Dr Vojislav Šešelj upozorava na kriminal u javnim preduzećima (transkript)

Prof. dr Vojislav Šešelj: Dobar dan.

Dame i gospodo, za današnju konferenciju za štampu smo vam pripremili rezultate rada našeg ekonomskog ekspertskog tima, koji se tiču analize završnog bilansa javnih preduzeća Republike Srbije za 2014. godinu.

Reč je o 492 preduzeća koja postoje u Srbiji i ona su sva predala uredne godišnje bilanse Agenciji za privredne registre. Danas su bili dostupni ti bilansi i naši eksperti su ustanovili sledeće.

Prema tim bilansima, u javnim preduzećima je bilo 95.929 zaposlenih, što je za 2,5 odsto manje nego prethodne, 2013. godine. Ukupna imovina, stalna i obrtna, kojom su na kraju prošle godine raspolagala ova preduzeća je u vrednosti od 15,7 milijardi evra. Sopstvenim kapitalom pokriveno je 57,0 odsto, a obaveze čine razliku od 42,92 odsto.

Od ukupnih obaveza koje iznose 6,7 milijardi evra, kratkoročne obaveze su 4,3 milijarde evra i veće su za 12 odsto u odnosu na prethodnu godinu.

Gubici javnih preduzeća iznad visine kapitala dostigli su 905 miliona evra, a gubici do visine kapitala dve milijarde i 955 miliona evra. Dakle, kumulirani gubici u ovim javnim preduzećima su veći od 3,8 milijardi evra i za 905 milijardi evra su veći od ukupnog kapitala. Ti ogromni gubici uništavaju velika republička javna preduzeća, poput Preduzeća za puteve Srbije, „Srbijagasa“ i drugih.

Ukupan prihod javnih preduzeća ostvaren u 2014. godini iznosio je 545 milijardi dinara, ili više od 4,5 milijarde evra i veći je u odnosu na prethodnu, 2013. godinu, za 3,8 odsto. Kada se iskazani gubitak prebije sa iskazanim dobitkom, ukupan gubitak u 2014. godini veći je od dobitka za 43,5 milijardi dinara, odnosno za 363 miliona evra.

Posebno je loše to što su u 2014. godini finansijski rashodi veći od finansijskih prihoda za 14,5 milijardi dinara, zato što su finansijski rashodi uvećani u odnosu na prethodnu godinu za tri puta.

Ono što je još posebno negativno u strukturi obaveza, je da su kratkoročne obaveze na kraju prošle godine za ova 492 javna preduzeća zbirno dostigle čak 520 milijardi dinara, ili 4,33 milijarde evra, i veće su odnosu na prethodnu 2013. godinu za 12 odsto.

Koliko loše posluju javna preduzeća pokazuje i sledeći podatak: ukupan prihod svih javnih preduzeća ostvaren u 2014. godini je 545 milijardi dinara, a kratkoročne obaveze su 520 milijardi dinara. Ovakvo finansijsko opterećenje ozbiljno ugrožava funkcionisanje javnih preduzeća, pa samim tim i budžet Republike Srbije.

Ovako izgleda analiza rada republičkih javnih preduzeća koju je sačinio ekspertski tim Srpske radikalne stranke:

Na prvom mestu se kaže da je u 2014. godini bilo 21 republičko javno preduzeće i tri javna preduzeća u vlasništvu Autonomne pokrajine Vojvodina, sa ukupno 31.700 zaposlenih, ne računajući „Železnice Srbije“, koje su prevedene u akcionarsko društvo u stopostotnom vlasništvu Republike Srbije, a u matičnom preduzeću su prošle godine imale 17.735 zaposlenih.

