Prof. dr Vojislav Šešelj: Dobar dan.
Dame i gospodo, ekspertski tim Srpske radikalne stranke nastavlja da raskrinkava afere naprednjačkog i dosmanlijskog režima u ekonomskoj sferi.
Ovo je jedna u nizu afera na kojima radimo i odnosi se na Rudarsko-topioničarski basen Bor.
Afera je vezana, naravno, za 12 godina dosmanlijske vladavine, ali se i nastavlja u tri i po godine naprednjačke vladavine, a na čelu RTB Bor je Spaskovski, čovek za sve režime, koji je do sada promenio više od pet partija i u svakom režimu mu pružaju na volju da mešetari na sve strane i upropaštava narodno dobro.
Prema izveštaju naših eksperata, Rudarsko-topioničarski basen Bor, u čijem sastavu su Rudnici bakra Bor, Rudnik bakra Majdanpek, Topionica i Rafinacija Bor, završili su 2013. godinu sa 751 milion evra iskazanih gubitaka, 751 milion!
Podaci iz 2013. godine ovde su navedeni zato što još nije urađen bilans za 2014. godinu, a po našim pouzdanim saznanjima gubici u 2014. godini su još veći i njihov rast se nastavlja i u 2015. godini.
RTB Bor je 1. septembra ove godine podneo Privrednom sudu u Zaječaru, posebno za svako od četiri privredna društva, predlog za pokretanje stečajnog postupka, u skladu sa unapred pripremljenim planom reorganizacije, jer su se, kako predlagači kažu, stekli uslovi propisani članom 11, stav 2. Zakona o stečaju, što znači da RTB Bor ispunjava uslov prezaduženosti i prateće nesposobnosti plaćanja.
E sad, postavlja se ključno pitanje – zašto je RTB Bor prezadužen? Zato što je odavno izgubio celokupan sopstveni kapital, pa su obaveze znatno iznad kapitala, a u poslednjih deset godina tzv. restrukturisanje štitilo ga je od toga da poverioci naplate redovnim, ili sudskim putem svoja potraživanja. Dakle, od strane režimskih institucija je obustavljena naplata potraživanja.
Obaveze Bora na dan 31. maja ove godine dostigle su iznos od 560 miliona evra za matično društvo, a za tri zavisna društva: Rudnike bakra Bor, Rudnik bakra Majdanpek i za Topionicu i Rafinaciju Bor, iznos od 640 miliona evra, pa RTB Bor praktično duguje milijardu i 200 miliona evra. Ukupan godišnji prihod ostvaren u 2013. godini je 242 miliona evra, što je poslednji javno objavljeni podatak. Dakle, obaveze su pet puta veće od godišnjih prihoda.
Najveći poverioci RTB Bor, podatak je od 31. maja 2015. godine, su: Borska banka, koja je u stečaju, Fond za razvoj Republike Srbije, Agencija za osiguranje depozita, Elektroprivreda Srbije, NIS, još tri banke u stečaju, lokalna samouprava Bora i Majdanpeka. Ovo je faktički dug prema Republici Srbiji i on iznosi ukupno 946 miliona evra.
Preostali dug od 254 miliona evra je dug prema stranim bankama i ostalim komitentima.
Ukupna vrednost stalne i obrtne imovine finansirana je iz ovih obaveza, a pored toga, iz tih obaveza je finansiran i gubitak iskazan iznad kapitala.
U prvoj godini primene Unapred pripremljenog (to je njihov zvanični naziv – Unapred pripremljeni plan reorganizacije), vrednost stalne imovine RTB Bor je 630 miliona evra, a vrednost obrtne imovine 80 miliona evra. Dakle, ukupna imovina vredi 710 miliona evra, a ukupne obaveze su 1,2 milijarde evra, pa je gubitak iznad kapitala za 490 miliona evra.
Taj takozvani Unapred pripremljeni plan reorganizacije trebalo bi da prikrije pljačku i da se, na primer, obaveze prema Borskoj banci u stečaju od 228 miliona evra, otpišu za 90 odsto ili 205 miliona evra, a preostalih 10 odsto isplaćivalo bi se narednih pet godina po dva odsto godišnje.
