Akcija uozbiljavanja Srbije

Tomislav Nikolić: Dame i gospodo novinari, Srpska radikalna stranka je počinje akciju uozbiljavanja Srbije. Želimo ovom prvom konferencijom za štampu da uputimo jasnu poruku i predsedniku Srbije i predsedniku Vlade, da Srbija više ne može da trpi neustavno stanje, da su izbori, da je referendum za Ustav i izbori koji su usledili posle toga jasno opredelili šta Srbija mora da radi. Da je trebalo da Vlada Republike Srbije predloži zakone, po Ustavnom zakonu za sprovođenje Ustava, i da je sav dnevni red od konstituisanja Vlade do danas Narodne Skupštine Republike Srbije trebalo da se odnosi na zakone kojima se Srbije dovodi u ustavno stanje.

Očigledno je da je Narodna skupština Republike Srbije postala sluškinja Vlade Republike Srbije, jer su narodni poslanici, oni koji pripadaju vladajućoj većini, svesno prihvatili ulogu onih koji čekaju kada će Vlada da se dogovori, da li će da se dogovori, oko toga kako će Srbija da krene dalje napred, i onda oni po nekoliko meseci dogovaraju, a Skupštini ostave dan ili dva da to izglasa. I zato imate i u Skupštini neku vrstu skupštinskog poslovnikom uređenog haosa. Svesni toga da je dnevni red apsolutno besmislen, u ovakvoj situaciji, narodni poslanici okreću pažnju javnosti na mnogo važnije i na mnogo aktuelnije teme. Srbija nije donela skoro nijedan zakon koji je predviđen Ustavnim zakonom. Srbija se nalazi pred dilemom hoće li biti izbora do kraja godine ili ne, i to sada zavisi isključivo od Borisa Tadića, to će biti Tadićevi izbori. Sada vam je jasno zašto ja nisam predsednik Skupštine, zato što ja ne bih slušao nikoga. Dulić će morati da posluša Tadića. Stvar je procene Tadićeve šta može da očekuje na izborima pre rešavanja statusa Kosova i Metohije, a šta može da očekuje posle. I njegove procene koliko još dugo može da se opstruiše konstituisanje Ustavnog suda, a tako niko neće moći da procenjuje ustavnost odluka koje bude donosio predsednik Narodne skupštine.

Uostalom, to ste već videli na delu u Gradskoj skupštini, dakle u Skupštini Grada Beograda. Povodom prestanka mandata smrću gradonačelnika Nenada Bogdanovića, vladajuća koalicija je sazvala sednicu Skupštine Grada Beograda, na kojoj su ispunjavali dogovor, kako sami kažu, koji su postigli, odredili vršioca dužnosti gradonačelnika, a onda su odredili zamenika vršioca dužnosti, što nikada još nije zabeleženo u političkoj teoriji i praksi, onaj ko vrši dužnost, on nema zamenika, on samo vrši dužnost dok se izabere novi. I nije ni predviđeno šta biva sa vršiocem dužnosti, šta biva sa tom funkcijom kad, ako bi i njemu prestao nekakav mandat. Nisu čak dozvoli da mi kandidujemo, biran je predsednik Skupštine, nisu čak dozvolili da mi biramo svog odbornika o kome bismo želeli da pričamo, oko koga bi trebalo da se glasa, ne , rekli su “Pa mi smo se dogovorili, mi ćemo izabrati svog”, pa vi izaberite svog, ali ovo su izbori, sve što se u Skupštini bira to su izbori. Očekuju nas i izbori za predsednika Republike, očigledno je da tu nema dogovora u vladajućoj koaliciji, i da će najverovatnije raspisati, pošto to radi Demokratska stranka, raspisati izbore za predsednika Republike. I tu je u najdelikatnijoj situaciji Srpska radikalna stranka, mi smo jedini koji mogu da pobede kandidata Demokratske stranke. Ali tu se postavlja nekoliko dilema, osnovna dilema je Kosovo I Metohija, da li je moralno trčati u kampanji za predsedničku fotelju, ili je moralnije trčati do tog decembra koji je određen kao neki dan D, trčati za odbranu Kosova i Metohije. To je jedan dilema, druga dilema za predsedničke kandidate je šta će oni da rade? Čak i za konduktera u autobusu postoji pravilnik koji kaže šta on radi, kako obavlja tu funkciju i kome odgovara. Mi bismo sada izabrali predsednika Republike oko koga ne postoji nijedan zakon, Ustav kaže da on komanduje Vojskom, ali to će biti regulisano zakonom, Ustav kaže da on vodi spoljnu politiku, ali kaže to će biti regulisano zakonom, predsedniku su poverili kontrolu nad službama bezbednosti, ali i to mora biti regulisano Zakonom. Postavlja se pitanje da li kandidati znaju koju funkciju će da obavljaju ako budu izabrani za predsednika Republike. Ovo što Boris Tadić radi, to nije obavljanje funkcije predsednika republike, nije po Ustavu i po zakonu, nego po onom kako on to zamišlja.

