Звонко Михајловић на протесту "Остајемо у Србији "

Звонко Михајловић: Даме и господо, браћо Срби и сестре Српкиње! Помаже Бог! Ово је трећи пут у последњих десетак дана да долазим у Београд. Претходна два пута био сам са браћом из Грачанице, Обилића, Косова Поља, Вучитрна, Ранилуга да би Вучићу и Дачићу (Узвици: Уа, Усташо!) рекли шта мислимо о документу који називају бриселски споразум, а који српски народ препознаје као бриселску капитулацију. Желео сам да овим који данас воде Србију кажем како је 14 година живети у најјужнијој српској енклави - у Штрпцу. У потпуном шиптарском окружењу! Да кажем како је живети без слободе кретања, у сталном страху за безбедност деце и стрепети сваки пут када крену у школу или да се играју и како је будити се са питањем да ли је данас нови 17.март. Много тога смо желели да питамо Вучића и Дачића. Али бивши и данас промовисани „нај-европљанин“ оставили су нас да на улици, испред зграде Владе, сатима чекамо пријем који нисмо дочекали! (Узвици: Уа!)

Зато је за нас Србе са Косова и Метохије посебно важно што сте нас данас у Београду у оволиком броју дочекали ви! Хвала што нам доласком показујете да ако су нас заборавили и прецртали Вучић, Дачић и Николић, није нас заборавио српски народ.

Претходних 14 година, ми Срби који живимо на простору Косова и Метохије, свашта смо претурили преко главе. Нису нас отерале ни НАТО бомбе 1999, ни мартовски погром 2004, ни бројна неразјашњена убиства, киднаповања, вађење органа, отимање имовине. Без обзира на све муке нисмо продали своје куће, оранице, шуме, реке, већ желимо да их оставимо својој деци, као што су их нама оставили наши очеви и мајке. Остали смо да живимо уз наше цркве и манастире, уз Свете Архангеле, уз Пећку Патријаршију, Грачаницу, Богородицу Љевишку. Остали смо уз гробове својих предака и тако ће бити заувек. Без обзира на све муке, и то што попут Јевреја у нацистичкој Немачкој, живимо у гету, нисмо се предали. И никада нисмо изгубили наду да ћемо опет нормално живети.

Ми не тражимо дупле плате и било какве привилегије. Једино што тражимо је да живимо нормално попут људи у Врању, Краљеву, Нишу, Новом Саду, Београду.

Вучић и Дачић желе да угасе (Узвици: „Вучићу усташо“) српске институције које ни шиптарски терор није угасио. Траже од нас да прихватимо Тачија за премијера, Реџепија за министра полиције, надлежност врховног суда косова и мирно интегрисање у њихов просветни и здравствени систем.

Ако Дачић и Вучић верују у гаранције НАТО пакта и Хашима Тачија,нека нам то докажу тако што ће своју децу да упишу у школу са нашом децом, и тако што ће своје мајке и очеве да лече код оних што су нам до јуче чупали срце из недара и продавали српске органе по Европи у коју они толико журе.

Српски народ на Косову и Метохији је углавном, у мањој или већој мери, имао подршку Владе Србије. Потписивањем бриселског споразума се по први пут Влада Републике Србије и српски народ налазе на супротним странама. Потписивање бриселског споразума су поздравили сви непријатељи српског народа и Србије. На исту страну су стале САД, ЕУ, Ештон, Тачи, Харадинај, али су нажалост, раме уз раме са њима, стали и домаћи издајници: Вучић, Дачић, Николић, Динкић, и Чедомир Јовановић. (Узвици: „Издаја“)

Знам да многи од вас нису веровали када је Српска радикална странка упозоравала какве ће бити последице Вчићеве и Николићеве издаје. Нису веровали када је из Хашког трибунала српски јунак Војислав Шешељ упозоравао да је потурица гори од Турчина и да ће Николић и Вучић по налогу Запада предати Косово и Метохију, што чак ни Тадић није смео.

Сада је последњи тренутак да се српски народ пробуди, опамети и уједини у борби против оних који издају Косово и Метохију. Време је да се одвоји жито од кукоља, да се свака политичка странка отворено изјасни да ли у Вучићу и Дачиу види највеће непријатеље српског народа или потенцијалне коалиционе партнере. Они који данас издају Косово и Метохију сутра ће издати Рашку, а пркосутра Војводину. Са издајницима не сме бити сарадње и коалције ни на једном нивоу, већ се против њих морамо борити на сваком кораку до коначне победе!

Србија је вечна док су јој деца верна!

Живела Србија!