Pored toga, od obaveza prema još tri banke u stečaju („Beogradska banka“ 3,9 milijardi dinara, „Jugobanka“ 458 miliona dinara i „Anglo Yugoslav bank, London“, kao filijala „Beogradske banke“ 285 miliona dinara), ukupno oko 40 miliona evra, planirano je da se otpiše 36 miliona evra.
Zahtev je da se od obaveze prema Fondu za Razvoj Republike Srbije od 218 miliona evra otpiše 196 miliona evra, a da preostala 22 miliona budu isplaćena u narednih pet godina, i to po 4,4 miliona evra godišnje.
Obaveze prema Agenciji za osiguranje depozita najvećim delom potiču iz ranijih obaveza Kombinata koje je Agencija isplatila, očekujući restrukturisanje pa da se bar delimično naplati, ali se traži otpis postojećeg duga od 146 miliona evra.
„Elektroprivreda Srbije“ trebalo bi da otpiše 120 miliona evra, a EPS 108 miliona evra. Očekivana naplata je 2,4 miliona evra, i to u narednih pet godina. Tek se sada vidi da RTB Bor godinama nije davao ni jedan jedini dinar za potrošenu struju.
Unapred pripremljeni plan reorganizacije predviđa da NIS Novi Sad otpiše 36 miliona evra, od ukupnog duga od 40 miliona evra.
Budžet Republike Srbije i ministarstva treba da otpišu iznos od 90 miliona evra.
Poreska uprava Srbije od ova četiri privredna društva iz sastava RTB Bor potražuje na dan 31. maja ove godine 25 miliona evra, budžet Republike Srbije 5,8 miliona evra, Narodna banka Srbije 10,5 miliona evra, Ministarstvo energetike i rudarstva 39 miliona evra, dok Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine, Ministarstvo odbrane, Republička direkcija za vode i Republička direkcija za robne rezerve imaju milionska potraživanja, pa će teret ovog otpisa pasti na poreske obveznike.
Obaveze prema inostranim poveriocima dostigle 200 miliona evra.
Sa kompanijom „SNC Lavatin“ zaključen je ugovor o rekonstrukciji topionice i izgradnji fabrike sumporne kiseline čija je izgradnja okončana 2014. godine.
Najveći inostrani poverilac sada je kanadska firma EDC Export Development Canada sa potraživanjem od 148 miliona evra, za koje je Republika Srbija dala garanciju, pa je u četvrtoj klasi poverilaca i obaveza je Srbije kao garanta da tu garanciju isplati u celosti.
Pored ovod iznosa od inostranih poverilaca ističu se i sledeća potraživanja: „Standard Bank England“, u iznosu od 35 miliona evra, „Gerald Metals Inc“ i „Red Metal AG“, u iznosu od po nešto više od četiri miliona evra. Ova potraživanja razvrstana su u klasu tri i kao takva podležu otpisu od 90 odsto, jer će verovatno biti usvojen plan reorganizacije.
Koje prihode planira RTB Bor? U prvoj godini poslovanja, nakon usvajanja Unapred pripremljenog plana reorganizacije u RTB Bor, očekuje se sledeća struktura prihoda:
Godišnji prihod potreban RTB-u Bor projektovan je, nakon ovog ogromnog otpisa potraživanja, nezabeleženog u privrednoj istoriji Srbije, na oko 350 miliona evra, od čega 300 miliona evra od prihoda dobijenih od proizvedenog bakra, po 5.200 evra za tonu, za količinu od 58.000 tona bakra iz sopstvene rude, koju RTB Bor ne može obezbediti iz sopstvenih rudnika u Srbiji, bar ne u naredne tri godine, jer nije izvršio nikakvu modernizaciju ni proširenje rudarskih kapaciteta.
Planirano je strateško ulaganje u povećanje rudarskih kapaciteta investicionim ulaganjem u novu topionicu, odnosno rekonstrukciju postojeće i ulaganjem u novu fabriku sumporne kiseline, a ona je u sastavu „Zorke Šabac“ već otišla u stečaj.