Čega se boji Boris Tadić? Boji se svoje reakcije na nezavisnost Kosova i Metohije, zbog toga želi izbore pre proglašenja nezavisnosti. On neće smeti da uđe u sukob sa državama koje priznaju nezavisnost, on neće smeti da brani Srbiju, kako mu to nalaže Ustav Republike Srbije. Inače, ako će da poštuje Ustav, što se boji toga da li će ga građani ponovo izabrati za predsednika ako bi izbori bili posle proglašenja nezavisnosti. Ako postupi časno, ako postupi po Ustavu, otkud njemu strah da neće biti ponovo izabran? Ne, on se psrema da postupi nečasno, on se sprema da postupi mimo Ustava, on se sprema da se ogoli pred nama i da pokaže da su njegove priče o odbrani Srbije laž. Ne postoji nijedan drugi razlog da se posvađa sa svim strankama u Srbiji oko tremina održavanja izbora, izuzev straha za fotelju, i tu je naša dilema najveća, mi možemo da ga pobedimo, ali kakvi su to izbori ako budu išle samo Demokratska stranka i Srpska radikalna stranka? S druge strane, nikada nismo bojkotovali izbore, nikada još nisu održani izbori, i u najtežim okolnostima, i kad je bila najveća blokada medija, mi smo na izbore izlazili. I kad su drugi bojkotovali, mi smo na izbore izlazili, nekad je bojkotovao DEPOS, nekada samo DSS, nekada samo Demokratska stranka, ali mi smo na izbore izlazili, i Srpska radikalna stranka svesna toga da se približava dan kada će Boris Tadić doneti svoju odluku, priprema sednicu Centralne otaybinske uprave na kojoj će zauzeti stav. I ja sada ne mogu da vam prejudiciram naš stav. I sam ću pokušati da iz duskusija članova Centralne otaybinske uprave saznam šta bi građani Srbije najviše voleli. Šta bi najviše opravdali, šta najviše žele pored borbe za Kosovo i Metohiju, ovakve kakva se sada vodi. I kad smo već kod takve borbe, ja poručujem Borisu Tadiću i Vojislavu Koštunici: Mi ne želimo da pokvarimo priču o jedinstvu u vezi Kosova i Metohije, i mi nećemo načiniti nijedan potrez kojim bismo oslabili ulogu Srbije u razgovorima o Kosovu i Metohiji, ali ti pregovori su farsa, to je pozorište, stav Albanaca je apsolutno jasan, stav Amerike je apsolutno jasan. Bolje bi bilo da se pripremamo za taj decembar kada će Čeku i ostali proglasiti nezavisnost Kosova i Metohije, nego da nas to pogodi kao što nismo znali kada će biti raspad Jugoslavije, kao što nismo znali kad će Crna Gora da se odvoji, da ne ispada da smo mi zatečeni. I zato taj poslanički haos u Skupštini, na dnevnom redu je zaštita životne sredine u Rumuniji, pa stvarno nema smisla, to je ponižavanje i Skupštine i uopšte svesti građana Srbije, znači to što mi nudimo autonomiju i što je prihvaćeno od strane razumnih država u svetu, očigledno je, Albanci neće prihvatiti. Imamo li mi sada još jednu strategiju za taj slučaj? Da li je Skupština Srbije usvajala strategiju? Danas je već polovina oktobra. Ne, Skupština Srbije nije usvojila strategiju za eventualno samoproglašenje nezavisnosti Kosova koje bi bilo podržano od strane mnogih država u svetu i to, mislim da bar 100 država će priznati tu nezavisnost. To je razlog zašto Boris Tadić žuri sa izborima. Ali, svejedno i u kampanji će morati da kaže kakav će njegov odnos biti prema Americi ako odmah priznaju nezavisnost? Kakav prema Evroatlanskim integracijama? Šta ako sve članice Evropske unije, i one koje su protiv nezavisnosti Kosova i Metohije prihvate nezavisnost, jer one su deo jedne velike zajednice u kojoj se odlučjuje u ime svih. Ako Evropska unija donese odluku o priznavanju nezavisnosti Kosova poštovaće to svaka država članica Evropske unije. Šta sa Srbijom posle toga? Posle toga nema, ne postoje dva puta za Srbiju. Postoji samo jedan put – na istok. Hoće li to Boris Tadić smeti da kaže građanima Srbije i šta je sa tim Vojislavom Koštunicom. On je uzrok srpskog propadanja u poslednjih šest, sedam godina. On pravi vladu sa izdajnicima i sa slugama, stranim plaćenicima. On pokupi patriotske glasove na izborima i preda ih Borisu Tadiću da naprave vladu. Neka nam kaže čime će da plati podršku Borisa Tadića za funkciju premijera, šta je obećao Borisu Tadiću jer Boris Tadić nije sigurno prepustio ulogu premijera slabijoj stranci od sebe, a da nije nešto dobio zauzvrat. Jel to podrška na predsedničkim izborima? Neka se onda dogovore, neka se raspišu predsednički izbori da građani Srbije vide konačno na delu tu koaliciju pre izbora, a ne posle.

