Зрењанин центар за одлагање опасног отпада

СИНИША ГАЈИН: Демократска странка је на изборима 2008. године изашла са слоганом „За европски Зрењанин“, али тада нису грађанима објаснили шта подразумевају под „европским Зрењанином“, да је то град са уништеном привредом, без инвестиција, са неасфалтираним улицама и тротоарима, без расвете, са насељеним местима која све више остају празна и без средстава за нормално функционисање и изградњу. А сада смо, захваљујући Нацрту просторног плана Републике Србије, сазнали да „европски Зрењанин“ подразумева и централно регионално складиште за опасан отпад, што треба све да нас забрине. Када је градска власт дозволила да се међу „великим“ страним инвеститорима нађу и они који не само да негативно утичу на животну средину, него и на здравље запослених, онда нас ни не чуди да се и држава одлучила да настави са тим трендом и да Зрењанин предвиди као регионални центар за одлагање опасног отпада.

Познато је да су средства од покрајине и републике намењена нашем граду у протеклом временском периоду драстично смањена, а пошто је иста структура власти у граду и републици и покрајини, то нас доводи у сумњу да постоји озбиљан проблем између зрењанинских и демократа на вишем нивоу. Не желимо да се мешамо у унутарстраначке проблеме ДС-а, али ова ситуација са одлуком о депонији за опасан отпад директно погађа све грађане Зрењанина и околине а ми не желимо да Зрењанин буде талац унутарстраначке борбе и препуцавања унутар ДС-а и колетарална штета тих сукоба.

Низ ствари из Нацрта просторног плана Републике Србије показује да је Зрењанин за републику постао „задња рупа на свирали“ и да ће, уколико Нацрт просторног плана не буде измењен, он имати далекосежне негативне последице по наш град. Наиме, Нацртом просторног плана градови су по значају сврстани у 6 категорија. У прве две су Београд и Нови Сад. Иако су нас још у школи учили да је Зрењанин чвориште друмских, жељезничких и пловних путева, да је центар развоја Баната и регије, нашег града нема у тој трећој групи, где се налазе „чворишта“ од националног интереса. Нашег града нема ни у четвртој групи, где се налазе градови од посебног значаја, међу којима су Кикинда, Ваљево, Пирот, Врање и други, а некада је Зрењанин по свим питањима био испред тих градова. Зрењанина нема ни у петој групи, где се налазе градови у пограничним подручјима, попут Сомбора, Вршца, Сремске Митровице и других, који као и наш град излазе општинском или градском територијом на границу суседних земаља или се налазе у непосредној близини границе. Зрењанин је у последњој, шестој групи градова због специфичне локације у односу на коридор VII и X. На жалост, Зрењанин је само по томе за државу препознат. Проблем је што се у стратешке приоритете и пројекте до 2014. године убраја доношење пакета потенцијалних мера државе за градове треће, четврте и пете групе, али не и за последњу, шесту групу, у којој је наш град. Иако по својим карактеристикама и положају заслужује да буде боље рангиран, Зрењанин ће и на овај начин бити кажњен од стране републике и бити ускраћен за материјална средства намењена развоју, која су због лоше политике градске власти више него потребна.

У Нацрту просторног плана дефинисан је један посебан појас, у коме се налази Инђија, због свог специфичног положаја, тј. наслањања на Београд и Нови Сад и утицаја тих градова на њу. Инђија је због те чињенице проглашена за појас најинтензивнијег развоја републике и биће јој указана посебна пажња. Мишљења смо да је ту наш град неправедно изостављен, да је требало да буде у истом рангу са Инђијом, јер се и он налази у непосредном контакту са оба града, а поред тога, налази се и на једном од важнијих националних путева који повезују Београд и Нови Сад, што му још више даје на значају.

Поразна је чињеница да се Зрењанин спомиње као пољопривредни центар, али не и индустријски, иако је још у време СФРЈ био један од водећих индустријских центара. Очигледно је транзиција и приватизација коју је спровео ДОС на челу са Демократском странком, а која је уништила зрењанинску привреду, бесповратно избрисала наш град са мапе индустријских центара Србије, а очигледно ни силна маркетиншка кампања локалних властодржаца о бројним инвестицијама није била довољно убедљива да би њихове страначке колеге у врху државе озбиљније рачунале на индустријски опоравак нашег града.

Поражавајућа је чињеница да Зрењанин није планиран ни за изградњу луке, ни аеродрома, иако се много очекивало од аеродрома у Ечки, нити за озбиљнију санацију пруга, јер је сврстан у ону групу „када буде било средстава“.

Очигледно је да ће се остварити визија појединаца да ће Зрењанин у будућности бити град светлости, али то неће бити бљештава светла неонских реклама која рекламирају успешна зрењанинска предузећа и позивају на богату туристичку понуду и забаву, то ће ноћу светлети наши озрачени суграђани, захваљујући складишту опасног отпада који предвиђа Нацрт просторног плана Републике Србије.