Broj zaposlenih u javnim preduzećima kretao se prema sledećim podacima, koji su takođe ovde brojčano navedeni:

„Elektroprivreda Srbije“ imala je 29.200 zaposlenih, od čega je u javnom matičnom preduzeću samo 514 zaposlenih, a svi ostali su u proizvodnim preduzećima. Na primer u „Đerdapu“ 967, u Rudarskom basenu Kolubara 12.708, u Termoelektrani i Kopovima Kostolac 3.254 i tako dalje; „Elektromreža Srbije“ ima 1.587 zaposlenih, „Putevi Srbije“ 1.315, PTT Srbija 15.095, „Srbijagas“ 1.179 zaposlenih, „Srbijašume“ 3.173 i „Vojvodinašume“ 1.554 zaposlena. U „Srbijavodama“ ima 138 i „Vojvodinavodama“ 463 zaposlena. „Transnafta Pančevo“ ima 138 zaposlenih, „Nuklearni objekti Srbije“ 129, „Tanjug“ je imao 209 zaposlenih, koji su ovih dana ostali bez posla. U „Službenom glasniku Srbije“ zaposlena su 393 radnika, u „Zavodu za izdavanje udžbenika“ 263, dok „Emisiona tehnika i veze“ ima 254 zaposlena, „Jugoimport“ 379, „Nacionalni park Kopaonik“ 52, „Tara“ ima 200 zaposlenih, „Đerdap“ 75, „Fruška gora“ 150. U „Skijalištima Srbije“ zaposleno je 145 ljudi, „Javno preduzeće za razvoj turizma na Staroj planini“ ima 17, dok Javno preduzeće „Novosadske toplane“ ima 320 zaposlenih i tretira se kao republičko javno preduzeće zato što povremeno proizvodi i električnu energiju za „Elektroprivredni sistem“. Nacionalni park na Šar-planini sa Ski centrom „Šara“ je trenutno u sporu i utvrđuje se da li je prodat francuskom partneru od strane nelegalnih šiptarskih vlasti, kao što je to urađeno sa Brezovicom, o čemu smo detaljno govorili na jednoj od prethodnih konferencija za štampu.

I o „Srbijagasu“ smo govorili, toga se sigurno sećate, to je bilo nedavno, a sada podsećam da je u okviru ovog javnog preduzeća i „Podzemno skladište Banatski Dvor“, što je sasvim prirodno, ali i „Agroživ AD“, „Metanonsko sirćetni kompleks, Kikinda, a.d.“, „HIP Azotara, a.d. Pančevo“ i „Informatika, a.d. Beograd“. Tu su i „Gas Bečej“ i „Loznica gas“, „Jugorosgas“ i „Progresgas trejding“, kao i „Sogas Novi Sad“.

„Jugoimportu“ pripada „Srpska banka“, koja mu je pripojena da ne bi otišla u stečaj, a napravila je više od 150 miliona evra gubitka i taj gubitak je preuzela država. U okviru ovog izvoznika naoružanja i vojne opreme posluju i zavisna društva, „Jutra“, „Atera“, „Borbeni sistemi“, „Kovački centar Valjevo“ sa 278 zaposlenih, a u matičnom sistemu je 379 zaposlenih.

Inače, danas želim da skrenem pažnju i na nekoliko veoma bitnih finansijskih podataka:

Prvo, u prošloj godini „Elektroprivreda“ je zabeležila gubitak u poslovanju od 10,47 milijardi dinara.

Drugo, „Železnice Srbije“, iako formalno nisu javno preduzeće, imaju gubitak od 11,8 milijardi dinara, a godinu dana ranije gubitak im je bio 8,2 milijarde dinara. I niko ne daje odgovor zašto je ovde, na primer, gubitak posle godinu dana, od 2013. do 2104. godine, novih 3,5 milijarde dinara. Nigde nismo čuli obrazloženje zašto je do toga došlo.

Treće, „Srbijagas“ je samo u matičnom društvu imao gubitak od 45 milijardi dinara, odnosno 375 miliona evra. „Srbijagas“, kao matično republičko javno preduzeće, bez podređenih društava, ima imovinu od oko milijardu evra, a nema ni dinara sopstvenog kapitala, jer su minuli gubici dostigli iznos od 151 milijarde dinara, pa su ukupne obaveze ovog preduzeća 193 milijarde dinara, ili milijardu i 600 miliona evra, što je 600 miliona evra više od vrednosti imovine. Dakle, da sami sebe daju, ne mogu vratiti dugove.