Što se tiče ove hajdučije u javnim preduzećima da ih opomenemo da je to narodna imovina. To nije imovina Demokratske stranke, DSS-a, Nove Srbije, G 17 plus. To je narodna imovina. Nije im ostavio ni deda, ni otac, ni pradeda, ni čukundeda pa rekao – ovo ostavljam u nasleđe mojoj miloj stranci G17 plus dok su živi da vode aerodrom i da kupuju pepeljare po 50.000 dinara komad. I nemoj neko da im se slučajno umeša, nemoj da ima neko kontrolu slučajno, nego oni će da vladaju, oni će da kontrolišu, oni će da nadzorišu, sve radi G17 plus. Ovu moju milu Naftnu industriju ostavljam tom i tom i nemoj neko slučajno da mu se meša. Komercijalnu banku tom i tom. Pogledajte kakvi su ovo pazari. Čije je to? Njihovo? A gde im je struka? Ko ima sposoban u tim političkim firmama koje vode, javna preduzeća. Što su sva javna preduzeća gubitaši? Otkud toliki gubici u preduzećima?

Teško će doći do promene vlasti, Koalicija “Zajedno”, Depos, kako su se sve zvali, dok je trebalo da promene Miloševića govorili su da će teško doći do promene vlasti pošto komunistička ideologija neće dozvoliti višestranački sistem. Pa, kaže – pobiće nas čak iako pobedimo. Ovde je druga situacija, ovde lopovi neće dati da dođe do promene vlasti. Zato što kad dođu srpski radikali znaćete tačno ko je šta ukrao. Niti imamo putera na glavi, niti imamo obzira prema bilo kome i bilo kakvih obaveza. Neće moći da se desi da u kampanji napadamo neke ljude a posle izbora da s njima napravimo koaliciju da više ne čujete ni jednu lošu reč o tome. Ne, znaćete tačno. Kada, koliko, kako i ko je opljačkao Srbiju od kada je DOS došao na vlast. Ovaj krug, zatvoreni krug lopova mora da se prekine i mora da ga prekine Srpska radikalna stranka. Zato naše dileme oko izbora. Mi želimo ravnopranu utakmicu na izobrima. Ne možemo da čekamo izbore sa Tijanićem koji je direktnor Javnog servisa, koji sam kaže da su mu politički suparnici deo Srpske radikalne stranke, deo socijalista i LDP. Odakle njemu politički suparnici, u kojoj to oni stranci imaju političke suparnike. Ne može ako bilo koji poslanik primeti da neka emisija nije dobra, da Tijanić oko toga pravi po 15-20 emisija u kojima iznosi svoje stavove. Pere svoju televiziju. Ne može, nije pretplata uvedena samo zbog Tadića i Koštunice, zbog svih građana Srbije je uvedena. A posebno Tijaniću ne smete da date ni dinar državnih para u ruke. I vi koji radite na Državnoj televiziji vrlo dobro znate ko su njegovi miljenici i u čiji platni spsak ne sme da se pogleda. A pitaću javnog tužioca zašto je obustavio istrage oko Tijanića i oko pljačke u Radio televiziji Srbije. Ali sa takvim slugarnjom režima da čekamo izbore to će biti katastrofa. Pa, ja tačno znam kakav će prilog o meni da naprave. Hiljadu puta ponovljeni film, milion puta ponovljeni film, kao da građani Srbije prvi put čuju nešto o meni. Hajde da pravimo svi filmove jedni o drugima. Kako ćemo u kapmanju? Ministri će ministarske automobile. Novac, G 17 će početi prvi kampanju, utvrdiće koliko novca mora da se potroši na izborima, a ti ako nemaš bićeš još i slabiji na izborima od njega. A ako hoćeš da potrošiš kao oni moraš da se uzajmiš, da uzmeš kredit. Pitajte Tadića i Koštunicu koje limite u trošenju sredstava je podigao, ustanovio G17 plus. Nedostižne. Čitav buyet na raspolaganju. Nije normalno za Srbiju. Naravno da nije.

