Farsa sa prepisivanjem zakona

Dame i gospodo,
Srpska radikalna stranka smatra, posle dve godine od konstituisanja novog saziva Skupštine Republike Srbije, da mnogobrojni zakonski akti koji su usvojeni, kako novi tekstovi i novi zakoni od kojih se neki ne primenjuju tako i mnogobrojne izmene i dopune zakona, nisu učinili da građani Srbije žive bolje, već naprotiv, otežali su im život, a skupštinske službe, odnosno sekretar i predsednica se hvale da smo usvojili, odnosno da su oni svojim glasovima usvojili 444 akta, dakle tu spadaju i zakoni, kao što rekoh, i mnogobrojne ratifikacije. Ti zakoni su pre svega bili u funkciji dodvoravanja briselskoj administraciji i nalozima koje su aktuelna vlast, na čelu sa Tadićem i Cvetkovićem, pa tako i Narodna skupština Republike Srbije dobijali od Olija Rena i ostalih komesara i mentora aktuelne vlasti, a nikako sa jasnom namerom, na šta je ukazivala Srpska radikalna stranka, da se poboljša život građana. I mi sada imamo izuzetno tešku situaciju u gotovo svim oblastima našeg privrednog i društvenog života i danas ćemo ovde u Kragujevcu, na našoj konferenciji za novinare, da potenciramo dva ključna problema. Da vi vidite kako su nakaradni ti zakoni i kako se oni uopšte ne primenjuju u praksi. Dakle, setite se onih vrelih septembarskih dana prošle godine, posle gotovo mesec i po dana skupštinske pauze, kada je navrat-nanos sakupljen kvorum da se izglasa novi zakon o planiranju i izgradnji. I onda su obećali kako će da se ubrza proces legalizacije, dobijanje dozvola, građevinski sektor će da procveta i samim tim će se otvoriti radna mesta za nekoliko stotina hiljada radnika. Od toga dan danas nema ništa. Kako se taj zakon sprovodi u praksi? Gotovo nikako. Zbog čega? Pa, zato što nedostaje najmanje 15 podzakonskih akata. Onda vidite koliko je vlast bila neozbiljna i koliko smo mi kao opozicija bili u pravu kada smo kritikovali donošenje takvog zakona, koji je u sebi implementirao još šest pratećih zakona. Sećate se, počev od definisanja načina investiranja, odnosno pravnog lica kao subjekta u tom postupku izgradnje, licenciranja agencije koja će to da radi, usvajanja prostornog plana, usvajanja merila i kriterijuma od strane lokalnih samouprava, ali džaba je što neka lokalna samouprava i uradi neki deo posla. Što se tiče grada Kragujevca, on još uvek nije svoj prostorni plan usaglasio kompletno sa novim zakonom o planiranju i izgradnji i kao posledicu toga mi danas imamo u Srbiji, a samim tim to se odražava i na naš grad, nema novih, to su sve stari započeti građevinski projekti, za 47,5% je opao u ovoj godini posao u građevinskom sektoru, što u izvođenju radova odnosno u investicijama, i time se zatvaraju vrata novih radnih mesta i mogućnosti da se nešto kao nova vrednost stvara. To je jedan od najskandaloznijih primera tako usvajanih zakona. Drugi slučaj je ova najnovija afera koja se dešava u našem gradu, a vezana je za izmeštanje fabrike u kojoj rade osobe sa invadilitetom, odnosno pogona „Zastava impro“ u takozvani Sivi dom, odnosno u krug fabrike „Zastava oružje“. Zar nije Vlada Republike Srbije, odnosno resorno ministarstvo, zauzelo stav da se osobe sa invadilitetom zapošljavaju na način na koji je taj famozni zakon propisa? Šta se u praksi desilo? Od toga nema ništa, ne samo za oružare! Mi na tome insistiramo od onog prvog otpuštanja velikog broja radnika „Zastava oružje“ da se odmah, da se obezbede zaštitne radionice. Evo, prošlo je 5 godina a od toga nema ništa. Šta je sa radnicima „Zastava automobili“, ovi koji su ostali u ovom državnom delu, mi imamo primer jednog odbornika, Stevana Pušonje, koji ne može kao invalid rada, koji je tu povredu i teško telesno oštećenje zadobio na radnom mestu, da nađe sebi posao u okviru ovoga što je ostalo od „Zastava automobila“. Znači, sve je bila jedna velika prevara. Svi drugi zakoni koji su u funkciji upropaštavanja srpske privrede, došli su po direktnom nalogu iz Brisela, dovoljno govore o tome gde se mi danas nalazimo. Zakon o stečaju je stvorio mogućnost za mnoge manipulacije i za likvidacije mnogih preduzeća na način da se ona izvuku iz obaveza prema zaposlenima pre svega, pa bi onda, kao što je to slučaj sa radnicima Robnih kuća „Beograd“, jer je zakon omogućio takvu legalizaciju kriminala, da tako to nazovem, onda moraju ljudi da krenu i da traže preko redovnih sudskih postupaka ostvarenje svojih prava. Evo, mi u našem gradu imamo potpuni kolaps kada je u pitanju preduzeće za javni prevoz „Autosaobraćaj“. Vi znate da smo mi kao odbornička grupa i kao stranka u više navrata insistirali, ali evo sada su poslednji trenuci da se nešto uradi, da država za svoj deo vlasništva kapitala, da preuzme odgovornost, i grad Kragujevac da se uključi direktno u rešavanje tog problema zbog toga što je to preduzeće kome je poveren javni prevoz, zbog toga što je preko hiljadu zaposlenih sada sa neizvesnom sudbinom i zato što je to jedino preduzeće za prevoz putnika, odnosno saobraćaj koji nije na onoj listi, pošto ima deo državnog kapitala, odnosno ranije društvenog, obuhvaćenog programom Vlade Republike Srbije. I kada smo ih pitali, odnosno kada je delegacija Sindikata, uz moje posredovanje, otišla kod ministra Ljajića, oni su jednostavno priznali da su oni to, zamislite, zaboravili da urade. Pa hajde, ako ste zaboravili, gospodo, krenite onda da radite. Znate, ako ih ne zanima sudbina radnika u jednom gradu ako je za njih hiljadu radnika ništa, pa još ko zna koliko članova njihovih porodica, o čemu onda oni pričaju? Ja danas posebno želim da istaknem vaninstitucionalne centre moći, što je najveća opasnost po naše društvo, koji direktno kroje zakone koji dolaze u Narodnu skupštinu Republike Srbije. Pod tim vaninstitucionalnim centrima moći svakako podrazumevam srpske tajkune, odnosno te kriminogene strukture koje sebe nazivaju privrednicima a koje se direktno mešaju, kroz monopol koji drže u našem društvu, i na politiku kursa dinara i na politiku preuzimanja sredstava iz Fonda za razvoj uostalom i sam direktor fonda za razvoj Srbije je pre izvesnog vremena priznala crpeli i na njegovoj grbači bili i Mišković i Beko i svi drugi tajkuni koji su, vama je vrlo dobro poznato, na takav kriminalan način izvršili „privatizaciju“ jer to je pljačka dva velika preduzeća u Srbiji, a to su „Večernje novosti“ i Luke „Beograd“, gde je država oštećena za nekoliko desetina miliona evra. I šta ćemo sada? Država ćuti nesposobna da to uradi i u teoriji to se naziva „zarobljavanje države“. Država zarobljena u krugu korupcije i kriminala i ne može iz toga da izađe jer su pojedinci iz vrha državne vlasti, a to se prenosi od jedne do druge vlade od 2000. godine do današnjeg dana. Šta onda da očekuje jedan običan čovek? Kako da ostvari svoje pravo i kako da traži primenu tog zakona, bilo kog od ovih famoznih koje je donela Narodna skupština Republike Srbije, kada nema država snage da se, osim deklarativno naravno, na najozbiljniji način obračuna sa organizovanim kriminalom? Kao član srpske delegacije i poslanik Parlamentarne skupštine Saveta Evrope sledeće nedelje ću učestvovati na redovnom zasedanju Parlamentarne skupštine Saveta Evrope i upravo sam za sredu, kada se na dnevnom redu nalazi tačka Funkcionisanje demokratskih institucija u Evropi, pripremila u ime Srpske radikalne stranke izlaganje na temu „Vaninstitucionalni centri moći u demokratskim sistemima“. Mislim da je veoma važno da se glas o tome čuje, jer Srbija nema snage da se obračuna sa onim što je najveća pošast našeg društva, a to su kriminal i korupcija.

