Branislav Rankić: Dame i gospodo novinari, dobar dan. Ovo je redovna konferencija za novinare Srpske radikalne stranke. Iako je redovna, postoji povod koji se pojavio prošle nedelje kada su uglavnom lokalni elektronski i štampani mediji objavili vest da je Nacionalna služba za zapošljavanje dobila, od Kancelarije za regionalni razvoj Bora, računarsku opremu vrednu 100 000 dolara. Doduše, neka su glasila objavila i brojku od 100 000 evra, ali očigledno je 100 000 dolara. Pa su onda nabrajali šta je sve dobijeno za tih 100 000 dolara – 20 laptop računara, 20 monohromatskih štampača, 5 kolor štampača i 2 servera. Ja nisam bio lenj i pokušao sam da proverim cene dobijene opreme. Zvao sam više kuća koje se bave trgovinom računarske opreme, konsultovao više ljudi, obišao više sajtova i jedva se prikupi oko 20 hiljada dolara. Zato sada jasno postavljam pitanje gde je još 80 hiljada dolara. Ovaj primer sam naveo zato što najplastičnije govori na koji način se država enormno zadužila u poslednjih 10 godina, gde je naš novac, ko je to pokrao i na koji način. Ovaj primer je školski primer onoga što se radi na republičkom nivou. Dakle, garanciju za vraćanje tog kredita od 43 miliona dolara za regionalni razvoj Bora, dala je Republika Srbija, što znači da ćemo svi mi taj novac vraćati, a pet godina se odlaže njegova primena, odnosno sve dok nije nekako dopalo u ruke G 17 + da se troši novac. Sad se to razdvojilo u dve komponente i evo na koji se način troši novac svih građana Republike Srbije. Prvo, postavlja se pitanje da li je potrebno Nacionalnoj službi za zapošljavanje 20 laptop računara. Ja mislim da nije. Drugo, ako jedno radno mesto košta desetak hiljada dolara, zar nije bilo preče otvoriti 10 radnih mesta? I ono što je najstrašnije – ako im je bila potrebna takva oprema, ukupno 25 štampača, 20 laptopova i 2 servera, to je oko 20 000 dolara. Ne može biti 100 000 dolara. Da li se to G 17 i stranke koje su vladajuće na republičkom nivou, pripremaju za izbore na taj način što će da kradu naše pare i da našim parama opet kupuju naše glasove onako kako su to radili na nedavnim izborima u Boru, gde je uglavnom najveći broj glasova od strane političkih stranaka bio kupljen, a ne na osnovu programa koji su izložili biračima? Meni je apsolutno nejasno da je ta vest, koja je za mene bila poražavajuća, prošla nezapaženo i da je više niko nije komentarisao jer se radi o novcu koji je novac svih nas, a 80 000 dolara, priznaćete da je mnogo. I vidite, kad kradu, oni ne kradu da se to ne primeti. Zašto su to javno objavili? Samo zato da bi neko rekao – eto, vidite, oni su transparentni i oni su to objavili. Verovatno računaju na to da je narod posle 10 godina bombardovanjem informacijama, potpuno sluđen i da u Srbiji praktično nemate ili ima 1% ljudi koji logički razmišljaju o informaciji koju dobiju, nego razmišljaju da informacija na jedno uvo uđe, na drugo izađe, ništa u glavi ne ostane i računaju – mi smo svoju dužnost obavili, mi smo objavili, to što niko nije primetio, odlično je. E, pa, nije da niko nije primetio i ovo što oni rade već 10-11 godina, ima ljudi koji strpljivo skupljaju i arhiviraju i doći će, garantujem vam i obećavam, period kada će oni odgovarati za ovo što rade. Što se tiče lokalne vlasti, ima mnogo pitanja koja treba postaviti i ja ću ih postavljati iz konferencije u konferenciju. Evo, danas će na sednici Opštinskog veća biti Predlog rebalansa budžeta. Sećate se koliko su ranije kritikovali rebalanse kada ih bude 2 ili 3 godišnje, a sada se posle tri meseca pojavljuje potreba za rebalansom i ja to ne sporim – naravno da može ukoliko dolazi do promene prihoda ili rashoda u odnosu na planirano. Neka rade, ali