Nenad Čanak ide u srednju školu kod maloletnika u Kragujevcu da im priča o fašizmu. Idi na fakultet tamo su punoletni i poslovno sposobni, zreli ljudi, mogu da procene šta on to govori. Maloletni ne mogu da procene. Niti će otići neki radikal, niti može da ode neko iz DSS-a, niti može Nenad Čanak. Niko ne može da drži političke govore u školama. Kaže – pozvao me đački parlament u uzvratnu posetu, pre tri godine su oni bili kod mene, pa, ti su sad na fakultetu što su bili kod njega. U uzvratnu posetu đačkom parlamentu u Prvoj kragujevačkoj gimnaziji. On ide u posetu kolegama iz đačkog parlamenta. Zapadne novotarije. Đački parlament raspravlja o fašizmu u Srbiji.

To je ono što smo mi imali za danas. Inače, deo Tima za odbranu dr Vojislava Šešelja danas je u Hagu kod dr Vojislava Šešelja. Mi ulazimo u završne prireme za otpočinjanje suđenja i to će biti jedna farsa, u to možete i sami da se uverite na osnovu knjiga koje štampaju i pišu bivši službenici Tribunala, Tužilaštva. Sad vidite koliko smo bili u pravu kada smo bili od prvog dana protiv Haga, nazivali su nas antihaški lobi. Sad mogu samo da nam kažu da smo mi u stvari lobi za pravdu. Nije Srpska radikalna stranka bila protiv Suda u Hagu dok on nije počeo da sudi. A otkad je počeo da sudi suprotstavio se načelima na kojima je zasnovana Srpska radikalna stranka, načelima pravde i pravičnosti. Vidim neki advokati se hvale kad im njihov štićenih bude oslobođen odgovornosti. Da ih samo pitam – u čemu je razlika između onog što je oslobođen i onog što je osuđen na pet, deset, 15, 20 godina, a optuženi za isto delo. Kako je neko oslobođen, a nekom 15 godina, 20? Za Srbina u Hagu možete da očekujete i da bude oslobođen i da dobije 20 godina. I ne znate merilo, ne znate da procenite, a šta je tu ispravno. Šta? Koja je mera tu? Prođete na crveno svetlo u alkoholisanom stanju dobićete godinu dana zatvora. Naseru Oriću za sedmoro dokazanih ubistava su sudili i osudili ga na dve godine zatvora. Sedmoro, hajde da je jedan ubijen. Sud se sprema da postupi mimo ljudskih prava, mimo načela o pravičnosti suđenja, sud se priprema da uvrsti izjave svedoka koji su pomrli, izjave svedoka koji ne žele da se pojave pred sudom. Izjave svedoka video linkom u kojoma nećete moći po glasu da poznate čoveka, nećete moći po liku i ne znate njegovo ime, a svedoči. Šta će Vojislav Šešelj da pita tog čoveka? Kako ako mu ne znate ime i prezime? Kako možete tog svedoka da diskreditujete? Kako da dokažete da tog dana nije bio tu uopšte, ako ne znate ni kako se zove? Videćemo. Vojislav je spreman potpuno za suđenje. Ono će početi, kako su najavili, početkom novembra. Ali on neće dozvoliti da mu sude bez njegovog učešća u suđenju. I spreman je da ide do kraja ponovo, pa makar i da ga osude.