Planirano je podizanje kapaciteta na 400.000 tona koncentrata bakra, iako ništa nije ulagano u proširenje i modernizaciju rudarskih kapaciteta, već se tek sada planira ulaganje od 280 miliona dolara. Na taj način bi se povećali rudarski i flotacijski kapaciteti za proizvodnju i preradu rude iz rudnika: Veliki Krivelj, Cerovo i Cerovo dva, Majdanpek i Jama.
Nigde u Planu reorganizacije se ne kaže koliki je procenat bakra u rudi ovih rudnika, svakog pojedinačno, da bi se izvela kompletna računica i odgovorilo na pitanje odakle će se obezbediti i po kojoj ceni ruda za novu topionicu, kao i ko će ubuduće otpisivati dugove ovom kombinatu.
RTB Bor u Unapred pripremljenom planu reorganizacije, odnosno prevari i pljački poverilaca planira da navodno poveća proizvodnju katodnog bakra za 82 odsto, što je nemoguće, jer Bor nema sopstvene rude za tu veću proizvodnju, pa ovaj podatak služi samo za obmanjivanje javnosti.
U 2014. godini RTB Bor je proizveo 38.100 tona katodnog bakra, od čega samo 29 hiljada tona bakra iz sopstvene rude, 6,5 hiljada tona iz uvezene rude i 2,6 hiljada tona iz sopstvene šljake, pa je planirano povećanje od 82 procenta nemoguće, a Institut za bakar iz Bora utvrdio je da u narednih nekoliko godina nema rude za taj obim proizvodnje, s obzirom da paralelno sa investiranjem u Topionicu i Rafinaciju, nije investirano u sopstvene rudnike.
U Planu reorganizacije predviđeno je i da će se pronaći strateški partner za Rudnik Cerovo, koji bi investirao 34 miliona dolara, i obavezao se da tu rudu isporučije Topionici, kako bi Topionica imala kapacitet da topionička peć može da radi, uz obavezu da investira i u fabriku bakarnih cevi i žice. Na taj način bi se dobilo još 19.000 tona iz rudnika Cerovo, za koje bi se naplaćivala usluga 650 evra po toni katodnog bakra.
Interesantno je da u Planu reorganizacije nema ni reči o načinu i vremenu privatizacije RTB Bor. Očigledna je namera da RTB Bor bude večito vezan za državu, odnosno državne fondove i EPS, koji isporučuje ogromnu električnu energiju za razbijanje rude i njeno topljenje i da na taj način država trajno pokriva gubitke ovog kombinata.
Plan je i da se Rudnik bakra Bor, Rudnik bakra Majdanpek i Topionica i Rafinacija Bor pripoje Kombinatu i da to jedinstveno preduzeće ničim ne garantuje da će ubuduće pozitivno poslovati.
Ovim planom reorganizacije bi se otpisalo 90 odsto dosadašnjih dugova svim domaćim komitentima, a 200 miliona evra duga inostranstvu bi isplatila Republika Srbija, koja je za taj iznos dala garancije i to je, zapravo, osnovni i jedini cilj, a realna proizvodnja, ostvarivanje dobiti, modernizacija Kombinata i sudbina zaposlenih ne zanima ni Vladu Srbije ni generalnog direktora Blagoja Spaskovskog, koji su u očiglednoj sprezi i koji iznošenjem lažnih informacija i podataka obmanjuju javnost i pljačkaju budžet Republike Srbije.
U Boru je, na primer, u 2014. godini proizvedeno ukupno 960 kg zlata, a samo „Banka Inteza“ potražuje 230 kg za datu garanciju RTB Invest, privrednom društvu specijalizovanom za izvoz borskog bakra, po osnovu uzetog kredita od 10 miliona evra.
Predstoji i privatizacija „Zlatare Majdanpek“, ali po modelu prodaje imovine, a ne prodaje kapitala. Javni poziv za prodaju „Zlatare Majdanpek“ objavljen je 12. septembra ove godine, a prodaja po javnom pozivu od 27. maja nije uspela. Postavlja se pitanje zašto se ide na prodaju imovine. To je zbog toga što su ukupne obaveze ovog privrednog društva, koje je 40 odsto u vlasništvu Rudarsko topioničarskog basena Bor, a 60 odsto je društveni kapital, dostigle čitavih 25 miliona evra.
