stranke dominantnija u odnosu na drugu, pa sa njoj prvo mora predočiti predlog Zakona koji donosi republička Vlada. Kad ovi iz Demokratske stranke koji funkcionišu u Vojvodini daju zeleno svetlo, onda će taj predlog Zakona da ide u republički Parlament. Izvolite, ako imate pitanja. Ako nemate, hvala vam puno što ste prisustvovali.
0 KOMENTARA
TVOJ KOMENTAR