Pozivamo Javni servis da direktno prenosi suđete Vojislavu Šešelju, zato što je to poslednja prilika da se građani Srbije uvere u to kako radi Haški tribunal i da sami procene građani Srbije da li smo mi u pravu kada pričamo o izmišljenoj i konstruisanoj optužnici, optužnici bez ijednog dokaza, ili je možda u pravu Tužilaštvo i Haški tribunal, koji je prihvatio tu optužnicu kada tvrde da je Vojislav Šešelj bio u organizaciji, u zajedničkom poduhvatu sa Veljkom Kadijevićem, Blagojem Adžićem, sa ljudima koje nikada u životu nije sreo. Pa, kažu – da, možda ih nije sreo, možda nisu ni razgovarali, ali imali su istu ideju. I to je odmah zajednički zločinački poduhvat.

Sudbina Srbije će se prelomiti na suđenju Vojislavu Šešelju. Možda i zato Boris Tadić žuri sa izborima. Sve što u Srbiji bude javno, smanjiće izborni rezultat Borisa Tadića. Ako imate neko pitanje, izvolite. Izvolite.

Novinar: Situacija u Novom Pazaru juče se pogoršala i danas postoji mogućnost eskalacije između dve frakcije u islamskoj zajednici. Koliko takva situacija može da ugrozi bezbednost u Srbiji, da dođe do tačke da zaista počne da bude ugrožena bezbednost, da se bacaju bombe, maltete kao da je to normalna stvar?

