Marijana Četojević: Dame i gospodo novinari, hvala vam što ste došli na još jednu konferenciju za novinare Srpske radikalne stranke. Ono za šta se smatra da hitno treba da se objasni u javnosti, oko čega vlastodršci i te kako dovode u zabludu građane, to je ovaj čitav aražman sa MMF-om koji se sada predstavlja kao pomoć najugroženijima, najsiromašnijima u iznosu od 6,5 milijardi dinara. Uloga MMF-a i Svetske banke je upravo da ovde u Srbiji zarade enormne profite, iza njih stoji Vol Strit, bankari, a ne sociolozi. Oni ne rešavaju problem siromaštva, već ga stvaraju, i tada plasiraju svoje zelenaške kredite.
Raspodela sredstava „pomoći“ od 6,5 milijardi je potpuno neizvesna u smislu plasmana. Izvesno je jedino da je to oblik poreske evazije, ovim putem se preskače uplata poreza, doprinosa jer ne ide kroz zarade. Videćemo kroz koji oblik i kako će to država puniti budžet, ili će se preskočiti upravo uplatu poreza, doprinosa i kako onda misle da se ostvaruju penzije kada oni prvi preskaču obaveze plaćanja u PIO? Dalje, imamo izjavu Mlađana Dinkića, koji kaže da će zaposleni u zdravstvu, prosveti, vojsci, policiji, kulturi i institucijama javnog sektora dobiti u toku godine dvokratnu pomoć, dva puta po dve milijarde, regres za letovalje 5.000 dinara i ponovo za Božić 5.000 dinara. Sa druge strane, Dijana Dragutinović kaže da će jednaokratna pomoć ići zaposlenima u javnom sektoru, a da će dve milijarde ići na pomoć penzionerima. Sasvim je nejasno kakva je to njihova strategija, jedino što je vidljivo je da živimo sve gore, da su podaci lažirani, da sprovode slepo sve što im MMF kaže.
Od 380 miliona evra, koliko država treba da dobije u četvrtoj reviziji kreditnog aranžmana, već je potrošeno 300 miliona evra na odbranu kursa dinara, a nisu uspeli da stabilizuju kurs dinara. Od početka godine NBS je intervenisala sa milijardom eura na međubankarskom deviznom tržištu, a kurs dinara i dalje pada i poskupljuje spoljni dug, podgreva inflaciju, poskupljuje proizvode, ulje 5 do 10 odsto, šećer 3 odsto, mleko 3 odsto...čini potrošačku korpu sve praznijom, a troškove komunalija, taksa nepodnošljivim za građane.
Imali smo državu, imali smo vladu, carinu. Sada MMF i Svetska banka intezivno pretvaraju državu Srbiju u teritoriju gde se ne zna ni koje su državne granice, gde je uloga vlade potpuno marionetska, radi kako ih MMF ucenjuje kreditima, projektima. Polako nam zatvaraju škole, bolnice, industriju, poljoprivredu.
Rezultat četvrtih pregovora sa MMF-om nije, kako se ističe u medijima, da će naši penzioneri živeti bolje. Ne možemo da se složimo sa stavovima Krkobabića, Dinkića, Dragutinović. To su izjave koje nisu tačne.
Tačno je ono što su iz MMF-a istakli dakle, udeo penzija u bruto domaćem proizvodu će biti smanjen sa 13% na 10% bruto domaćeg proizvoda. Aktuelna situacija u Srbiji je da od 770 hiljada penzionera preko 650 hiljada penzionera ima penzije u proseku oko 15 hiljada dinara, čak i manje. Nedopustivo je da dalje opadaju. Političke manipulacije su izjave da će od aprila 2011. do oktobra 2012. godine penzije biti usklađene sa rastom zarade u javnom sektoru. Sve je namenjeno predizbornoj kampanji to će biti izborna godina. Nakon tog perioda penzije će rasti u skladu sa rastom cena na malo, koji se u samom startu lažira, iskazuje manjim, te će i penzije i te kako opadati.
Upozoravamo na apsolutnu neodrživost penzionog sistema. Od januara do marta, bez posla je ostalo 44 hiljade ljudi, prema makroekonomskim indikatorima koji su objavljeni na sajtu Ministarstva finansija. Ovog momenta u Srbiji praktično na jednog zaposlenog ide jedan penzioner. Sistem „pay as you go“ finansiranja je nemoguć. Već ovog momenta daleko prevazilazi iznos uplaćenih doprinosa, velikim delom se finansira iz budžeta. Ono što se postavlja kao realno pitanje kada ne postoje prvi, drugi, treći stub penzionih reformi, kad vlada bela kuga, sve veća nezaposlenost, ko će danas zaposlenima da obezbedi penziju sutra?
Takođe je lažiran i BDP, prenaduvan, kako bi se sakrio podatak da je Srbija visoko zadužena zemlja. Naime, uzimane su stalne cene iz 2002. godine, pad bruto proizvoda u 2009. godini nije iznosio 2,9, bio je mnogo veći. Kada bi se radilo o cenama iz 2007. godine, čak i preko 4,2%. Napominjem, Srbija je za tri prva meseca u 2010. Godini, što se spoljnog duga tiče, dosegla nivo od 23,3 milijarde evra, 76,2 % ovako prenaduvanog bruto domaćeg proizvoda. Sam MMF, na i ovako netačnim statističkim pokazateljima, ističe da će u 2010. godini biti spoljni dug na nivou 75,6%, a u 2011. čak 90,4% bruto domaćeg proizvoda. Republika Srbija je na pragu dužničkog ropstva. Hitno je potreban aktivan stav države u otplati spoljnjeg duga jer se vidi već na tromesečnom nivou da je angažovanje kredita veće za 300 miliona evra od otplate kamata i glavnica.
Kada pogledate Zakon o budžetu za 2010, vidite da upravo porez na dodatu vrednost precenjen, porez na dodatu vrednost u 2008. godini iznosio je 301 milijardu, onda u 2009. godini 296 milijardi, tako da ne može projekcija za 2010. godinu da bude 325 milijardi dinara. Prenaduvane su i akcize, sve manje ljudi vozi čak i automobile. U takvoj situaciji, naravno, da je došao MMF da odobri još veći budžetski deficit od 4,8%, odnosno140 milijardi dinara. Hvala.
Ima li pitanja?
Ako nema, hvala vam što ste došli na konferenciju Srpske radikalne stranke.
0 KOMENTARA
TVOJ KOMENTAR