Zlatara je ostala bez dinara sopstvenog kapitala, a vrednost ukupne imovine, koju čine građevinski objekti i oprema, je procenjena na 2.565.434 evra, dok je početna cena na javnoj aukciji svega 1.544.127 evra, što je skoro duplo manje od ukupne vrednosti imovine.
Samo Fond za razvoj Republike Srbije od Zlatare potražuje 560 miliona dinara, a ostale državne institucije 695 miliona dinara.
To su posledice Dinkićevog modela restruktuiranja. Dinkić je i danas, pored Aleksandra Vlahovića, najugledniji srpski ekonomista za ovaj režim, bar prema izjavama Jorgovanke Tabaković, Aleksandra Vučića i članova njegove vlade.
Inače, do sada su otišli u stečaj sledeći proizvodni kapaciteti Rudarsko-topioničarskog basena Bor: „Fabrika lak žice Bor“, u kojoj je pri kraju stečajni postupak, dok su, nakon sprovedenog stečaja, brisane iz registra APR-a: „Fabrika ventila za pneumatiku“, „Fabrika opreme i delova, doo“ i „Fabrika abraziva, doo“.
Evo, ovo su potpisali članovi ekspertskog tima Srpske radikalne stranke i ovo vam je, dame i gospodo, pravo stanje u Rudarsko-topioničarskom basenu u Boru, kojim rukovodi generalni direktor Blagoje Spaskovski, čovek koji je uporan u upropašćavanju ovog privrednog giganta i koji fotelju čuva prelazeći iz jedne u drugu vladajuću stranku. Promenio ih je do sada najmanje pet, ali nikad nije bio član, niti ima šansi da ikada postane član Srpske radikalne stranke, a ovde će imati posla i nadležni pravosudni organi, jer ni ova vlast, kakva je da je, ne sme da toleriše ove stvari, a vlast je u to umešana. Vlast svojim aljkavim ponašanjem, zapravo, dozvoljava da se nastavlja ovolika pljačka narodne imovine.
To je ono što smo želeli danas da vam kažemo, da se na ovaj način obratimo javnosti. Naravno, na redu su i mnoge druge privredne afere. Mi ćemo spremati ekspertske izveštaje za naredne konferencije za štampu.
Izvolite, imate li vi neko pitanje?
Novinar: Teša Tešanović, Srbin info.
Prof. dr Vojislav Šešelj: Izvolite.
Novinar: Kako komentarišete aktuelnu temu sa prisluškivanjem Bojana Pajtića od strane bezbednosnih službi i da li smatrate da ste vi takođe prisluškivani?
Prof. dr Vojislav Šešelj: Ja sam sigurno prisluškivan od svih službi bezbednosti i od stranih agentura u Srbiji, uopšte u to ne sumnjam.
A što se tiče Bojana Pajtića, postavlja se pitanje ko ga je prisluškivao, a ključno je pitanje ko je obelodanio rezultate prisluškivanja. Naravno da je skandalozno kada se prisluškuje bilo koji državni funkcioner. To se može raditi, ali samo uz nalog suda. Ovde niko nije pomenuo da postoji nalog suda.
E sad, mi imamo krajnje negativan stav prema Bojanu Pajtiću i celoj toj garnituri Demokratske stranke, koja je 12 godina upropaštavala Srbiju, kao i prema garnituri naprednjačke stranke, koja nastavlja da to isto radi.
Novinar: Još jedno pitanje. Kakav je stav Srpske radikalne stranke povodom ruske intervencije u Siriji?
Prof. dr Vojislav Šešelj: Srpska radikalna stranka podržava rusku intervenciju u Siriji i mi smatramo da se mora pomoći demokratski, civilizovani, sekularni režim Bašara el Asada u njegovoj borbi protiv panislamizma, fundamentalizma i terorizma zasnovanog na takvoj ideologiji.
Imate li još pitanja? Ako nema, hvala što ste došli.
0 KOMENTARA
TVOJ KOMENTAR