Tomislav Nikolić: To je počelo onda kada su Tadić i Koštunica promenili favorite. Kada je Rasim Ljajić odjednom postao Tadićev čovek, a Sulejman Ugljanin Koštuničin. I kada je postalo jasno da tu nema ideologije, nego da se radi samo o borbi za vlasti. I upozoravao sam tada i na konferencijama za štampu Srpske radikalne stranke da me ne raduje sukob koji će izazvati Tadić i Koštunica među muslimanima u Raškoj. Možda su oni uživali u tome. Ja se ne radujem nijedno sekunda sukobu bilo gde. Padale su bombe, pa niko nije podigao glas da kaže – šta se to dešava u Raškoj. Nego su valjda mislili – e, dobro je, potukoše se muslimani između sebe. Ja sam protiv toga. Tu mora da se reaguje odmah munjevito. Nema zaštitnika za one koji čine krivična dela. Po mom mišljenju država ne treba da se meša ni na koji način u verska pitanja. Ja imam svoj lični stav, mogu i da vam ga iznesem, od mene ne zavisi ništa u Srbiji. Ali mislim da predsednik Vlade i predsednik Srbije ne smeju da imaju favorite. Ne smeju da određuju. Ako ta muslimanska zajednica nije svoje delovanje uredilia u skladu sa zakonom, ako nije jasno kako je ona ovde organizovana, neka ponište registraciju. Nemoguće je da deo muslimanske crkve govori o tome da su osnovani na jedan način, a da deo govori da su na drugi i da oba budu u pravu. I tu Ustav Srbije može da se umeša. Ali mi nemamo Ustavno sud. Ustavni sud može da kaže kako će da bude organizovana na teritoriji Srbije. Po mom mišljenju Srbija je država u njoj treba da postoji, naravno, u skladu sa zakonom tradicionalne crkve, verske zajednice. Da su slušali Srpsku radikalnu stranku tradicionalne crkve ne bi bile podvrgnute ispitivanju i registraciji, a verske zajednice bi morale da donesu Statut u Ministarstvo vera da vidimo o kome se radi, da nije sekta, da nije izopačen način prikazivanja vere u Boga. A da je to tako onda bi mogla država da kaže – na teritoriji ove države moramo da znamo koga ste izabrali da vas predstavlja. Znači, na teritoriji ove države. Naravno, Rimokatolička crkva ima jednog papu, ali u svakoj državi je rekla ko je njen predstavnik za tu državu. Pravoslavna crkva ima patrijarha u svakoj državi ili patrijarha za više država. Ali ponovo se zna ko na teritoriji jedne države odgovara za tu crkvu, za njeno delovanje. Tako da bi taj spor morao da bude jako brzo rešen. Još jedna stvar, policija nema šta da traži u verskim objektima. Policija ne sme da upada u yamije. Policija ne sme da upadne na fakultet. Postoje mesta gde policiji nije mesto. Pa, čak i da se unutra tuku vernici. Jer tu čizma policijska, pendrek i pištolj nemaju šta da traže. I ja osuđujem taj upad policije. Ne znam uopšte čime je bio motivisan, ne znam ko je kriv, ne znam ko je naredio. Ne znam uopšte šta se desilo, ali čim čujem da je policija upala u crkvu, u yamiju, u katedralu, naježim se. Ali, čini mi se, da to neće tako lako biti rešeno, tim pre što su na vlasti prvi ljudi te frakcije. Jedan vuče vlast ili vrši preko predsednika Srbije i njegove stranke, druga preko predsednika vlade i njegove stranke. Imaju uporište i jedni i drugi u vlasti. Biće jako teško, zaista, taj spor da se reši. Mislim da tu može da se umeša Vlada Srbije, da pozove da se organizuje sastanak sa njima, ali će tu opet da strada narod i vi to vrlo dobro znate. Stradaće sirotinja koja neće umeti da se snađe. Svrstavaće se braća jedan na jednu, drugi na drugu stranu.

Novinar: A ideja o prinudnoj upravi ili možda vanrednom stanju, koliko može da pomogne?

Tomislav Nikolić: Nemojte, ja kad pomenem vanredne mere vi posle kažete da hoću da vladam državom uz pomoć diktature. Ne znam o vanrednim merama ništa, znam da može da ih uvede Narodna skupština Republike Srbije. Više to nije u nadležnosti predsednika Srbije, nego u nadležnosti Narodne skupštine Republike Srbije, a prinudna uprava to kad opština ne funkcioniše. Ja opet mislim da su ovo sukobi između vernika muslimana u okviru njihove verske organizacije i da tu država može samo da pomogne, a da ne sme da arbitrira.

Inače, sajt dr Vojislava Šešelja vojislavseselj.org.yu još uvek yu, inače rs će biti za Srbiju znak, je inoviran, ažuriran, na njemu možete zaista aktuelno da se upoznate sa svim što je u vezi Vojislava Šešelja, njegovog suđenja, podnesaka, optužnice, procesnih radnji, apsolutno sve. Ušli smo sada i u taj vid borbe za njegova prava, potpuno ćemo ažurno taj sajt da vodimo. I izvolite, ja sam danas baš dobio podakte, sad smo potpuno spremni da vam na sajtu sve prezentiramo što smo uradili za Vojislava Šešelja ili što mislimo da uradimo u toku suđenja. vojislavseselj.org.yu. Hvala.

Novinar: U okviru akitvnosti predsednika Republike oko ignorisanja Ustava i svih zakona da li se sumnja da Srbiju očekuje neki novi vid državnog udara u Srbiji?