neprincipijelno je da su druge kritikovali zbog istih tih stvari, ili manje izraženih, a danas govore drugo. Hoću ovom prilikom da postavim pitanje šta je sa zajedničkom fabrikom RTB-a Bor i EWG firme iz Niša koja je do polovine februara trebalo da zaposli 100 ljudi, a sada je kraj marta. Očigledno je da se radi na kupovini vremena, od izbora do izbora, lagaćemo. U međuvremenu, da niko ne bi pomenuo šta je sa tim ljudima koji nisu dobili posao, dolaze razni ambasadori. Pre nekoliko meseci je izraelski ambasador obećao strašno mnogo novca i ulaganja u zajednička preduzeća u Boru, više ga niko nije pomenuo. Sad je došao slovenački ambasador, pa to isto obećava. Šta je sa onima koji su došli i gromoglasno najavili „Sanč“ obuću, da će da pređe u „Dijamantske krune“ i da zaposli još 50 ljudi? Niti su prešli u „Dijamantske krune“, rade tamo gde su i radili i kapacitetom kojim su radili. A bilo je pitanje nedelje, nije bilo pitanje meseca nego pitanje dana kada će da pređu. A ako odete malo dalje, pa se prisetite obećanja u predizbornoj kampanji, onda je više iluzorno pričati o tome i postavljati pitanja šta je sa onim solarnim uređajima koji će davati energiju sa Flotacijskog jalovišta za ceo Bor, šta je sa otvaranjem SOS marketa u Kapiji grada, gde je čak navedeno da će 250 artikala biti po sniženim cenama... Ali evo jedno od pitanja – šta je sa JP „Turistički centar“ Bor? Ja sam gledao Odluku o osnivanju – sedište ovog JP je u ulici Moše Pijade broj 3, a to vam je adresa Opštine Bor. Idite tamo pa pitajte – ima li kancelarija JP. Imenovan je direktor koji prima platu. Ima li nekog? Šta radi to javno preduzeće? A bilo je gromoglasno najavljivano – sve će početi da se dešava samo se čeka da se donese jedna takva odluka. Pa će biti i aerodrom u funkciji i mnoge druge stvari. Videli ste i kako se populistički najavljivalo zapošljavanje ljudi u „Belorečki peščar“ pre privatizacije, pa je potpisan Ugovor o privatizaciji, a danas se već ti ljudi spremaju da štrajkuju nezadovoljni privatizacijom ili bilo čime. Dakle, sve je bilo namešteno da se primi 70-80 ljudi, bugarski partner naravno da to nije ni kupio da bi radilo, i danas dolaze u situaciju da radnici traže raskidanje privatizacije do koje nije trebalo ni doći i žalosno je što u tome neće uspeti i što je to model po kome će, ja sam na to više puta skretao pažnju, biti privatizovan i sam RTB Bor. Očigledno je da niko više nije u stanju da kontroliše kako se troše pare poreskih obveznika u Boru, jer da jeste, zaista bi do sada bio pokrenut neki postupak – ko je kupio klizalište, za koje javno preduzeće, ko njime sada gazduje, gde je uskladišteno, da li je to bilo potrebno ili ne, i što je najgore, kupljeno je bez ikakvog javnog poziva za prikupljanje ponuda, a kupljeno je polovno i enormno je plaćeno. Na jednoj od narednih konferencija SRS-a u Boru govorićemo o tome kako poštenje naprednjaka iz prethodnih izbora dobija svoj sudski epilog. Dakle, vodiće se sudski procesi o tome kako je deljeno stočno brašno, kako su deljene naočari, ko je kome i na koji način uplaćivao rizlu... Ja imam veliki broj otpremnica i dokumentacije. Naravno, nisu oni specifični, kod njih najlakše dolazim do otpremnica i ko ih je potpisivao, i ostali su delili, samo što su tu bili razdvojeni – neki su delili suhomesnate proizvode, neki su davali keš novac, neki su davali neke druge stvari. To će biti teme narednih konferencija. Ja vam govorim ovo da bi građani znali da se ne isplati prodati svoj glas jer svaka prodaja glasa, posle veoma kratkog vremena, dovodi do toga da samo upadate u još veći očaj.
Ja sam imao toliko. Ako imate pitanja, izvolite.
Ukoliko nema, hvala.
0 KOMENTARA
TVOJ KOMENTAR