U ovoj knjizi preneta su pisanja medija u periodu od juna 2011. do kraja marta 2012. godine. Ovo vreme obeležilo je nekoliko važnih događaja. Ratko Mladić je isporučen Haškom tribunalu a novinari su se naprosto utrkivali da podele sreću Borisa Tadića, Vladimira Vukčevića, Serža Bramerca i Ketrin Ešton i zlurado komentarisali njegovo prvo pojavljivanje pred haškim sudijama, ali i „brinuli” o tome s kim će piti kafu. Sa Šešeljem ili Radovanom Karadžićem. Povodom hapšenja generala Srpska radikalna stranka je organizovala protestni miting koji je Tadićeva policija pokušala da razbije.
Zapisane su u ovoj knjizi i izjave Ivice Dačića koji je tada ljubio skute Borisa Tadića, kao što ih sada ljubi Aleksandru Vučiću. Govorio je o korekciji granice između Srbije i Albanije i podeli AP Kosovo i Metohija.
U periodu koji je obuhvaćen u ovoj knjizi uhapšen je i Goran Hadžić. Ta vest je propraćena u svim novinama, kao i izjava Borisa Tadića da je Srbija konačno završila najteže poglavlje saradnje sa Haškim tribunalom.
Izjavu Zorana Krasića da se Hag plaši Šešelja štampani mediji su preneli kao istorijsku. Mnogi koji su to pisali nisu baš verovali u to, ali vreme i događaji su pokazali da je to tačno.
Čitalac ove knjige podsetiće se i na završne reči u procesu protiv Vojislava Šešelja koje su opisane kao najgledaniji televizijski program.
Recenzenti: Miroljub Ignjatović i Nemanja Šarović
Autor predgovora: Vjerica Radeta
Godina izdanja: 2017.