Tomislav Nikolić: Pa, mi živimo u stanju državnog udara. Državni udar je kada neki državni organ preuzme više vlasti nego što mu pripada po Ustavu i po zakonima. Otkako je DOS došao na vlast mi smo pod Vladom Zorana Đinđića godinu i po dana bili vez Ustavnog suda. U poslednjih skoro dve godine nemamo Ustavni sud. Kada nemate Ustavni sud, onda vi niste demokratska zemlja. Ja sam slušao Vuka Jeremića u Strazburu koji je kao predsedavajući Saveta ministara Saveta Evrope govorio o tome koliko je Srbija napredovala u ostvarivanju ljudskih prava, građanskih prava, sloboda, demokratije i da nisam bio Srbin tamo, pa je sramota to reći ja bih ga pitao – izvinite, da li vi imate Ustavni sud. Ministar pravde se hvali kako je konačno Zakonom o Ustavnom sudu predviđeno da građanin može da napiše ustavnu žalbu Ustavnom sudu povodom neke odluke i ta žalba je još jedna stepenica koja do sada nije postojala što je laž, ustavna žalba je do sada bila u nadležnosti Jugoslavije, odnosno Srbije i Crne Gore. Tako da je Savezni ustavni sud, odnosno Ustavni sud Srbije i Crne Gore predviđao ustavnu žalbu posle koje tek možete da se obratite Sudu za ljudska prava u Strazburu. Sad je to, pošto smo nezavisna država, to je moralo da uđe u Ustav Srbije, u nadležnosti Ustavnog suda Srbije, ali sve dok nemamo Ustavni sud Srbije vi nemate kome da se obratite ako vam je bilo koje pravo uskraćeno. I onda niste demokratska zemlja, onda smo mi u stanju državnog udara. Formalni krivac je Oliver Dulić predsednik Narodne skupštine. Možete vi da optužite vladu da nisu doneti zakoni, ali vlada će reći – pravo predelaganja zakona imaju vlada, svaki narodni poslanik, 20.000 građana, što bi baš vlada predložila zakon o Ustavnim sudu, o postupku, o predsedniku, o ministrima. Oliver Dulić ne sme da zakazuje sednice Narodne skupštine na kojima nisu ustavni zakoni. Da je tako postupio kada su ga pozvali iz vlade i rekli – treba nam zakon o zaštiti životne sredine u Rumuniji, da je rekao – ne, donesite mi Predlog zakona o Ustavnom sudu, Predlog zakona o predsedniku Republike, o spoljnim poslovima, o službama bezbednosti, o odbrani, o Vojsci, vlada bi bila prinuđena da te zakone donese. Ne, on pod firmom da skupština mora da radi, da mi se ubrzano približavamo Evropi, on potura dnevni red koji nije u skladu sa Ustavom i time služu u svojevrsnom državnom udaru. I to je problem uvek sa predsednikom skupštine koji je iz vladajuće većine. Predsednik skupštine koji bi bio iz opozicije nema obaveze prema vladajućoj većini, ima obaveze prema Ustavu, zakonima i Poslovniku. Da sam, na primer, predsednik skupštine, ja bih rekao – to čuvajte u fiokama, donesite mi sledeće zakone, nabrojao bih taksativno, došao bih na državnu televiziju rekao bih – vlada nije dostavila taj, taj, taj i taj zakon, do tada skupština ne radi. A vi pitajte vladu zašto skupština ne radi. Da vidite kako bi se situacija u zemlji sredila, kako bi se dogovorili. I onda bi građani pitali – kako možete da delite ta javna preduzeća, funkcije, plate, kola, sekretarice, telefone, a ne možete da se dogovorite oko pet zakona koji sređuju državu. Znači, sve će pasti istorijski na Olivera Dulića. On je mlad čovek pa ne shvata to. A možda ga baš i briga. Postoje godine u kojima ne razmišljate o svojoj istorijskoj odgovornosti. A Boga mi u zrelim godinama samo na to mislite šta će ljudi o vama da govore kada vas više ne bude. Hvala.