Četvrto, „Putevi Srbije“ pokrivaju imovinu sa 78 odsto sopstvenog kapitala, ali imaju obaveze 118 milijardi dinara, ili oko milijardu evra.

Podsećam da Međunarodni monetarni fond i Svetska banka teraju Vučićevu vladu da do kraja godine proda, ili stavi u stečaj sva društvena preduzeća, izuzev onih 17 zaštićenih, kojima je rok produžen do kraja maja iduće godine, mada su u nekim od tih preduzeća, poput „Prve petoletke“ iz Trstenika već počeli masovno da dele otkaze. Nismo to ni znali. Nije toga bilo u javnosti. Ja sam prekjuče bio u Trsteniku i na licu mesta sam se u to uverio, jer smo očekivali da će i njima sve to da produže do maja iduće godine.

Od početka juna iduće godine počeće pritisci i za prodaju republičkih, gradskih i lokalnih javnih preduzeća, a problem je u tome što se kod tih prodaja ne vodi računa ni o interesima zaposlenih, ni o interesu sadašnjih vlasnika.

Poznato je da je za „Železnicu“, „Puteve Srbije“, „Srbijagas“ i „Elektroprivredu“ država dala garancije i da ih godinama isplaćuje i tako nadoknađuje njihove gubitke, umesto da menja direktore dok se ne nađe neko ko je u stanju da pošteno i stručno vodi ta javna preduzeća. Imali ste primer „Srbijagasa“ – preduzeće u ogromnim dugovima, dubiozama, a direktor deli radnicima, zaposlenim velike količine novca, kao, na ime jubileja preduzeća.

Za državne gubitaše izdvojeno je iz republičkog budžeta oko dve i po milijarde evra, a najviše za navodno uspešna preduzeća. Za „Javno preduzeće Srbijagas“ izdvojeno je 691 milion evra, znači od penzija, od plata zaposlenih u javnom sektoru, 691 milion evra „Srbijagasu“, a oni najveće plate u Srbiji, ogromne plate, pa im još izbacuju velike iznose na ime jubileja. To je ekonomski sistem u kome mi živimo.

Za „Javno preduzeće Putevi Srbije“ 488 miliona evra izdvojeno je iz budžeta, za „Železnice Srbije“ 338 miliona evra, za „Er Srbiju“ 37,2 miliona evra. Za „Galeniku“ država plaća 61,8 miliona evra, za „Elektroprivredu“ 165 miliona evra, za „Fijat automobile Kragujevac“, 143 miliona evra.

Krajnje je vreme da se Vučićeva vlada ozbiljno uključi u ozdravljenje ovih javnih preduzeća i da se više prestane sa trošenjem budžetskih sredstava njihovim bacanjem u ovu vreću bez dna.

Sve ukazuje da se u poslovanje svih ovih preduzeća moraju uključiti i nadležni državni organi, od budžetske inspekcije do državnog tužilaštva, na čemu Srpska radikalna stranka uporno insistira godinama i poziva sve nadležne da konačno počnu da rade svoj posao, a mi smo vam nagovestili još pre godinu dana da ćemo se mi srpski radikali najviše baviti ekonomskim i socijalnim pitanjima, jer to više Srbija ne može da podnese.

Izvolite, imate li vi neko pitanje?

Novinar: Imam ja. Ja mislim da bez Rusa to sve što pričate, ne može da se...

Prof. dr Vojislav Šešelj: Iz kojih ste vi novina?

Novinar: Nisu novine.

Prof. dr Vojislav Šešelj: Ovo je konferencija za štampu, samo novinari mogu da postavljaju pitanje, a kao što vidimo, novinari ne žele ništa da pitaju. Hvala vam.