Nataša Jovanović: Dame i gospodo, Dinkićev predlog zakona o finansiranju lokalne samouprave i njegovo usvajanje početkom leta u Narodnoj skupštini Republike Srbije, uz podršku Demokratske stranke, predstavlja apsolutnu obmanu čelnika lokalnih samouprava, a samim tim i građana, jer je sada sasvim jasno, u trećem kvartalu ove kalendarske budžetske godine, da taj zakon neće moći da se realizuje. A potpuno je nemoguće i neizvesno da se on sprovede u izbornoj 2012 godini, obzirom na to da je za njegovo sprovođenje potrebno 40 milijardi, a u ovom trenutku budžetski deficit i ekonomski kolaps Srbije se meri iznosom od 60-70 milijardi dinara.Što znači da bi uz pokrivanje deficita, što je apsolutno nemoguće u potpuno razorenoj srpskoj privredi, bilo potrebno da se obezbedi još dodatnih 40 milijardi dinara da bi se taj zakon navodno sproveo.
Tako da je sada jasno da je to bio Dinkićev i Stevanovićev čist politički marketing i svih onih iz takozvanih Ujedinjenih regiona Srbije koji su hteli time da dobiju jeftine političke poene, a stvarnost je sasvim drugačija. Da bih vam to ilustrovala daću vam samo jedan primer. Prošle godine, dok nije postojao taj zakon, opredeljena su određena sredstva na kraju budžetske godine za takozvanu pomoć jedinicama lokalne samouprave, i to samo u iznosu od jedne milijarde. 500 miliona dinara je usmereno svim opštinama u Srbiji, a 500 miliona takozvanim devastiranim opštinama, kojih je 40 u Srbiji. I to su jedva rebalansom budžeta pred kraj prošle godine obezbedili, tu jednu jedinu milijardu dinara.
Onda možete da zamislite kako je nemoguća misija da se ovaj pomenuti zakon sprovede kada je za njegovu realizaciju do kraja ove godine potrebno 30 milijardi, a za sledeću 2012 godinu 40 milijardi dinara. Naša stvarnost je poražavajuća, pre svega kada je reč o makro ekonomiji. Izjava, koju je prekjuče dao ministar za ekonomiju i regionalni razvoj Nebojša Ćirić, govori u prilog tome da su oni izgubili svaki kompas, i Tadić, i Dinkić, i svi vlastodršci u Srbiji i da su oni nesposobni da oporave srpsku privredu.
I ne samo to, već oni čine sve da ionako težak položaj privrednika otežaju. Kao i da otežaju položaj lokalnih samouprava. Pošto i lokalne samouprave, samim tim i grad Kragujevac, zavisi od uplata komunalnih i svih drugih taksi, firmarina koje uplaćuju u budžet grada Kragujevca mala i srednja preduzeća, a mala i srednja preduzeća su dovedena u težak položaj. Samo je pitanje dana kada će krenuti njihovo masovno stavljanje katanca u bravu, zbog činjenice da oni pod ovakvim Tadićevim režimom ne mogu da opstanu.
Podatak da mala i srednja preduzeća, koja treba da budu stub razvoja srpske privrede učestvuju u ukupnom broju preduzeća u Srbiji sa više od 99,8% i da zapošljavaju 66,7% radnog stanovništva, dovoljno govori o tome da je njihovo podsticanje i povoljni aranžmani, koje treba da im ponudi vlada Republike Srbije neophodno. A vlada ne da to ne radi, već upravo Ćirićeva izjava govori da su ih ostavili na cedilu, pa kako se ko snađe. Prepušteni su sami sebi i nemilosrdnom tržištu kojem upravljaju režimski tajkuni poput Miškovića, Beka i ostalih finansijera Demokratske i Srpske napredne stranke. Sada je jasno da ti privrednici ne mogu ništa da očekuju, samim tim i zaposleni, od ovakve vlasti.
Mala i srednja preduzeća doprinose sa 33% bruto domaćeg proizvoda, a koliko je njihov rad onemogućen zakonima iz agende takozvane Evropske unije (zbog njihove žurbe da steknu status kandidata, kada nam se razara privreda, otima Kosovo i Metohija od strane njihovih briselskih mentora), govori jedan primer. Ako neko uspešno srednje preduzeće u Srbiji ostvari godišnju dobit od 100 miliona dinara potrebno je da plati porez od 10% na dobit. Onog trenutka kada vlasnik preduzeća ode u banku da mu se izvrši, po zakonu neophodan povraćaj, onda mu se traži još 20% poreza na dobit osnivača. Što znači, tvih 10 i još 20 je ukupno 30% poreza, toliko se traži jednom uspešnom privredniku, što je nezabeležena stopa poreza i jedna od najvećih, a ja mislim i najveća u Evropi. I kako onda i čemu da se nada neko ko treba da plati poreze i doprinose za zaposlene, da drži toliki broj radnika kada se ima u vidu da su porezi i doprinosi na plate zaposlenih u Srbiji najveći mogući, a oni iznose preko 60%.
S druge strane, svi oni koji su vlasnici preduzeća koja se bave agrarom isto tako ne mogu ništa dobro da očekuju ni od pomenutog Ćirića, Tadićevog režima, njihovih ministara i premijera Cvetkovića, jer je i poljoprivreda u teškoj situaciji. I sam podatak da Srbija ima 200.000 hektara neobrađene površine i da se svake godine taj broj još uvećava 60 kvadratnih kilometara, govori o tome koliko režim ne vodi brigu, i koliko ih interesuju njihove funkcije. Kampanju su već počeli rušeći Srbiju, pre svega po pitanju nacionalnih i državnih interesa, a sada je očigledno, po svim ovim podacima koji su apsolutno egzaktni, i u privrednoj sferi.