Ovaj saziv srpskog parlamenta i dve godine njegovog funkcionisanja na ovakav način ostaće zabeležen pre svega po najsramnijoj stvari koja se desila od obnovljenog višestranačja u Srbiji, a to je otimanje mandata Srpskoj radikalnoj stranci, kroz učešće onih koji su predstavnici izvršne i zakonodavne vlasti, i stvaranje neke nove fantomske stranke bez izbora u Narodnoj skupštini Republike Srbije, i to je jedna mrlja u istoriji srpskog parlamenta koja će ostati zabeležena i koja će ostati dugo vremena da se spominje. Posle svega toga i posle činjenice da smo mi jedina istinska opozicija sadašnjoj aktuelnoj vlasti: Tadiću, Cvetkoviću i onima koji predstavljaju izvršnu vlast u našoj zemlji, a to govore činjenica da za dve godine nijedan srpski radikal nije nikada dao kvorum za rad nijednog odbora, što i jeste posao opozicije, pošto su oni nesposobni da obezbede kvorum za rad radnih tela, da smo jedini argumentovano i kritički ukazivali na sve ovo što se dešava i na ove afere koje sam danas spomenula, i na mnoge druge, i da je zbog toga i smenjen gospodin Dragan Todorović, kao predsednik odbora za odbranu i bezbednost. Dakle, kao što smo prošlog puta rezimirali da je na delu sunovrat naše ekonomije tako je na delu i sunovrat demokratije u Srbiji. Danas, 2010. godine, zbog toga što se ne poštuju demokratska načela i zbog toga što se taj privid da je sve u redu i regularno, tako kroz pokretnu traku odvija štancovanje zakona, odnosno prepisivanje zakona koji stižu iz briselske kancelarije. Uostalom, koliko su oni nesposobni da sami izvorno kao vlast naprave neki zakon koji će da koristi građanima, govori činjenica da u skupštinskoj proceduri gotovo da nema više nijednog zakona. Zbog čega? Pa, zato što nije stigao prevod. Nemaju prevod ovih zakona koje im šalje Brisel i sada su u ćorsokaku. I sada kada pitate mene kao potpredsednika Skupštine, ja ću da vam dam jasan odgovor na to. Da me pitate da li je moguće da Narodna skupština Republike Srbije nešto radi u julu mesecu, moram da adresiram to pitanje na predsednicu Skupštine, a ona će da vam kaže da pitate vladu. A ima toliko predloga zakona koje je dala Srpska radikalna stranka, upravo da se isprave svi ovi nedostaci. Ali se nije desilo za ovih deset godina, u stvari jednom samo 2001. godine, i to su stavili samo reda radi jedan predlog zakona našeg poslanika iz Zrenjanina, ali da deset godina više nijedan opozicioni predlog zakona nije došao na dnevni red. Uostalom, koliko oni ne poštuju opoziciju i koliko su oni izgubili taj odnos i koliko ih ne zanima da čuju one koji su protivnici ovakve vlasti, govori činjenica da se nijedna rezolucija, nijedan predlog rezolucije nije našao na razmatranju koji je predložila Srpska radikalna stranka, a izglasana je sramna rezolucija o genocidu u Srebrenici. Rezolucija o genocidu nad Jermenima, koji su osudile mnogobrojne članice čak i države Evropske unije, pa čak i američki Kongres, nije došla na dnevni red samo zato što je predložila Srpska radikalna stranka. Rezolucija o nacističkim zločinima tzv. nezavisne ustaške države i pogroma i genocida nad Srbima, Romima i Jevrejima takođe nije došla na dnevni red zato što je to predlog Srpske radikalne stranke. I tako, da pogledate niz predloga, jednostavno ih nema jer vlast se navikla da se tako ponaša i da služi samo sebi a ne interesima građana koji su je birali. Sazvana je sednica Skupštine grada Kragujevca za 18. jun i to će biti odlična prilika da po tačkama koje su predložene na dnevnom redu razgovaramo upravo o ovim problemima koji ne mogu nikako da se prevaziđu, pošto je u pitanju zakon koji ima prateća podzakonska akta koja još uvek nisu doneta, znači ovaj Dulićev Zakon o planiranju i izgradnji koji pravi mnogobrojne probleme i zbog koga ljudi ne mogu da dobiju u ekspeditivnom i roku investitori i potencijalni investitori dozvole za rad.

Hvala vam što ste došli na našu konferenciju.