Građani Srbije ne mogu pod ovom vlašću da očekuju nikakav ekonomski boljitak ni oporavak, a Srpska radikalna stranka će veoma brzo, na nivou Srbije, izaći sa sveobuhvatnim ekonomskim programom za izlazak zemlje iz teške ekonomske situacije, bede i nemaštine. Apsolutno smo uvereni da će na osnovu naših konkretnih rešenja, građani Srbije, a samim tim i građani Kragujevca, imati prilike da se uvere da je put Srbije onaj put koji treba da definiše, pre svega, oslanjanje na uređenje naše zemlje i njenih institucija, koje sada rade isključivo po diktatu Borisa Tadića i Demokratske stranke. Jedino tako uređena zemlja, koja koristi sve svoje potencijale, sarađuje sa prijateljskim zemljama u svetu, pre svega sa zemljama BRIK grupe, Brazilom, Rusijom, Kinom i Indijom može da očekuje za kratko vreme brz oporavak.
Mi očekujemo da će na sednici skupštine Grada Kragujevca, koja je najavljena za 16 septembar, morati da usledi rebalans budžeta, zbog toga što je on nerealno projektovan za 2011 godinu i zbog svih ovih razloga i primera koje smo naveli na početku kako se vlada ponaša prema lokalnim samoupravama. Dakle, zbog činjenice da budžet grada Kragujevca ne može da se puni efikasno i njegova realizacija ne može da se odvija dinamikom kako su to Stevanović i njegovi saradnici predvideli - zbog toga što je narod osiromašen, zbog toga što su preduzeća samostalne trgovinske radnje i svi oni koji treba da plate lokalne komunalne takse, porez na firmarinu, koji treba da plate porez na imovinu (koji je jedan od glavnih poreza kojim se puni budžet grada Kragujevca) jednostavno to nisu u mogućnosti, jer je beda i nemaština, iz dana u dan, u celoj Srbiji sve veća, pa tako i u našem gradu.
Ne može da se navede, i prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, ni da se na prste jedne ruke nabroje gradovi gde je prosek zarada u junu mesecu, kada se merila visina potrošačke korpe, koja je iznosila preko 56 000 dinara, da je prosek toliko veliki da građani mogu da zadovolje tu potrošačku korpu. Očigledno njih baš briga za narod i Tadića i njegove ministre, oni su usmereni na rasprodaju državnih i nacionalnih interesa na svoje fotelje i funkcije i na neverovatno rasipničko ponašanje i trošenje budžetskih sredstava preko agencija koje se odlukom skupštinske većine osnivaju iz dana u dan sve više.
Neverovatno je da ministar koji je nadležan za ekonomiju i razvoj zemlje još kaže da će mala i srednja preduzeća, pošto država ne može da im pomogne, da usmeri kod poslovnih banaka, a te poslovne banke koje posluju u Srbiji su ojadile građane Srbije. I kroz kredite i kroz kreditne kartice i kroz refinansiranje i izuzetno skup novac koji oni prodaju građanima Srbije. Pogledajte kakve su kamate i uslovi tih stranih banaka, koje ovde posluju pod izuzetno povoljnijim uslovima nego u zemljama iz kojih dolaze, u njihovim matičnim državama. Taj novac tamo i te kamatne stope počev od stambenih i svih drugih kredita su najmanje za dve trećine manje u odnosu na Srbiju gde je izuzetno težak životni standard građana gde su ljudi prinuđeni da plaćaju tako visoke kamate.
Umesto da taj Ćirić kaže, što on ne želi i vlada nema sluha za to, kao i čitav režim koji ga je postavio na tu funkciju, da će se novac koji postoji u budžetu usmeravati za pomoć malim i srednjim preduzećima, koja zapošljavaju 66,7% zaposlenih u Srbiji, on želi da im stavi omču oko vrata i trasira im put kod poslovnih banaka koje daju skupe kredite.
Mi mislimo da ćemo kroz program koji ćemo da ponudimo građanima Srbije, a samim tim kroz konkretne ekonomske projekte koji se tiču grada Kragujevca, i rešenja koja se ne oslanjaju samo na industralizaciju grada već i na podsticaju upravo ovakvih preduzeća i poljoprivrede na području našeg grada i čitave Šumadije, videti da građani to prihvataju i mi verujemo da će ta rešenja počev od onih koja se bave ekonomskom strukom agrarom i tako dalje do najobičnijih ljudi doći sa namerom da vide da ipak ima izlaza iz ove situacije ali pod ovim režimom i sa ovakvom vlašću, slepo-poslušničkom, pre svega prema Briselu, to nikako ne mogu da očekuju. Naravno isti paket i isti način vladavine im nudi i Nikolićeva SNS.
Prema tome, apsolutno je jasno da mi sa našim programom, i pre svega sa oslanjanjem na ljude, koji su glavni resurs jedne zemlje, a onda na prirodne resurse i sve ono što ima naša zemlja, možemo da računamo u budućnosti.
Zahvaljujem vam se na prisustvu
0 KOMENTARA
TVOJ KOMENTAR